Hoće li novi gradonačelnici sesti u fotelje na severu, šta je Lajčak tokom posete Kosovu poručio?

I dalje se ne zna da li će albanski kandidati za gradonačelnike na severu, izabrani nedavno na nelegitimnim izborima uz izlazak na glasanje samo 13 Srba, zaista sesti u fotelje krajem maja kada ističe predviđeni rok. Izaslanik EU Miroslav Lajčak nije bio precizan juče prilikom posete Prištini i Severnoj Mitrovici na tu temu, ali je istakao da se nada "ishodu koje neće voditi eskalaciji situacije i da EU smatra da izborni proces ne predstavlja dugoročno političko rešenje", što može da se protumači kao stav protiv toga da Albanci preuzmu funkcije u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću.

Ovakve poruke, makar i u "diplomatskim rukavicama", ocenjuju sagovornici Kosovo onlajn, opravdane su, jer bi dolazak Albanaca na čelo srpskih opština posle glasanja na izborima 23. aprila, na kojima je učestvovalo tek nešto više od tri odsto birača i samo 13 Srba, mogao da dovede ne samo do produbljivanja političkog i pravnog vakuuma, nego i do ozbiljnih tenzija i sukoba.

Navode da je toga očigledno i te kako svestan Lajčak, jer u njegovoj agendi posete Kosovu nisu bili novoizabrani gradonačelnici, iako je skoro pola jučerašnjeg dana proveo na severu Kosova. Toga su, naglašavaju naši sagovornici, svesni i u Briselu, otuda i "uvijena ponuda" kosovskim vlastima da se "elegantno" izađe iz pat-pozicije, ali i dodaju da nisu preveliki optimisti da će vlada u Prištini "čuti" sugestije EU i odustati od pokušaja da na severu nametne vlast koja nema ni legitimitet ni legalitet.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je Evropska unija na poslednjem sastanku u Briselu, 2. maja, iznela fer predlog za prevazilaženje situacije na severu, ali da ga je Aljbin Kurti odbio jer "želi samo krizu". Naveo je da je predlog šefa evropske diplomatije Đuzepa Borelja bio da se uspostavi neko prelazno rešenje, kako bi se novi izbori održali za nekoliko meseci, kako bi se formirala ZSO, Srbi vratili u institucije i kako bi se dobile legitimne vlasti.

Kosovski Zakon o lokalnoj samoupravi kaže da gradonačelnik mora da položi zakletvu pred Skupštinom opštine u roku od mesec dana nakon izbora. Ti rokovi „cure“, a krajnje je neizvesno da li će i kako novoizabrani albanski funkcioneri bez pristanka većinskih Srba započeti rad.

Prema rezultatima izbora koje je overila Centralna izborna komisija Kosova, u Severnoj Mitrovici i Leposaviću pobedili su kandidati Samoopredeljenja, Erden Atić i Ljuljzim Hetimi, u Zubinom Potoku Izmir Zećiri, a u Zvečanu Iljir Peci, obojica iz Demokratske partije Kosova.

Viši istraživač NVO Aktiv Igor Marković kaže da, čitajući između redova Lajčakovih poruka, EU pokušava da pronađe neko rešenje za sever koje neće izazvati nove tenzije. On navodi da bi to mogao da bude poziv Srpskoj listi da učestvuje na izborima u novom ciklusu ili će možda pronaći neku drugu vrstu rešenja povratka Srba u institucije.

"Videćemo kako će to biti realizovano u praksi, da li gradonačelnici neće ni polagati zakletvu ili će se posegnuti za nekim drugim političkim manevrom, ostaje da se vidi. Priština je očigledno pod ogromnim pritiskom međunarodne zajednice. Pričati o legalnosti izbora je u redu, ali zaista nema argumenata u prilog njihovoj legitimnosti", kaže Marković.

On navodi su izabrani gradonačelnici ljudi koje malo ko poznaje u opštinama u kojima su pobedili, da se o njima gotovo ništa ne zna i da je teško stupiti u kontakt s njima, pa samim tim i proceniti kakvi će im biti dalji potezi. Marković naglašava da će za njihovu odluku da li će „pocepati mandate“ ključno biti kakvu će direktivu u vezi sa tim dobiti iz partijskih centrala u Prištini.

„Od četiri izabrana gradonačelnika, dva su iz redova Kurtijevog Samoopredeljenja, u Severnoj Mitrovici i Leposaviću. Znajući prethodno Kurtijevo ponašanje i ignorisanje sugestija iz Vašingtona i Brisela ne bi me iznenadilo da se ogluši i o ovaj poziv EU da gradonačelnici ne polože zakletvu“, kaže Marković.

