Deli: Nisam uveren da je zahtev za međusobno priznanje realno i dobro rešenje

Nisam uveren da je zahtev za međusobno priznanje realno i dobro rešenje. Svakako treba nastaviti dijalog između Beograda i Prištine i mislim da je krajnje vreme da se davno potpisani sporazumi, kao što je onaj o Zajednici srpskih opština sprovedu u delo, kaže u intervjuu za Kosovo onlajn evroparlamentarc i član mađarskog Fidesa Andor Deli.

Kako Deli navodi "odnosi između Mađarske i Srbije su poslednjih nekoliko godina veoma učvršćeni".

"Smatram da projekat izgradnje naftovoda koji su Mađarska i Srbije dogovorili i projekti slični ovome mogu da doprinose daljem poboljšanju odnosa. To je svačiji interes, kako Srbima, tako i Mađarima, a pogotovo nama, zajednici vojvođanskih Mađara.

Da se vratimo na Kosovo - rok za preregitraciju vozila na RKS tablice ističe 31. oktobra, od 9.000 vozila podnet je zahtev za svega 10. Da li očekujete incidente nakon tog roka, i koliko je bitna uloga Kfora u svemu tome?

Nadam se da neće doći do eskalacije situacije povodom ovog pitanja i da će se naći rešenje koje odgovara svim stranama pre datog roka.

Pitanje dijaloga Beograda i Prištine ostaje jedno od ključnih na Zapadnom Balkanu. Sada se pojavio i novi francusko-nemački predlog, ali je predsednik Vučić s jedne strane istakao da Beograd neće pristati da Kosovo uđe u UN, dok na Kosovu očekuju međusobno priznanje. Da li očekujete da će se sporazum Beograda i Prištine završiti međusobnim priznanjem?

Nisam uveren da je zahtev za međusobno priznanje realno i dobro rešenje. Svakako treba nastaviti dijalog između Beograda i Prištine i mislim da je krajnje vreme da se davno potpisani sporazumi, kao što je onaj o zajednici srpskih opština sprovedu u delo.

EU traži od Srbije da se pridruži sankcijama protiv Rusije, između ostalog Srbija od 1. decembra neće moći da uvozi naftu od Rusije, ali u ovom trenutku koliko je realno to očekivati od Srbije i vršiti pritisak na nju povodom toga?  

Mislim da Srbija treba da se vodi sopstvenim interesima, zaštitom interesa svojih građana. Možemo da vidimo da sankcije nisu rešenje. Sankcije stvaraju dodatne probleme, komplikacije i otežavaju život svih Evropljana, bez obzira na to u kojoj državi živeli. Smatram da je neophodno pronaći način da se sukob reši mirnim putem. To je jedino dobro rešenje.

Završeni su izbori u BiH, a CIK BiH je naložila novo prebrojavanje glasova za predsednika Republike Srpske. Kako vi gledate na sve to? 

Izbori su važan dokaz funkcionisanja demokratije, ali su istovremeno i interna stvar svake države, što treba poštovati. Ne bih ništa dalje komentarisao povodom ovog pitanja.

Zapadnobalkaska migrantska ruta je ponovo "proradila" u januauru ove godine. Koliko to predstavlja opasnost za Mađarsku i Srbiju, ali i celu EU?

Primetno je veći migrantski pritisak u graničnom pojasu. Problem predstavlja i to što su sve češći neredi, a na žalost bilo je i oružanih sukoba između samih migrantskih grupa, što dodatno izaziva strah stanovnika u pograničnim malim naseljima. Stoga je potrebno dodatno jačati kontrolu uz granice. O tome je bilo reči i na nedavnim sastancima najviših zvaničnika Austrije, Mađarske i Srbije. Nadam se da će doći do primetnog poboljšanja na ovom planu.