Nemačka industrija mesečno gubi više od 10.000 radnih mesta

Nezaposlenost u Nemačkoj raste, a posebno u industriji mnoge firme planiraju ukidanje radnih mesta. Nova radna mesta se pretežno otvaraju u sektoru usluga i često su lošije plaćena, piše Dojče vele.

Istraživanje Instituta nemačke privrede u Kelnu (IW) pokazuje da će ove godine samo 17 odsto kompanija zaposliti više radnika, dok 38 odsto planira smanjenje broja zaposlenih.

Posebno su loše prognoze u industriji – 44 odsto anketiranih firmi planira otpuštanja, dok samo 14 odsto predviđa nova zapošljavanja.

„To znači da će se već uočeni pad zaposlenosti u nemačkoj industriji nastaviti i ove godine“, navodi IW Köln.

Broj zaposlenih u industriji do novembra 2024. je bio oko 7,4 miliona dok je 2019. iznosio skoro 7,8 miliona. To predstavlja smanjenje od oko 350.000 radnih mesta u tom sektoru.

Enco Veber, naučnik Instituta za istraživanje tržišta rada u Nirnbergu, već duže vreme prati pogoršanje situacije na tržištu rada kao posledicu ekonomske krize:

„Nemačka se nalazi u ekonomskom padu, što sada sve više utiče i na tržište rada. Nezaposlenost raste već treću godinu zaredom“, kaže Veber.

Od 2017. stopa nezaposlenosti u Nemačkoj je u proseku bila ispod šest odsto. Prošle godine je prvi put porasla na šest procenata, dok je u januaru i februaru ove godine dostigla 6,4 odsto.

"S obzirom na ekonomsku situaciju i pad privrednog rasta, zaposlenost je i dalje na relativno stabilnom nivou", ocenjuje Veber.

Međutim, to se, kako kaže, može pripisati tome što sektor usluga trenutno nadoknađuje gubitke radnih mesta u industriji: „"Trenutno se različite grane privrede razvijaju nejednako kao retko kada ranije".

Industrija je najviše pogođena krizom: "Gubimo više od 10.000 radnih mesta mesečno", kaže Enco Veber.

U kompanijama ZF, Kontinental, Tisenkrup i Folksvagen u narednim godinama ugroženo je oko 70.000 radnih mesta. Pored toga i Šefler, Porše, Boš i Ford planiraju da ukinu hiljade radnih mesta.

Nedostatak stručne radne snage u Nemačkoj opada

Posebno jer je i za visokokvalifikovane radnike sve teže pronaći posao – nedostatak stručne radne snage u industriji opada.

Prema istraživanju ifo instituta, u januaru 2025. samo 18 odsto industrijskih preduzeća prijavilo je manjak stručnjaka, dok je u trećem kvartalu 2022. taj procenat iznosio 44,5 odsto.

Generalno gledano, nestašica kvalifikovanih radnika u Nemačkoj se smanjuje. Dok je u trećem kvartalu 2022. gotovo polovina svih kompanija imala poteškoće u pronalaženju kvalifikovane radne snage, u januaru 2025. taj procenat pao je na 28,3 odsto.

U sektoru usluga potreba je i dalje iznad proseka – iznosi 35,1 odsto.

Enco Veber naglašava da to nije samo posledica problema postojećih kompanija: "Broj novih radnih mesta nikada nije bio niži. Osnivanje novih preduzeća u industriji nikada nije bilo na ovako niskom nivou. Nove investicije padaju već godinama".

Vojna industrija cveta

Postoje, međutim, i izuzeci – pre svega vojna industrija, koja doživljava procvat. Najveći nemački proizvođač oružja, Rajnmetal, povećao je prihode za više od 30 odsto u prvih devet meseci tekuće poslovne godine.

Dva pogona u kojima se trenutno proizvode civilne komponente za vozila uskoro bi mogla preći na proizvodnju za vojnu industriju.
Neki bivši zaposleni u ZF već su pronašli nova radna mesta u vojnoj industriji.

Industrijski radnici i dalje među bolje plaćenima

I pored već osetnih finansijskih rezova, radnici u industrijskim preduzećima i dalje spadaju među bolje plaćene.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u aprilu 2024. zaposleni s punim radnim vremenom u Nemačkoj u proseku su zarađivali 4.634 evra bruto mesečno dok su u industriji plate bile 100 evra veće.

Nešto niže zarade su u uslužnim delatnostima, poput ugostiteljstva ili saobraćajnog sektora, gde je prosečna bruto plata bila 30 evra manja od prosečne, odnosno 130 evra manja u odnosu na prosek u industriji .