Velika nedelja u Njujorku: Pitanje Kosova i Metohije u UN

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni izveštač iz Njujorka  

Dok se u sedištu Ujedinjenih nacija priprema početak Velike nedelje, Srbija u Njujork dolazi sa pitanjem koje za nju nije samo deo spoljnopolitičke agende već jedno od ključnih državnih pitanja – Kosovom i Metohijom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sutra uzima učešće u radu 81. zasedanja Generalne skupštine UN, a za govornicom će se pojaviti 23. septembra, kao peti govornik.

U sali Generalne skupštine, pred zastavama 193 države članice, među kojima će se vijoriti i zastava Republike Srbije, Vučić će govoriti o položaju Srbije, međunarodnom pravu i Povelji UN, ali posebno o bezbednosti i položaju srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Kosovo i Metohija tako ponovo dolaze pred najširu međunarodnu javnost, upravo na mestu na kojem Srbija insistira da se o statusu pokrajine mora razgovarati u okviru međunarodnog prava i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Za Beograd ta rezolucija ostaje važan međunarodnopravni okvir, a pitanje je koliko će u promenjenim odnosima u svetu princip Povelje UN ponovo dobiti težinu u rešavanju otvorenih pitanja.

Vučić u Njujork dolazi u trenutku kada se međunarodni odnosi nalaze u velikom preuređivanju. Predsedavajući 81. zasedanja Generalne skupštine Kalilur Rahman svoje predsedavanje označio je kao period obnove poverenja u multilateralizam, uz nastojanje da Ujedinjene nacije odgovore na izazove sveta koji se brzo menja.

U takvoj atmosferi posebno mesto ima diplomatska aktivnost srpskog predsednika. Na marginama zasedanja očekuju ga brojni bilateralni razgovori, među kojima i, kako je najavljeno, skup sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i razgovor sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

Upravo ti susreti daju dodatnu težinu temi Kosova i Metohije. Srbija se nalazi u neposrednom kontaktu sa različitim centrima svetske politike u trenutku kada se ponovo otvaraju pitanja budućeg međunarodnog poretka. Vučićeva diplomatska aktivnost zato će biti usmerena i na očuvanje podrške državnom stavu Srbije o Kosovu i Metohiji, ali i na nastojanje da se pitanje pokrajine zadrži u okviru Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava.

Istovremeno, iz Vašingtona stiže druga velika diplomatska slika. Donald Tramp, posle aktivnosti u Njujorku, odlazi u Vašington, gde će se sastati sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom. Si neće govoriti u Generalnoj skupštini, već će Kinu predstavljati potpredsednik Han Dženg, dok će Rusiju zastupati šef diplomatije Sergej Lavrov.

Za Srbiju je važno što se u takvom trenutku otvara prostor za razgovore sa različitim stranama. Vučić u Njujork ne dolazi samo da govori, već i da razgovara. A za Beograd je ključno da u tim razgovorima pitanje Kosova i Metohije ostane povezano sa međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244 i Poveljom UN.

To je i šira slika ovogodišnje Velike nedelje. Svet se nalazi pred 193 zastave, ali iza njih nisu samo države već različite vizije budućeg poretka. Jedni insistiraju na obnovi multilateralizma, drugi na reformi međunarodnih institucija, treći na većoj ulozi novih centara moći.

U toj slici Srbija nastoji da očuva svoju državnu politiku i da za Kosovo i Metohiju zadrži međunarodnopravni okvir koji smatra ključnim za svoju poziciju.

Vučićev boravak u Njujorku zato će biti važan i zbog onoga što će biti izgovoreno za govornicom i zbog onoga što će se događati iza nje. Jer u hodnicima UN često počinju razgovori koji kasnije određuju tokove svetske politike.

A među pitanjima koja Srbija unosi u te razgovore Kosovo i Metohija ostaje jedno od najvažnijih – pitanje oko kojeg Beograd insistira da budućnost ne može biti određena samo odnosom trenutne političke snage, već i pravilima međunarodnog prava.

Za Srbiju, 81. zasedanje Generalne skupštine zato nije samo još jedno godišnje okupljanje svetskih lidera. To je nova prilika da pred međunarodnom zajednicom potvrdi svoje stavove o Kosovu i Metohiji i da, u vremenu velikog preuređivanja sveta, traži prostor za njihovo očuvanje.