„Zamrznuti konflikt” Trampa i EU: Vidi li se Kosovo sa Grenlanda?

Nije usledilo puno nakon što je Donald Tramp izjavio da ne treba isključiti slanje vojske na Grenland, društvene mreže u Srbiji usijale su se duhovitim komentarima: „Grenland je najskuplja danska reč“, „Dogodine na Grenlandu“, „Veseli se danski rode“… Međutim, do smeha nije bilo evropskim zvaničnicima. Najoštrije su reagovale Francuska i Nemačka, upozoravajući da se granice ne smeju menjati nasilno, otvarajući prostor za paralelu sa Kosovom. Iako različito tumače situaciju, sagovornici Kosovo onlajna, ipak, smatraju da spor oko arktičke teritorije u realnosti neće „otopiti” odnos EU prema kosovskom pitanju, pa čak ni stav naslednika Miroslava Lajčaka koji dolazi upravo iz Danske.

Piše: Petar Rosić

„Nepovredivost granica je osnovni princip međunarodnog prava. U završnom aktu Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju iz 1975, usred Hladnog rata, evropske zemlje i zemlje istočnog bloka i SAD su se saglasile oko tog pitanja. Granice ne smeju nasilno da se menjaju“, poručio je nemački kancelar Olaf Šolc.

Nakon što je Tramp ponovo pokrenuo priču o preuzimanju ovog dela Arktika reagovala je i premijerka Danske Mete Frederiksen. Ona je ponovila čvrst stav o autonomiji Grenlanda.

„Moj stav, kao i stav vlade, vrlo je jasan: budućnost Grenlanda će biti određena na Grenlandu. Grenland pripada Grenlanđanima“, izjavila je ona.

Dodala je i da ako Grenland u nekom trenutku donese odluku određene prirode, tada će to razmotriti danska vlada.

S druge strane, premijer Grenlanda Mute Egede je pozivao na nezavisnost Grenlanda, predstavljajući Dansku kao kolonijalnu silu koja nije uvek dobro tretirala autohtono Inuitsko stanovništvo.

„Grenland je za Grenlanđane. Ne želimo da budemo Danci, ne želimo da budemo Amerikanci. Želimo da budemo Grenlanđani“, rekao je on.

Bez obzira na oštru reakciju iz Evrope, potez Donalda Trampa izazvao je pravu lavinu u srpskoj javnosti. Danima su se razmenjivali komentari o „dvostrukim aršinima” EU kada je u pitanju Kosovo, ali su oni pali u senku opaski o Grenlandu i Danskoj na društvenim mrežama.

„Više od autonomije, manje od nezavisnosti“, „Grenlandu je potrebna zajednica danskih opština“, „Grenland je srce Danske“, „Čujte danski dobrovoljci, bando vikinzi“, „Grenlanđani su Iliri“, … smenjivali su se komentari „tviteraša“.

Međutim, naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov, za razliku od društvenih mreža, sumnja da će se u realnosti videti neke ozbiljnije promene na terenu.

„Međunarodna zajednica već jako dugo ima jedan stav kada je Kosovo u pitanju. U tom, da kažem, večitom sukobu između principa teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje međunarodna zajednica je izabrala pravo na samoopredeljenje i mislim da u tom kontekstu zemlje koje trenutno podržavaju Kosovo kao nezavisnu državu će to nastaviti da rade, uprkos, da kažem, možda naočigled suprotnom stavu koje imaju po pitanju Grenlanda“, kaže za Kosovo onlajn.

Kada je reč o novom evropskom posredniku u dijalogu Beograda i Prištine, Dancu Peteru Sorensenu, Ivanov je izričita da bez obzira odakle on dolazi, on predstavlja međunarodnu zajednicu koja je po pitanju normalizacije odnosa veoma jasna.

„Dakle određen broj zemalja Kosovo priznaje kao nezavisnu državu, neke druge zemlje članice EU Kosovo ne priznaju kao nezavisnu i to je uvek jedan izvor tenzija unutar same Evropske unije. Ali, kada su u pitanju procesi normalizacije tu su stvari jasno definisane. Postoje sporazumi, dogovori, ugovori…, a međunarodna zajednica očekuje od obe strane da ugovorne obaveze ispuni. Ko god da predstavlja međunarodnu zajednicu u sporovima između Beograda i Prištine ne mislim da bi trebalo da očekujemo neku promenu stava po tom pitanju“, navodi ona.

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Marko Miškeljin ne smatra da treba povezivati najave Donalda Trampa oko Grenlanda sa kosovskim pitanjem zato što je, kako objašnjava, reč o dva potpuno različita pravna problema.

Miškeljin kaže za Kosovo onlajn da je oko Grenlanda više napravljena medijska pompa, nego što postoji ozbiljnija problematika.

