Evropska desnica zbija redove uoči izbora za EP - koje su im ambicije i šta kažu istraživanja

Uoči izbora za Evropski parlament sledeće godine, a posle iznenadnog izbornog uspeha holandskog populiste Gerta Vildersa, evropska desnica zbija redove. Ambicija im je da budu treća najzastupljenija grupacija u EP, a istraživanja im idu naruku, prenosi RTS.

Kada je 2000. godine desničarska Slobodarska partija, populiste Jerga Hajdera ušla u austrijsku Vladu, EU je odgovorila sankcijama - bez političkih kontakata sa takvom Vladom, a sa austrijskim ambasadorima samo na tehničkom nivou. Slobodari su danas najpopularniji u Austriji.

"Pre svega promenile su se same partije. Uvidele su da ne mogu više ostati na marginama političkog spektra i da moraju svoja stanovišta da upodobe na način koji će biti prihvatljiviji širem biračkom telu", kaže Jovica Pavlović sa Instituta za evropske studije.

Pavlović ukazuje da te partije u nekim slučajima potiču, kao švedske demokrate, od otvoreno nacističkih organizacija. Pre koju godinu, nije bilo mejnstrim partije koja bi na politički teren izašla zajedno sa švedskim demokratama. Danas, oni podržavaju manjinsku vladu.

Počele da se prilagođavaju potrebama birača

Stranka "Finaca" je u Vladi, "Flamanski interes" u Beligiji i dalje je najpopularniji, a sve popularnija je i Alternativa za Nemačku, kod više od petine birača. Deo evropske desnice okupio se u Italiji početkom decembra da proslavi pobedu holandskog populiste Gerta Vildersa i najavi početak kampanje za Evropski parlament. Pred izbore sledeće godine, iz Firence stiže poruka: "Holandija je tek početak!"

"Vilders je upravo uspeo tako što se usmerio na poljoprivredu, poljoprivrednike i probleme u poljoprivredi. Poručio je zapravo biračima da je spreman da odustane od svojih ideja o rušenju džamija i paljenju Kurana", navodi Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke.

Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu, navodi da uzrok leži u velikim ekonomskim problemima s kojima se Evropa suočava, pre svega socijalnim raslojavanjima, ali i drugim faktorima.

"Mislim pre svega na veliki broj migranata, gde se u velikoj meri u zapadnim zemljama vraća njihova pogrešna politika od pre 20 godina", poručuje Pribićević.

Svaki treći Evropljanin prošle godine glasao je za antiestablišment partije -- čak 32 odsto. Početkom dvehiljaditih petina, devedesetih tek 12 odsto. Za populiste sada glasa i sve više birača iz većih gradova, obrazovana srednja klasa. To čine i na talasu kovid restrikcija, vakcinacije, sve prisutnijeg kulturnog rata - pitanja roda, istorije, identiteta, klimatske krize. Za mnoge najvažnije - troškovi života i rat Rusije protiv Ukrajine.

"To je očigledno u slučaju svih partija ekstremne desnice u Evropi, populističke desnice, da imaju velike rezerve kada je u pitanju rat u Ukrajini, pre svega sa stanovišta finansiranja. Situacija u Holandiji se ne razlikuje od one u Nemačkoj, gde se postavlja pitanje sredstava koje smatraju da treba da budu uložena u njihovim zemljama, a ne da se finansiraju ratovi i da se pomaže Ukrajina", objašnjava Pribićević.

Italija izuzetak od pravila

Reč je, kako se tumači, o stavu koji nije antiukrajinski, već je okrenut ka unutrašnjim pitanjima. Italija je izuzetak.

"Italija svoju bezbednost i politiku gradi u odnosu na svoju pripadnost na NATO-u, pre svega kada su u pitanju migracije. NATO i SAD vide kao velikog partnera na Mediteranu. To košta Đorđu Meloni, jer je vidno da njena podrška zbog toga opada", ističe Jovica Pavlović.

Pritisak raste na partije desnog centra da se približavaju politici i sarađuju sa desnim populistima, naročito kada je reč o migraciji. Istovremeno, popušta takozvani sanitarni kordon koji ih je dugo razdvajao, ali u Nemačkoj i dalje opstaje.

"Sanitarni kordon prema AFD-u nije pao u Nemačkoj, bar na saveznom nivou, ali bi mogli da formiraju vlast na pokrajinskom nivou i to u istočnonemačkoj pokrajini Tiringiji, gde uživaju podršku svakog trećeg birača. Izbori za ovu pokrajinu se održavaju sledeće godine, koja bi mogla da bude prelomna za AFD", kaže Radičević.

Ipak, na oktobarskim izborima u Poljskoj desničarski "Pravo i pravda" izgubio je politički momentum, a ni španski "Voks" nije najbolje prošao. Junski izbori za evropski parlament viđeni su kao veliki test za evropsku desnicu.