Okreće li Austrija leđa neutralnosti?

Austrija je ove sedmice dobila novu vladu, pa tako i novu ministarku spoljnih poslova Beate Manjl-Rajzinger, liderku stranke Neos, koja se već duže vreme izjašnjava protiv neutralnosti te zemlje, a njene prve izjave i imenovanja ukazuju na moguću promenu politike Beča s tim u vezi.

U prvom intervjuu datom austrijskom radiju „Oe1“ Majnl-Rajnzinger je istakla da neutralnost ne štiti Austriju.

Rekla je da su za nju neutralnost, zajednička bezbednosna i odbrambena politika i obaveza pružanja pomoći na nivou EU od podjednakog značaja.

Istovremeno, uverena je da Austrija ne bi trebalo da se meša u konflikte izvan Evrope.

Međutim, dodaje, da Austrije treba da se uključi u procese naoružavanja, sa ciljem jačanja autonomije, interoperabilnosti oružanih snaga Evrope, kao i zajedničku nabavku vojne opreme u EU.

„Ovo ni na koji način nije u suprotnosti sa neutralnošću“, smatra nova ministarka.

Majnl-Rajzinger je podržala odluke EU o naoružavanju, koje su donete na prošlom vanrednom Savetu Unije ističući da je potrebno odlučno delovanje protiv Rusije na evropskom nivou.

Najavila je i odlučno pojačano delovanje Austrije protiv, kako kaže, špijunskog delovanja Rusije.

Nova šefica austrijske diplomatije imenovala je karijernog diplomatu Arada Benkea za svog šefa kabineta, koji je obavljao dužnost ambasadora Austrije u Kijevu, a pre toga bio je ambasador u Letoniji i Gruziji.

Inače, Benko je službovao i u Prištini, kao politički savetnik specijalnog izaslanika UN pri Unmiku.

Time je Majnl-Rajnzinger, kako ocenjuje „Klajne cajtung“, uputila jasan politički signal, jer, dodaje list, nijedna druga stranka u Austriji ne podržava tako snažno i bezuslovno Ukrajinu kao Neos.

I tokom predizborne kampanje, dok su sve ostale stranke isticale snažnu privrženost neutralnosti, Majnl-Rajzinger je podvukla da, zbog rata u Ukrajini, postoji potreba za jačanje odbrane, i da je to moguće najbolje zajedno sa Evropom.

I pre toga Neos i njihova šefica bili su poznati kao kritičari neutralnosti, naravno ne tražeći javno odricanje od ustavne obaveze, ali zahtevajući razmišlanje o novoj bezbednosnoj politici zemlje.

Ona je posle rata u Ukrajini isticala da je Kijev defakto bio neutralan i da ga to nije zaštitilo od napada Rusije, kao i da je Finska bila neutralna i ipak odlučila da pristupi Natou, te i da Švedska ne bi sledila taj korak da se osećala bezbednom kao neutralna zemlja.

„Mi smo neutralni, a i pored toga su naše institucije izložene ruskom sajber-napadu. Zastarelo razumevanje neutralnosti nam ne pomaže“, samo je jedna od brojnih izjava koje pokazuju jasan stav Neosa.

Još jasnija je bila u jednom intervjuu za „Klajne cajtung“ u kojem je rekla da u dogledno vreme „ništa u odbrani neće moći da se uradi bez Natoa“, ali se založila za zajedničku evropsku odbrambenu politiku i snage.

Zanimljivo je i da je Majnl-Rajzinger, na osnovu predstavljanja programa nove Vlade, govorila pre svega o ratu u Ukrajini, ali i sukobima na Bliskom istoku, izostavivši Zapadni Balkan, koji je poslednjih godina uvek bio prioritet austrijske spoljne politike.