Doprinos Turske u dijalogu dobrodošao, ali EU će teško priznati svoju nesposobnost

Nagoveštaj mogućnosti da bi se Turska, odnosno njen predsednik Redžep Tajip Erdogan, priključio dijalogu Beograda i Prištine, za orijentalistu i nekadašnjeg ambasadora Srbije u Ankari Darka Tanaskovića, nije iznenađujući. Međutim, kako kaže za Kosovo onlajn, teško je pretpostaviti da bi Evropska unija bila spremna da prizna svoju evidentnu nesposobnost da ostvari pozitivan pomak u vođenju pregovora i prihvati Erdoganovu “pomoć”.

Da bi Turska i njen predsednik Redžep Tajip Erdogan mogli da se uključe u dijalog Kosova i Srbije juče je izjavio glavni savetnik turskog predsednika za Balkan Sabri Demiri, koji nije isključio ni mogućnost trojnog sastanka Erdogana sa Aljbinom Kurtijem i Aleksandrom Vučićem.

Profesor Tanasković podseća da je početkom septembra, turski predsednik pozdravio postizanje sporazuma o ličnim kartama između Beograda i Prištine i izrazio spremnost da Turska pruži podršku dijalogu ‘na svaki način na koji može’.

“Sada, izgleda, u Ankari procenjuju da bi, s obzirom na stanje i perspektive dijaloga, kao i šire regionalne i vanregionalne okolnosti, ‘način na koji može’ eventualno uključivao i ulogu posrednika ili, kako se to novijom terminologijom iskazuje, ‘facilitatora’”, kaže Tanasković.

Erdoganova spoljnopolitička strategija, kako ukazuje bivši ambasador u Ankari, podrazumeva uzdizanje Turske do ranga nezaobilaznog faktora u svim krizama koje potresaju makroregion, a u kome ona pretenduje na vođstvo, kao i relevantnog aktera u globalnim zbivanjima i preuređivanju svetskog poretka, što je došlo do punog izraza posle izbijanja rata u Ukrajini.

“U koordinatama neoosmanističke doktrine ‘strategijske dubine’, Turska Balkan smatra svojim dvorištem. Konkretno, kad je o mogućem Erdoganovom uključivanju u pregovore o ‘Kosovu’ reč, on, kako to nimalo slučajno formuliše njegov glavni savetnik za Balkan Sabri Demiri, namerava da prethodno sačeka ishod razgovora između Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija u Briselu, očekujući, po svoj prilici, da tamo nikakvog opipljivog ishoda neće biti”, kaže Tanasković.

"Erdogan promišljeno igra na kartu privilegije održavanja dobrih odnosa sa svim stranama u sukobima"

Naš sagovornik, međutim, ukazuje da je teško pretpostaviti da bi Evropska unija bila spremna da prizna svoju evidentnu nesposobnost da ostvari bilo kakav pozitivan pomak u vođenju procesa pregovaranja Beograda i Prištine i prihvati Erdoganovu “pomoć”.

“Ni EU, a ni Vašington, u ovom periodu nisu baš skloni daljem afirmisanju posredničkih kapaciteta Turske, mada ih, prvenstveno u vezi sa ratom u Ukrajini, nikako ne mogu potceniti, a Erdogan i na prostoru Zapadnog Balkana promišljeno igra na kartu privilegije održavanja dobrih odnosa sa svim stranama u sukobima. Hipotetički govoreći, premda je Turska jedan od najdoslednijih i najdelatnijih podržavalaca međunarodnog jačanja statusa ‘Kosova’ kao nezavisne države, imajući u vidu poruke koje Srbiji dolaze sa Zapada, a još više stvarni benevolentan odnos prema destruktivnim potezima Prištine, nije isključeno da bi taktički uravnoteženi prilaz turskog predsednika bio doživljen, pre svega u Beogradu, kao osveženje. Ipak, u pogledu prevazilaženja suštine spora, od Turske ne bi bilo realno očekivati nikakvo čudo. Njena politika je poznata i potvrđena. No, ne treba zaboraviti da je u prenapregnutim političkim procesima i vreme bitan činilac”, zaključuje Tanasković.    

