Berlin i Brisel u sukobu zbog predloga da Kanada dobije status pridruženog člana EU

Predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da Kanada dobije status „pridruženog člana“ Evropske unije izazvao je neslaganje sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, ali i rezerve u drugim evropskim prestonicama. Spor je otvorio šire pitanje odnosa nadležnosti između evropskih institucija i nacionalnih vlada, piše briselski Politiko.

Odnosi nemačkog kancelara Fridriha Merca i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen dodatno su zaoštreni zbog predloga da Kanada dobije status „pridruženog člana“ Evropske unije, navodi Politiko, pozivajući se na četvoricu diplomata upoznatih sa razgovorima unutar evropskih institucija.

Spor Berlina i Brisela izbio je u prvi plan nakon samita Evropske unije i Kanade, održanog krajem oktobra u Montrealu, na kojem je Fon der Lajen javno podržala uvođenje novog oblika pridruženog članstva, iako je Nemačka prethodno uspela da izdejstvuje uklanjanje tog izraza iz zajedničke deklaracije koju je usaglasilo svih 27 država članica.

Prema navodima Politika, neslaganje oko jedne formulacije ukazalo je na znatno dublji sukob nemačkog kancelara i predsednice Evropske komisije oko načina upravljanja Unijom i raspodele političkog uticaja između Brisela i nacionalnih vlada.

Posebno nezadovoljstvo u nemačkoj vladi izaziva činjenica da je Merc ranije predložio mogućnost pridruženog članstva za Ukrajinu, kao prelaznog rešenja na njenom putu ka punopravnom pristupanju Evropskoj uniji.

Ta inicijativa nije dobila potrebnu podršku, a odbacio ju je i Kijev, koji insistira na punopravnom članstvu.

U Berlinu sada smatraju da je Ursula fon der Lajen preuzela ideju nemačkog kancelara i primenila je na Kanadu, ali sa suštinski drugačijim političkim i pravnim značenjem.

Naime, prema zamisli predsednice Evropske komisije, pridruženo članstvo Kanade predstavljalo bi poseban oblik trajnog povezivanja sa Unijom, bez mogućnosti kasnijeg punopravnog pristupanja. Nasuprot tome, Mercov predlog za Ukrajinu podrazumevao je prelaznu fazu ka punom članstvu.

Nemačka je svoje protivljenje ponovila i na sastanku ambasadora država članica EU u sredu, 4. novembra, dok iz Evropske komisije stižu poruke da Fon der Lajen nema nameru da odustane od predloženog naziva.

Portparolka Evropske komisije Paula Pinjo naglasila je da se Brisel usredsređuje na sprovođenje dogovora postignutih na samitu i da Nemačka i Evropska komisija dele osnovne ciljeve kada je reč o odnosima sa Kanadom.

Jedan nemački diplomata takođe je pokušao da umanji značaj neslaganja.

„Nema suštinskih razlika. Obe strane su se obavezale da uspostave jedinstveno partnerstvo kakvo nemamo ni sa jednom drugom državom izvan Evropske unije“, rekao je on za Politiko.

Predlog predsednice Evropske komisije izazvao je rezerve i u drugim evropskim prestonicama, pre svega u Parizu i Rimu, zbog činjenice da status pridruženog člana nije predviđen postojećim ugovorima Evropske unije.

Nemačka, Italija, Francuska i Grčka ranije su izrazile primedbe na uvođenje novog pojma bez prethodnog utvrđivanja njegovog pravnog sadržaja i obima prava koja bi takvo partnerstvo podrazumevalo.

U konačnoj deklaraciji samita u Montrealu umesto „pridruženog članstva“ upotrebljena je formulacija o „sve bližem povezivanju“ Kanade i Evropske unije.

Kanadski premijer Mark Karni, međutim, izjavio je da Otava i Brisel nameravaju da do juna 2027. godine utvrde obim budućeg partnerstva, uz mogućnost da Kanada postane prvi pridruženi član Unije.

Evropski savet, na čijem je čelu Antonio Košta, zadržao se na formulaciji usvojenoj u zajedničkoj deklaraciji, izbegavajući da novi status predstavi kao već dogovoreno rešenje.

Pitanje budućih odnosa EU i Kanade neposredno je povezano i sa politikom podrške Ukrajini, pošto je Fon der Lajen najavila mogućnost uključivanja Otave u evropske finansijske mehanizme namenjene Kijevu.

Evropska unija pripremila je kreditni paket vredan 90 milijardi evra za Ukrajinu za 2026. i 2027. godinu, a Evropska komisija je 30. oktobra predložila odobravanje preostalih 45 milijardi evra za 2027. godinu.

Kanadska strana izrazila je spremnost da se uključi u finansijsku podršku Ukrajini, dok konkretni modaliteti njenog učešća tek treba da budu utvrđeni.

Pored finansiranja Ukrajine, Brisel i Otava planiraju proširenje saradnje u oblasti odbrane, energetike, kritičnih mineralnih sirovina, digitalne trgovine i veštačke inteligencije.

Ipak, iza zajedničkog interesa za jačanje transatlantskog partnerstva ostaje nerešeno pitanje nadležnosti unutar same Evropske unije.

Prema oceni Politika, spor Merca i Fon der Lajen prevazilazi pitanje naziva budućeg kanadskog statusa. On odražava različite pristupe upravljanju EU – između nastojanja Evropske komisije da preuzme izraženiju inicijativu u spoljnoj politici i zahteva nacionalnih vlada da zadrže odlučujuću ulogu u oblikovanju strateških odnosa Unije sa drugim državama.

Inače, sukob zvaničnog Berlina i Brisela oko pridruženja Kanade Evropskoj uniji bio je tema analize Kosovo onlajna 28. septembra. 

Kako smo tada pisali, predlog predsednice Evropske komisije otvorio je pitanje da li bi, uz punopravno članstvo, u budućnosti mogao da bude razvijen i novi model odnosa između Brisela i zemalja koje žele dublju integraciju sa EU, ali ne i članstvo pod sadašnjim uslovima. Sagovornici Kosovo onlajna ocenili su tada da je još rano da se razmatra mogućnost da se takav model primeni na Zapadni Balkan, ali su naveli da to može biti vodič za pojačanu saradnju na političkom planu.