On strahuje da će i ovog puta Aljbin Kurti insistirati da se konstituišu organi u opštinama na severu na čijem čelu će biti Albanci, iako to može da izazove ozbiljne posledice.

„Kurti od početka svog drugog mandata koristi bilo koju temu koja je u vezi sa kosovskim Srbima kako bi prikrio velike neuspehe na polju ekonomsko-finansijskog opravka pre svega od korone pa do velikog problema povećanog uvoza na Kosovo. Obećao je rešavanje problema zdravstvenog sistema i korupcije, to nije uradio, a to su bile njegove ključne poruke tokom predizborne kampanje. Zato je bilo najlakše uzeti ‚na zub‘ kosovske Srbe, Beograd, čak i Brisel i Vašington i njih kriviti za sve što je loše na Kosovu“, ukazuje Marković.

Podseća da se Kurti i do sada prilično bahato ponašao kada je reč o savetima i sugestijama zemalja Zapada.

„Ne bi me čudilo da i ovog puta ide do kraja, jer je pod velikim pritiskom na domaćem terenu, od strane opozicionih stranaka. Pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da je išao do kraja i kada je reč o izborima, iako su u nekoliko navrata iz EU stizale poruke da bi trebalo razmisliti o njihovom odlaganju dok se ne napravi dogovora sa Srpskom listom. Videćemo kakav će nalog dati svojim gradonačelnicima, a ne bi me čudilo ni da ta dva gradonačelnika koji nisu uz redova Samoopredeljenja idu uz liniju politike i odluke vlade u Prištini“, kaže naš sagovornik.

Nastavlja da Kurtiju u tome kočnica neće biti ni to što bi nametanje Albanaca na čelu srpskih opština nosilo opasnost pogoršanja bezbednosne situacije:

„Ukoliko polože zakletve, produžiće se agonija pravnog i političkog vakuuma, jer nemamo predstavnike zajednice kosovskih Srba u institucijama na severu, ni u policiji, ni u pravosuđu. I u takvoj situaciji i bez obzira na to šta albanski gradonačelnici urade, bezbednosna situacija će se pogoršavati. Na to treba dodati i prisustvo specijalnih jedinica kosovske policije na severu koja već dokazano ima lošu strategiju tretmana lokalnog stanovništva.“

Marković ne isključuje mogućnost još jedne apsurdne situacije, da posle izbora pod „puškama i u kontejnerima“ i albanski gradonačelnici „pod puškama i u kontejnerima polože zakletvu“, jer je veliko pitanje kako će fizički uću u zgrade opština.

„Novoizabrani gradonačelnik Opštine Zubin Potok je već rekao da će zakletvu polagati u selu Čabra, koje je većinski albansko, u lokalnoj kancelariji Mesne zajednice, ukoliko mu kosovska policija ne obezbedi da zakletvu da u zgradi opštine. Kurti ne samo što stavlja u rizik sever, u smislu podizanja tenzija, već se postavlja pitanje da li želi da ti novi gradonačelnici budu žrtvena jagnjad te njegove politike neposustajanja pred međunarodnom zajednicom. Jer i ti gradonačelnici će takođe biti pod ogromnim pritiskom, pogotovo u slučaju da polažu zakletve pod policijskom pratnjom. To neće biti lepa slika ni za njih, ni za lokalno stanovništvo, ni za međunarodnu zajednicu“, priča Marković.

Kako za Kosovo onlajn kaže dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije, zahtev koji je albanskim gradonačelnicima stigao iz Brisela pokazuje da je EU svesna da nije rešen problem legitimiteta na severu Kosova.

"Ovo je takođe i upozorenje Prištini da ne ide dalje i da ne čini korake u pravcu produbljivanja krize legitimiteta ili eventualne eksalacije situacije. Tome treba pridodati i upozorenje EU Prištini nakon raspuštanja Upravljačkog tima za izradu nacrta Statuta Zajednice srpskih opštine, što se desilo dan nakon dijaloga na visokom nivou u Briselu. Pozive iz Brisela da gradonačelnici ne polože zakletvu vidim kao nuđenje dobrih usluga EU da se prevaziđe ova kriza“, kaže Cvetićanin.

Objašnjava da ukoliko gradonačelnici ne polože zakletvu u roku od 30 dana od završetka izbora, oni se ponavljaju.

