Novi migracioni pakt EU: Opasnost za zemlje "na prvoj liniji"?

Članice EU poput Grčke i Italije pozdravile su novi migracioni pakt EU. Međutim, još uvek postoje pitanja da li će nova pravila olakšati teret zemalja koje su na prvoj liniji, piše Euraktiv.

Na početku pregovora pre tri godine, zemlje sa juga EU insistirale su na obaveznom preseljenju kako bi sebi olakšale teret. Stav Evropskog parlamenta je bio isti, posebno u kriznim periodima. Međutim, prevagnuo je predlog Evropske komisije - nema obaveznog preseljenja, već umesto toga, ako druge države članice ne prihvate izbeglice, moraju da pruže državama prvog reda finansijsku ili materijalnu pomoć.

Lokalni izveštaji u Atini sugerišu da novi migracioni pakt krije neke opasnosti za zemlje prve linije, ukazujući na scenario gde zemlje EU ne prihvataju izbeglice, već bi radije da ih finansijski podržavaju.

"U takvom scenariju, zemlje prve linije će završiti u goroj situaciji nego sada, pošto će izbeglice ostati na jugu i politički, prema novom dogovoru, sever Evrope će biti van problema", rekao je izvor iz Evropskog parlamenta.

Novi migracioni pakt takođe predviđa brzo proterivanje bilo ilegalnih migranata, ili ljudi čiji je zahtev za azil odbijen, u zemlje porekla ili tranzita. Međutim, za Atinu, situacija u ovoj temi postaje složenija jer je tranzitna zemlja Turska, a kritičari sugerišu da je za brz povratak potrebna politička volja Turske. Grčko-turski odnosi su mirni, ali su uvek bili krhki i mogli bi da se promene preko noći. U sporazumu o migraciji između EU i Turske iz 2016. godine, Ankara se obavezala da će sprečiti ljude da neregularno putuju iz Turske na grčka ostrva. Osim toga, svako ko neregularno stigne na grčka ostrva iz Turske mogao bi tamo da bude vraćen.

Ranije ovog meseca, izveštaj Evropske komisije o stanju odnosa EU i Turske pokazao je da se povratak neregularnih migranata u Tursku mora poboljšati. U izveštaju se navodi da Turska ostaje važna tranzitna zemlja za neregularne dolaske u EU preko zapadnobalkanskih i istočnomediteranskih ruta, sa povećanjem od 34 odsto u prvih deset meseci 2023. u poređenju sa istim periodom 2022. godine.

U izveštaju EU se priznaje da je sa Turskom tempo povratka spor od 2016. i poziva Ankara da se drži svojih obaveza. Turska već godinama ugošćuje milione izbeglica iz Sirije i dobija finansijsku podršku EU, držeći ovaj problem podalje od prestonica EU.