Izlaznost na izborima u Izraelu najviša u poslednjih 50 godina

Na izborima u Izraelu do 16 časova glasalo je 55,7 odsto birača, što je najveća izlaznost zabeležena u tom periodu dana od 1973. godine, saopštila je Centralna izborna komisija, a preneli izraelski mediji.

Prema podacima Centralne izborne komisije, koje je preneo Kanal 12, na izborima 2022. godine je do istog vremena glasalo 47,5 odsto birača.

„Ovo je istorijski visok nivo od kada su merenja počela 1973. godine, ali, naravno, treba da vidimo da li će izlaznost nastaviti da raste u svim sektorima i uporištima“, izjavio je Ofer Kenig, istraživač Instituta za izraelsku demokratiju.

Na izborima u Izraelu 27. oktobra 2026. birači odlučuju o sastavu parlamenta, Kneseta, koji ima 120 poslanika. Ne glasaju neposredno za premijera, već za stranačke liste, a zatim se pregovorima formira koalicija koja mora da obezbedi najmanje 61 poslaničko mesto.

Visoka izlaznost predstavlja rizik za manje stranke koje se takmiče za mesta u Knesetu, jer bi mogle da ostanu ispod izbornog cenzusa ukoliko se ukupan broj glasova poveća.

Stranke moraju da osvoje najmanje 3,25 odsto glasova kako bi prešle izborni prag. Sa rastom ukupne izlaznosti povećava se i broj glasova potrebnih za prelazak cenzusa.

Kako navodi Asošijeted pres, za Benjamina Netanjahua ovo su izbori koji mogu da odluče da li će ostati na čelu vlade. Njegov Likud i saveznici iz desničarskih i ultraortodoksnih stranaka suočavaju se sa opozicionim blokom predvođenim bivšim vojnim komandantom Gadijem Ajzenkotom. Nijednom bloku, prema predizbornim procenama, nije zagarantovana većina, pa će mnogo zavisiti od mogućnosti sklapanja koalicije. 

Al Džazira piše da se izbori smatraju i svojevrsnim referendumom o Netanjahuovom vođenju zemlje nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i ratova koji su usledili. Među ključnim pitanjima su odgovornost za bezbednosne propuste, izuzeće ultraortodoksnih Jevreja od obaveznog služenja vojnog roka i sporna reforma pravosuđa. Poraz bi mogao da oslabi Netanjahuov politički položaj i poveća njegovu izloženost u sudskom postupku za korupciju, dok bi nova vlada mogla da pokrene i pitanje nezavisne istrage o propustima koji su prethodili napadu Hamasa.