"EU je stavila do znanja da su izbori koji su nedavno održani bili ograničenog legitimiteta, da ih Unija takvim smatra i da je jasno da oni nisu rešili problem. Poruka da se ponište mandati na severu su signal i da EU smatra da su novi izbori put ka razrešenju ove situacije. Reč je o diplomatskom koraku u pravom smeru gde EU pokušava da učini sve da ponovo ne dođemo u iznudicu nekog kriznog menadžmenta. Trenutno imamo krizu legitimiteta i važno je da ona ne preraste u bezbednosnu“, ističe naš sagovornik.

Na pitanje koliko su u Briselu svesni da će i fizički biti teško izvesti da gradonačelnici polože zakletve i stupe na dužnost u zgradama opština u srpskim sredinama, Cvetićanin kaže da misli da su u Briselu i te kako svesni svega toga.

"Zato i imamo poruku da se odustane od polaganja zakletve da ne dođemo u situaciju eskalacije bezbednosne situacije i da ponovo imamo krizni menadžment kao što je bio u slučaju sa pokušajima preregistracije registarskih tablica. EU to želi da otkloni, zato šalje takvu poruku. Ona je za sada diplomatska, nije direktna, ali bi se mogla prevesti da su možda novi izbori put ka razrešenju ove situacije i da svakako ne treba da kriza legitimiteta pređe u bezbednosnu“, navodi on.

Sada je sve u rukama Prištine, ali Cvetićanin kaže da je trenutno nezahvalno spekulisati kakve poteze će tamošnje vlasti povući.

"Svakako će situacija na severu biti proizvod različitih vektora. S jedne strane, tu je interes Prištine da pokaže da nije odstupila od svoje politike, budući da je Aljbin Kurti i došao na vlast na obećanju da neće dozvoliti srpski entitet na Kosovu. Sledeći vektor je interes Srbije da se implementira sve ono što je potpisano u Briselskom sporazumu. I treći vektor je interes zemalja EU, tačnije Kvinte, da situacija ne eskalira, što u ovom momentu ne odgovara upravo Uniji i ona će i dalje nuditi svoje dobre usluge kako bi se ova situacija prevazišla“, navodi Cvetićanin.

Profesor političkih nauka iz Prištine Nedžmedin Spahiu kaže za Kosovo onlajn da smatra da će albanski gradonačelnici izabrani na vanrednim izborima u četiri opštine položiti zakletvu i stupiti na dužnost, bez obzira što su se čule poruke iz EU da to ne urade. Dodaje da će njihov mandat ipak biti oročen dok se se postignu dogovori o ZSO.

"Izabrani gradonačelnici su dobili podršku Amerikanaca. Zahtev Brisela da napuste pozicije, po meni, biće ispunjen nešto kasnije, posle nekoliko meseci, nakon što se već dogovori Zajednica opština sa srpskom većinom, kad se bude znalo gde će se stvoriti Zajednica, u okviru čega će funkcionisati, kakav će biti odnos tog entiteta sa centralnim vlastima“, navodi Spahiu.

On kaže i da je svrha izbora održanih na severu bila da se urade neke stvari kao priprema za funkcionisanje ZSO.

"Svrha ovih izbora je kratkotrajna, da se urade neke stvari koje niko od gradonačelnika Srba nije uradio i neće uraditi da ne bi bili proglašeni ‚izdajnicima‘. Ideja je da albanski gradonačelnici podignu kosovske zastave u zgradama opština na severu. Do sada su gradonačelnici na severu polagali zakletvu ispred srpske zastave. Nakon što se stvori Zajednica opština sa srpskom većinom, sprovedu novi izbori i dođu gradonačelnici Srbi oni će samo dodati zastavu Zajednice, ali neće skinuti kosovsku zastavu. Ima još nekoliko stvari koje nisu uradili Srbi, a to je izgradnja džamije kod Ibarskog mosta i otvaranje jedne albanske škole u Severnoj Mitrovici, budući da đaci iz tog dela grada idu u školu u Južnoj Mitrovici, jer nemaju školu na albanskom“, priča Spahiu.

Kada se taj posao završi, nastavlja naš sagovornik, albanski gradonačelnici će verovatno biti primorani na ostavke.

"Nakon dogovora o Zajednici, biće raspisani novi izbori zbog malog legitimiteta koji imaju izabrani albanski gradonačelnici. Ali, oni pre toga moraju da završe ove stvari o kojima sam govorio. U svakoj instituciji Kosova treba da budu i obeležja Kosova, ako toga ne bude, onda je to podela Kosova ili nešto drugo“, smatra Spahiu.