Tramp najavljuje veliki sporazum o Ukrajini koji bi mogao da promeni bezbednosnu arhitekturu Evrope

Američki predsednik Donald Tramp najavio je mogućnost postizanja velikog sporazuma o okončanju rata u Ukrajini, koji bi mogao da obuhvati i širi evropski bezbednosni poredak. On je potvrdio da se 5. novembra u Beloj kući sastao sa Kirilom Dmitrijevim, specijalnim izaslanikom ruskog predsednika Vladimira Putina, i poručio da je kraj rata sve bliži. Istovremeno, američki predstavnici razgovarali su sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima u Briselu o bezbednosnim garancijama za Kijev i budućem bezbednosnom sistemu Evrope.

Trampove izjave dolaze u trenutku intenziviranja diplomatskih napora za okončanje sukoba. Dok je ruski izaslanik boravio u Vašingtonu, američki predstavnici razgovarali su sa ukrajinskim i evropskim zvaničnicima u sedištu Natoa u Briselu.

Za narednu nedelju najavljen je sastanak delegacija Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Ukrajine u Abu Dabiju, što bi bili prvi trilateralni mirovni pregovori od februara, prenosi Juronjuz.

Trampova najava sporazuma koji bi mogao da obuhvati čitavu Evropu otvorila je pitanja o tome koliko će pregovori biti široki i kakvu će ulogu u njima imati evropski saveznici.

Obraćajući se novinarima u Beloj kući, američki predsednik izrazio je optimizam u pogledu mogućnosti diplomatskog rešavanja sukoba.

„Doći će do sporazuma. Biće to veliki sporazum i obuhvatiće mnogo više od Ukrajine... Mogao bih čak da kažem da bi mogao da uključi čitavu Evropu. Biće to veliki, izvanredan sporazum i svi će biti oduševljeni“, izjavio je Tramp.

On je potvrdio da se sastao sa Dmitrijevim, ali nije izneo detalje njihovog razgovora.

Istovremeno je priznao da nije razgovarao sa ukrajinskim zvaničnicima koji su se istog dana nalazili u Beloj kući, povodom događaja koji je organizovala prva dama Melanija Tramp. Američka administracija nije odmah saopštila zbog čega do susreta nije došlo.

Ovakav razvoj događaja dolazi u trenutku kada Tramp više puta kritikuje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, pripisujući mu odgovornost za usporavanje pregovora zbog odbijanja da prihvati teritorijalne i druge ustupke.

U međuvremenu, u Briselu su američki predstavnici razgovarali sa zvaničnicima Ukrajine, Natoa i evropskih država. Među njima je bio i Trampov zet Džared Kušner, koji je razgovore ocenio kao produktivne i suštinske.

Kako je naveo u objavi na društvenoj mreži X, razgovori su bili usmereni na dva međusobno povezana pitanja: bezbednosne garancije za Ukrajinu i stvaranje šireg evropskog bezbednosnog sistema.

„Intenzivno radimo sa svim stranama kako bismo pronašli praktična rešenja koja bi mogla da okončaju ovaj rat i postave temelje za trajni mir“, poručio je Kušner.

Za sada, međutim, nije jasno šta tačno Tramp podrazumeva pod sporazumom koji bi mogao da obuhvati čitavu Evropu, niti da li se razgovara o konkretnim promenama u odnosima Rusije i Natoa.

Dolazak Kirila Dmitrijeva u Belu kuću bio je povezan i sa događajem koji je organizovala prva dama SAD Melanija Tramp, a koji se odnosio na šestodnevno primirje između Rusije i Ukrajine u Oleškiju, gradu u Hersonskoj oblasti na jugu Ukrajine, koji se nalazi pod ruskom kontrolom.

Primirje je trajalo od 27. oktobra do 1. novembra, a cilj mu je bio dopremanje humanitarne pomoći i evakuacija civila iz grada, u kojem su se životni uslovi znatno pogoršali.

Prema rečima Melanije Tramp, tokom operacije iz Oleškija evakuisano je gotovo 800 stanovnika, dok se u gradu nalazilo još oko 2.000 ljudi.

Prva dama SAD navela je da je inicijativu pokrenula nakon što je na događaju održanom na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru upoznata sa humanitarnom situacijom u gradu. Kako je istakla, direktno je sarađivala sa ruskim i ukrajinskim rukovodstvom kako bi bili dogovoreni uslovi privremenog primirja.

Dmitrijev joj je tokom događaja zahvalio na humanitarnom angažmanu i preneo zahvalnost ruskog predsednika Vladimira Putina.

Događaju su prisustvovali i šef poslaničke grupe stranke ukrajinskog predsednika David Arahamija i ukrajinski poverenik za ljudska prava Dmitro Lubinec. Arahamija je pozvao Melaniju Tramp da nastavi humanitarni angažman.

Zelenski je, govoreći o primirju, ocenio da je ono pokazalo da Moskva može da zaustavi neprijateljstva kada to odluči.

„Kada Putin želi da borbe prestanu, one prestaju. Nekoliko dana je zaista bilo mirno, bez napada, i spasili smo stotine života“, rekao je ukrajinski predsednik.

Melanija Tramp izrazila je nadu da bi primer Oleškija mogao da bude početak šireg i trajnijeg dogovora o prekidu vatre.

Na kraju događaja, predstavnicima Putina i Zelenskog uručila je po jednu belu kovertu, zamolivši ih da dvojici lidera prenesu njena lična pisma. Dmitrijev joj je poklonio sliku koju je naslikala jedanaestogodišnja devojčica, dok joj je Zelenski dodelio ukrajinsko počasno odlikovanje za doprinos postizanju primirja.

Melanija Tramp je tokom protekle godine bila angažovana i na humanitarnim inicijativama za ponovno spajanje porodica razdvojenih zbog rata. Prema njenim navodima, njene intervencije doprinele su povratku gotovo 36 dece njihovim porodicama.

Diplomatski napori odvijaju se u složenim političkim okolnostima, a različiti pristupi Vašingtona i evropskih saveznika prema Moskvi dodatno komplikuju mogućnost postizanja dogovora.

Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izrazila je očekivanje da će novi saziv američkog Kongresa vršiti veći pritisak na Rusiju, ukazujući na značaj američke podrške u rešavanju rata.

Predstojeći razgovori u Abu Dabiju trebalo bi da pokažu da li optimizam Donalda Trampa može da se pretvori u konkretne obaveze Moskve i Kijeva. Ključno pitanje ostaje ne samo kako okončati rat u Ukrajini već i šta će sadržati širi sporazum o kojem govori američki predsednik i kakvu će ulogu evropske države imati u njegovom oblikovanju.