Petrov: Kosovo bi avio-kompaniju moglo da pokrene uz pomoć postojećeg prevoznika

Za pokretanje avio-kompanije na Kosovu neophodni su održiv poslovni plan, regulatorne dozvole, stručni kadar i značajna ulaganja, a jedan od mogućih modela je saradnja sa postojećim prevoznikom koji bi u početku obavljao letove, dok bi domaća kompanija razvijala sopstvene kapacitete, smatra penzionisani kapetan Slobodan Petrov, koji je učestvovao u pokretanju više avio-kompanija.

Prištinski aerodrom je tokom 2025. godine imao više od 4,6 miliona putnika, što, prema oceni penzionisanog kapetana Slobodana Petrova, ukazuje na značaj tog tržišta. Ipak, za pokretanje domaće avio-kompanije neophodno je najpre utvrditi poslovni model i finansijsku održivost projekta.

„Smatram da postoji ozbiljan tržišni potencijal koji opravdava detaljnu razradu projekta domaće avio-kompanije. Konkretan poslovni model, obim operacija i finansijsku održivost trebalo bi potvrditi odgovarajućim poslovnim planom“, navodi Petrov.

Prvi koraci obuhvatili bi izbor investitora, definisanje načina finansiranja, formiranje rukovodećeg tima i utvrđivanje regulatornih uslova. Potom bi sledili izbor aviona i destinacija, zapošljavanje osoblja, obuka i priprema dokumentacije potrebne za dobijanje dozvola za obavljanje letova.

Jedna od važnih odluka odnosila bi se na način obezbeđivanja aviona. Pored kupovine, moguće je njihovo iznajmljivanje bez posade ili sa posadom i pratećim uslugama, kao i zakup sa mogućnošću kasnije kupovine.

Petrov kao jednu od opcija posebno izdvaja saradnju sa postojećom avio-kompanijom, koja bi u početku obavljala letove, dok bi lokalna kompanija razvijala poslovanje i pripremala se za samostalne operacije.

„Posebno bih razmotrio početnu saradnju sa postojećom avio-kompanijom kroz najam aviona sa posadom i pratećim uslugama ili odgovarajući čarter aranžman, po mogućnosti na tipu aviona koji se planira za buduću sopstvenu flotu“, navodi Petrov.

U tom modelu, letove bi u početnoj fazi obavljao licencirani partner pod sopstvenim sertifikatom vazdušnog operatora (AOC), uz potrebna odobrenja, dok bi domaća kompanija razvijala brend, prodaju i bazu korisnika. Istovremeno bi se obučavali lokalni kadrovi i sticalo iskustvo potrebno za preuzimanje sve većeg dela operacija.

„Još važniji deo takve saradnje bio bi prenos znanja i praktično osposobljavanje domaćeg kadra kroz odobrene programe, potreban nadzor i odgovarajuća ovlašćenja. To bi obuhvatilo letačko, kabinsko, tehničko, operativno, komercijalno i zemaljsko osoblje“, ističe Petrov.

Za samostalan rad bilo bi neophodno obezbediti i održavanje aviona, tehničku podršku, osiguranje, snabdevanje gorivom i aerodromske usluge, kao i sisteme za rezervacije, prodaju i operativno upravljanje. Pre početka sopstvenih komercijalnih operacija domaći prevoznik morao bi da ispuni regulatorne uslove i pribavi sopstveni sertifikat vazdušnog operatora (AOC) i operativnu licencu.

Petrov smatra da bi prelazak na sopstvene operacije trebalo da bude postepen, u skladu sa razvojem kadrova i finansijskim mogućnostima.

„Nakon ispunjavanja uslova za sopstvene operacije, postepeno bi se uvodili avioni putem najma ili aranžmana sa mogućnošću kasnije kupovine, dok bi domaća kompanija preuzimala sve veći deo poslova i na kraju kompletnu operativu“, navodi on.

Kao primer takvog razvoja, Petrov navodi iskustvo iz avio-kompanije Sosoliso u Nigeriji, u čijem je pokretanju učestvovao.

„Počeli smo sa JAT-ovim DC-9 i njegovim resursima, a kompanija je kasnije razvila flotu od pet aviona, uključujući MD-83. Taj primer navodim kao iskustvo postepenog razvoja sopstvene organizacije, kadra i operativnih kapaciteta“, kaže Petrov.

Slobodan Petrov je penzionisani kapetan, instruktor i ispitivač za ovlašćenja za određene tipove aviona, sa približno 22.000 sati leta. Tokom karijere radio je u JAT-u, a potom je učestvovao u pokretanju i razvoju avio-kompanija u Evropi, Africi i Aziji. U kompaniji Centavija obavljao je jednu od ključnih funkcija u procesu dobijanja AOC i treningu posada, a sa aktivnim letenjem završio je 2021. godine.