Danska izdvaja dve milijarde evra za očuvanje bezbednosti Grenlanda

Danska vlada objavila je da će izdvojiti dve milijarde evra, za jačanje bezbednosti u Arktiku, strateškoj oblasti zbog „blizine Rusije i SAD“, i Severnom Atlantiku, prenosi Politika.

Afiniteti i aspiracije američkog predsednika Trampa prema Grenlandu, najvećeg ostrva na svetu, kao da su probudila Dance koji su se „setili suvereniteta nad tim područjem“.

Ovo arktičko ostrvo ima 2,17 miliona kvadratnih kilometara, što ga čini oko tri puta većim od američke države Teksas. Ovo ostrvo je najređe naseljena teritorija na svetu i dom za oko 56.000 stanovnika, uglavnom domorodačkih Inuita. 

"Nivo pretnje u Arktiku i Severnom Atlantiku se povećava. Treba  prema tome znatno  da ojačamo odbranu u tim oblastima", naveo je danski ministar odbrane Troels Lund Pulsen u saopštenju.

On je napokon dao izjavu u vreme kada predsednik SAD Donald Tramp ponavlja nameru da kupi ili anektira Grenland, autonomnu dansku teritoriju, „da bi osigurao bezbednost Amerike“.

Danska vlada je najavila da će poslati tri nova broda u Arktik, dodatne dronove dugog dometa opremljene za kvalitetno snimanje i ojačati satelitske kapacitete.

Kako se precizira, program, sastavljen sa vodećim danskim političkim partijama, izrađen je u bliskoj saradnji sa Grenlandom i Farskim ostrvima, dve danske autonomne teritorije.

"Nabavka novih arktičkih brodova je glavni proritet... oni su jako važni za bezbednost Grenlanđana", rekla je Vivijan Mocfeldt zadužena za spoljne poslove u vladi Grenlanda, na konferenciji za novinare sa danskim ministrom.

Grenland koji hoće da dobije nezavisnost od Danske je posebno interesantan zbog svog strateškog položaja.

SAD imaju aktivnu vojnu bazu na severozapadu ostrva, u Pitufiku. Grenland je najkraći put za ispaljivanje raketa ka Rusiji.

Pred Novu godinu Donald Tramp je ocenio da je američka kontrola te danske autonomne teritorije "apsolutna neophodnost za nacionalnu bezbednost i slobodu širom sveta".

U 2021. godini sporazum o Arktiku potpisan je sa Danskom, ali su danski mediji otkrili da više delova tog sporazuma nije konkretizovano.

Iznos od 1,5 milijardi danskih kruna bio je obećan za dronove dugog dometa i radarske stanice. Ministar je priznao da sukcesivne vlade nisu učinile dovoljno da brane Arktik.

On je rekao da će novi sporazum biti zaključen za odvraćanje i odbranu u regionu kasnije 2025. godine.

SAD su okupirale Grenland 1941. nakon invazije nacističke Nemačke na Dansku tokom Drugog svetskog rata. Dok je Grenland još bio danska kolonija 1946. godine, američki predsednik Hari Truman predložio je kupovinu ostrva za 100 miliona dolara u zlatu, što je Danska odbila.

Prema sporazumu o odbrani iz 1951. godine, SAD su dobile vazdušnu bazu koja se sada zove svemirska baza Pitufik, na severozapadu Grenlanda. Ona je na pola puta između Moskve i Njujorka, to je najsevernija ispostava američkih oružanih snaga i opremljena je sistemom upozorenja na rakete. Ako bi Rusija kojim slučajem poslala rakete prema SAD, najkraći put za nuklearno oružje bio bi preko Severnog pola i Grenlanda.

Potez Danske ulaganjem u „bezbednost“ Grenlanda, zakuvava se ionako napeta situacija oko ovog ostrva.

Specijalne proceniteljske kuće objavile su procenu da ovo ostrvo, kao nekretnina, vredi i do 77 milijardi dolara.