"Erdogan ima jako dobre odnose i sa Vučićem i sa vlastima u Prištini"

O eventualnom Erdoganovom angažmanu u procesu dijaloga Beograda i Prištine, politički analitičar iz Prištine Mazlum Baraljiu kaže za Kosovo onlajn da Evropska unija gubi uticaj u dijalogu Kosova i Srbije, pa treba dati šansu uticajnim ljudima, kao što je predsednik Turske da posreduju u dijalogu. Prema mišljenju Baraljiua to bi bio dobar potez, jer kako kaže, Erodgan ima dobre odnose i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.

"Budući da predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ima jako dobre odnose i sa Vučićem i sa vlastima u Prištini nadam se da bi i ovde imao uticaj, kao što postoji regionalni uticaj Turske. Turska je jedna od 14 najjačih zemalja u svetu po privredi i ima jako dobre ekonomske odnose i sa istokom i zapadom. Treba se nadati i nuditi mogućnost ljudima takve prirode da posreduju. Mislim da bi bilo pametno kako od strane Srbije tako i od strane Kosova da se sastanu i pokušaju da se dogovore i da se odnosi normalizuju", dodao je Baraljiu.

O tome šta bi mogla da bude Erdoganova platforma kao posrednika, Baraljiu kaže da je pre svega potrebno približiti strane.

"Ne verujem da on ima neku platformu, ni da se može ići sa platformom, jednostavno treba približiti strane. Jer ako kažete nećemo ovo, nećemo ono, to je ratni klik. Vlada Kurtija i ovog puta na insistiranje i zahtev, kako to oni kažu ‘prijatelja’ za neke uticajne zemlje, neće da sedne kako bi se dogovorila i našla privremeno rešenje za tablice", navodi Baraljiu.

Kako smatra, za trenutnu situaciju kriv je balkanski inat.

"Kosovo i Srbija se otprilike isto ponašaju, jer imamo isti mentalitet sa manjim razlikama. Taj balkanski mentalitet se, nažalost, kroz istoriju pokazao da nije najbolji za saradnju i dobrobit naroda da žive u miru", zaključuje Braljiu.

Inače, predsednica Kosova Vjosa Osmani nedavno je izjavila da očekuje da će Erdogan uskoro posetiti Kosovo, a navela je i da veruje da predsednik Turske može da odigra veoma važnu ulogu "u ubeđivanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je jedini put ka miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu da Srbija prizna Kosovo". Savetnik Erdogana Sabri Demiri juče je najavio da se uskoro očekuje susret turskog predsednika sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ali nije precizirao da li će Erdogan doći u Prištinu.

Profesor političkih nauka Nedžmedin Spahiu smatra da posredovanje u dijalogu Boegrada i Prištine od strane Turske ne bi imalo veći uticaj od onog koji ima Evropska unija, jer je EU, kako kaže, moćnije "sredstvo" za posredovanje u dijalogu.

"Međutim, svaki doprinos Turske u rešavanju problema Kosova i Srbije je dobrodošao", kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

Spahiu smatra da ukoliko bi došlo do sastanka Erdogana sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem, da bi to moglo da doprinese poboljšanju odnosa.

"Turska je važan faktor u regionu i ključni saveznik Kosova i Srbije, tako da bi mogla da da doprinos dijalogu. Cela suština  pregovora između Beograda i Prištine jeste naći koji stepen autonomije će biti dat Srbima na Kosovu u zamenu za priznanje Kosova od strane Srbije. Čitava bitka se vodi oko toga, gde Kosovo neće ići dalje od autonomije koja je zagarantovana Ahtisarijevim planom, dok Srbija želi da ona bude što veća", kaže Spahiu.