Evropa se priprema za dugotrajni energetski šok

Evropski komesar za energetiku Dan Jergensen istakao je da EU procenjuje sve mogućnosti, uključujući racionalizaciju goriva i puštanje više nafte iz rezervi za hitne slučajeve, dok se sprema za dugotrajan energetski šok zbog rata na Bliskom istoku.

„Ovo će biti duga kriza... cene energije će biti više veoma dugo“, rekao je Jergensen za Fajnenšel tajms.

On je upozorio da za neke kritičnije proizvode očekuje da će biti još gore u narednim nedeljama.

Skoro zatvaranje ključnog plovnog puta Ormuskog moreuza i udari na energetsku infrastrukturu u Zalivu stvorili su haos na globalnim energetskim tržištima, dovodeći do rasta cena i izazivajući dugoročne strahove za snabdevanje. Avio-kompanije su izrazile posebnu zabrinutost zbog snabdevanja mlaznim gorivom.

„Retorika, reči koje koristimo su sada ozbiljnije nego što su bile ranije u krizi. Naša analiza je svakako da će ovo biti dugotrajna situacija i zemlje moraju biti sigurne da imaju ono što im je potrebno“, naglasio je Jergensen.

Evropski komesar ističe da, iako EU još nije u krizi bezbednosti snabdevanja, Brisel izrađuje planove za rešavanje „strukturnih, dugotrajnih posledica“ sukoba.

To, dodaje, uključuje „pripremu za najgore scenarije“ čak i ako EU još nije došla u situaciju da mora da uvede racionalizaciju kritičnih proizvoda kao što su kerozin ili dizel.

„Mislim, bolje biti spreman nego se kajati“, rekao je Jergensen.

Upitan o mogućnosti slabljenja propisa o kerozinu kako bi se dozvolio veći uvoz iz SAD ili dozvolilo više mešanja etanola za automobilsko gorivo, Jergensen je rekao da još EU nije došla do toga da je ukllonila ili promenila bilo koje od svojih aktuelnih pravila.

„Razmatramo sve mogućnosti i jasno je da što je situacija ozbiljnija, to ćemo, naravno, morati više da razmotrimo i zakonodavne alate“, dodao je on.

EU i SAD imaju različite standarde za kerozin - u EU ovo gorivo ima tačku smrzavanja od minus 47 stepeni celzijusa, dok je u SAD minus 40 celzijusa.

Jergensen je takođe rekao da ne može isključiti još jedno oslobađanje strateških energetskih rezervi ako situacija postane još gora.

Zemlje EU su prošlog meseca učestvovale u najvećem oslobađanju strateških rezervi nafte u istoriji, u pokušaju da obuzdaju rastuće cene.

Jergensen nije želeo da otkrije tačnu analizu EU o tome kada bi novo oslobađanje moglo biti potrebno, ali je rekao da to shvata veoma ozbiljno i da je Unija spremna da to učini kada i ako postane neophodno.

„Moramo da držimo naše mogućnosti otvorenim, i ako je ovo zaista, kako predviđam, dugotrajna kriza, onda su nam ti alati potrebni i u kasnijoj fazi. To mora biti urađeno u tačno pravo vreme i mora biti srazmerno“, istakao je on.

Jergensen je takođe ponovio svoj stav da neće biti promena u zakonodavstvu EU kako bi se okončao uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa ove godine.

Objasnio je da je oslanjanje na SAD i druge partnere da obezbede dodatne zalihe prihvatljivo, jer oni posluju na slobodnom tržištu.