„Kada govorimo o Grenlandu, u pitanju je teritorija koja pripada Kraljevini Danskoj, ali ne samoj državi. Dosta interesantan status sa domorocima koji nisu preterano naklonjeni državi Danskoj i koji su, makar po sadašnjim istraživanjima, voljni da na referendumu podrže pridruživanje SAD. Sa druge strane, ako gledamo našu situaciju, prvenstveno je u pitanju flagrantno kršenje međunarodnog prava, otimanje dela teritorije jedne suverene države, što za posledicu ima ovu situaciju koju imamo danas u svetu. Pandorina kutija je otvorena 1999. godine“, objašnjava ovaj analitičar.

Slično misli i Petar Donić iz Novog trećeg puta koji ocenjuje da je istorijski i politički kontekst te dve teritorije potpuno različit. On za Kosovo onlajn ističe da je Grenland više strateški interes SAD, nego Danske i Evrope.

„Nije za očekivati da se promeni stav EU prema Kosovu jer nije isti kontekst. Srbija se nalazi u centru Balkana, u srcu Evrope. Grenland je eksterna teritorija mnogo bliža Americi i američkim strateškim interesima. Oni već planiraju referendum, imaju ogromnu dozu autonomije, domicijalno stanovništvo nema neki odnos sa Dancima. Grenland već nije u EU, oni su odbili da budu u evropskoj zajednici još 1980. zbog nemogućnosti da se dogovore oko kvota za ribolov, koja je njima jako važna“, rekao je on za Kosovo onlajn.

Komentarišući izjavu predsednika SAD Donalda Trampa o vojnim akcijama radi preuzimanja kontrole nad Grenlandom, ističe da je reč o političkom pritisku, a ne o stvarnoj pretnji.

„Što se tiče izjava Donalda Trampa ne treba ih shvatati direktno, odnosno u izvornom tekstu. Radi se više o određenoj vrsti političkog pritiska. Nije za očekivati da bi jedna Nato članica napala drugu, to se desilo samo u slučaju Grčke i Turske. Ipak, nije bilo nikakvog raspada Nato pakta u tom slučaju. Tako da se radi o jednoj vrsti političkog pritiska. Imajući na umu situaciju gde je Grenland jedna ogromna teritorija veličine Meksika i ima stanovništva kao Mladenovac u srpskim merilima, a ima 11 odsto svetskog uranijuma i 70 odsto trgovinskih ruta koje su između Evrope i sveroistočne Azije. Globalnim otopljenjem ta teritorija bi imala sve veći strateški interes, mnogo više za Ameriku, nego za Evropu i Dansku“, pojašanjava Donić.

I stručnjak za bezbednost i pukovnik u penziji Hisen Gecaj smatra da je pitanje Grenlanda usko povezano sa interesima SAD i za Kosovo onlajn ocenjuje da je Donald Tramp izjavama o vojnoj intervenciji želeo da testira EU.

„Grenlandsko pitanje usko je povezano sa interesom SAD zbog američke vazdušne baze koja kontroliše tu teritoriju, a ta kontrola služi da bi se smanjio kineski i ruski uticaj. Tramp je izjavu dao pre nego što je preuzeo stolicu predsednika SAD i to je neka vrsta testiranja reakcije i Grenlanda i Danske i Evropske unije. Ne verujem da će Tramp zaista pokušati da na vojnom planu uradi nešto“, kaže naš sagovornik.

On veruje da će Tramp pre pokušati da se dogovori sa Evropskom unijom i Danskom da kontrolu nad Grenlandom učvrsti.

„Klimatske promene otkrivaju mnogo toga u tom predelu i sva ta rudna bogatstva su veoma važna i interesantna i za Sjedinjene Američke Države. I tu izjavu Trampa više vidim kao neki interes da učvrsti kontrolu nad tom teritorijom nego to da će on zaista preduzeti neke radikalne mere, naročito ne vojne“, ocenjuje analitičar iz Prištine.

Navodi da kosovsko pitanje i Grenland nemaju nikakve direktne veze i da bi na Kosovo veći uticaj mogla da ima Ukrajina.

„Tu može da dođe do nekog razgovora između Rusije i SAD i onda tu da se povlači neka paralela između Donbasa i tih regija u Ukrajini i Kosova, što bi na neki način možda i moglo da utiče na nas. Ja se nadam da će velike sile naći umereniji pristup u rešavanju međunarodnih sporova i da će mali narodi nekako da se provuku jer su oni uvek žrtva velikih sila, bilo da su napadnutni direktno ili indirektno kao što je slučaj sada između Kosova i Srbije, gde su upletene i ruska i kineska i američka sila“, kaže Gecaj.