Kovid-19: Pandemija koja je promenila svet i ubrzala nastanak multipolarnog poretka

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Pandemija kovida-19 bila je mnogo više od zdravstvene krize. Ona je postala globalna prekretnica koja je promenila ekonomiju, međunarodne odnose, tehnologiju i način na koji države posmatraju sopstvenu bezbednost. Malo je događaja u savremenoj istoriji koji su istovremeno pogodili gotovo sve države sveta. Zbog toga se danas sve češće govori o svetu pre i posle pandemije.

Prema podacima Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, pandemija je direktno i indirektno odnela milione života i izazvala najveći globalni ekonomski poremećaj od završetka Drugog svetskog rata. Milioni ljudi izgubili su posao, zdravstveni sistemi bili su na ivici kolapsa, a siromaštvo je prvi put posle više decenija ponovo počelo da raste na globalnom nivou. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da je pandemija predstavljala najveći izazov za međunarodnu zajednicu od osnivanja Ujedinjenih nacija 1945. godine.

Međutim, možda najveća posledica nije bila zdravstvena ni ekonomska, već politička. Pandemija je ozbiljno uzdrmala poverenje građana u institucije, nauku, medije i međunarodne organizacije. Rasprava o poreklu virusa, laboratorijskoj teoriji, vakcinama, merama zatvaranja i ograničavanju sloboda ostavila je duboke podele koje su vidljive i danas.

Posebnu pažnju poslednjih godina izazivaju informacije koje dolaze iz američkih institucija. Objavljivanje novih podataka o finansiranju istraživanja koronavirusa u Institutu za virusologiju u Vuhanu ponovo je otvorilo pitanje odgovornosti naučnih i političkih struktura. Ukoliko se pokaže da su određene informacije bile poznate, a nisu bile dostupne javnosti ili zakonodavnim telima, otvoriće se ozbiljna pitanja političke i pravne odgovornosti. Zato rasprava o kovidu-19 više nije samo medicinsko pitanje već i pitanje transparentnosti institucija, odgovornosti nosilaca javnih funkcija i poverenja građana u državu.

Pandemija je otvorila i pitanje korupcije. U mnogim zemljama vođene su istrage o javnim nabavkama medicinske opreme, vakcina i vanrednim ugovorima vrednim milijarde dolara i evra. Evropski parlament, nacionalni parlamenti i pravosudni organi u više država razmatrali su da li su pojedine odluke tokom pandemije bile donošene mimo standardnih procedura. Time je otvorena nova pravna debata o tome kako obezbediti odgovornost u vanrednim okolnostima.

Istovremeno, kovid-19 je ubrzao tehnološku revoluciju. Digitalizacija, rad na daljinu, telemedicina, biotehnologija i veštačka inteligencija razvijali su se brže nego što se očekivalo. Države su shvatile da laboratorije, farmaceutska industrija, podaci i tehnološka nezavisnost postaju jednako važni za nacionalnu bezbednost kao vojska, energenti i strateške sirovine.

Geopolitičke posledice pandemije možda će se pokazati kao najtrajnije. Mnogi stručnjaci smatraju da kovid-19 nije stvorio multipolarni svet, ali ga je značajno ubrzao. Dok su Sjedinjene Američke Države pokušavale da očuvaju vodeću ulogu u međunarodnom sistemu, Kina je nastavila ekonomski i tehnološki uspon. Rusija je insistirala na konceptu multipolarnosti i centralnoj ulozi Ujedinjenih nacija, dok je Indija dodatno ojačala svoju poziciju kao rastuća globalna sila.

Danas se sve češće govori o novoj geopolitičkoj ravnoteži između Vašingtona, Pekinga, Moskve i Nju Delhija. Njihovi interesi nisu isti, ali svi prepoznaju da se svet ubrzano udaljava od modela u kojem jedna sila određuje pravila međunarodnog poretka. Upravo zato pitanje porekla pandemije ima širi značaj. Ono utiče ne samo na odnose između SAD i Kine, već i na poverenje među državama, međunarodne institucije i buduća pravila globalnog upravljanja.

Evropa je iz pandemije izašla suočena sa novim izazovima. Energetska kriza, inflacija, bezbednosne tenzije i rat u Ukrajini dodatno su opteretili evropske ekonomije. Sve češće se čuju pozivi za veću stratešku autonomiju Evropske unije i smanjenje zavisnosti od spoljnjih centara moći.

Za Balkan, a posebno za Srbiju, ove promene imaju poseban značaj. Region se ponovo nalazi na raskrsnici važnih ekonomskih, energetskih i saobraćajnih koridora. U svetu koji postaje multipolaran, zemlje Balkana suočene su sa potrebom da pažljivo balansiraju između različitih političkih i ekonomskih centara moći.

Zvanični Beograd nastoji da vodi politiku vojne neutralnosti i razvija odnose sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom, Kinom, Indijom i državama BRIKS-a. Takva pozicija nosi brojne izazove, ali i određene prednosti u svetu koji se ubrzano menja. U novim okolnostima, snaga države neće se meriti samo vojnom moći, već kvalitetom institucija, pravnom sigurnošću, tehnološkim razvojem i sposobnošću da zaštiti sopstvene interese.

Zbog toga, kovid-19 ostaje mnogo više od pandemije. On je postao simbol kraja jedne epohe i početka druge. Da li će istorija ovaj period pamtiti kao trenutak nastanka novog multipolarnog sveta ili kao propuštenu priliku za globalnu saradnju, pokazaće godine koje dolaze. Ono što je već sada izvesno jeste da je pandemija promenila tok istorije i da svet nakon nje više nije isti.