Ako Kosovo sledi primer Severne Makedonije, onda je put promena Ustava

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn, specijalni dopisnik Politike iz Skoplja

Nakon decenije od potpisivanja Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, te usmenog prihvatanja Aneksa Briselskom sporazumu u Ohridu, 18. marta 2023, samit u Briselu pokazao je da potrebno najpre otkloniti političke propuste, pa tek onda pristupiti rešenju pravnih dilema i, konačno, koraku napred u implementaciji dogovorenih rešenja.

Nakon pada Berlinskog zida i prestanka Hladnog rata, geografska karta sveta promenila se i politički i ideološki. Evropa više ne odiše komunističkim jednoumljem u državama koje su bile socijalistički i levičarski orijentisane. Demokratija je ostala u monarhijama i zapadnim silama, proširivši se na tlo bivšeg vojnog saveza – Varšavskog pakta. Mnoge zemlje postale su članice Severnoatlantske alijanse, a upravo su neke od njih osetile da mogu i oružano delovati i stvarati nove države, bez obzira na odluku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. I pitanje statusa Kosova pokazalo je razilaženje u stavovima članica EU i UN. 

I pored unutrašnjeg neslaganja članica ni u unutrašnjoj ni u spoljnoj politici, EU je pokrovitelj Briselskog dogovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Zemlje koje nisu priznale Kosovo permanentno naglašavaju da će njihova podrška uvek biti usmerena ka rešenju koje iznedre Beograd i Priština, s tim što je Španija odlučna u nepriznavanju Kosova čak i ako bi Srbija priznala njegovu državnost. Naravno, nemoguće je da to uradi bilo koja institucija Republike Srbije, ma ko bio na njenom čelu. Ipak, i pored jasnog stava Beograda o nepriznavanju nezavisnosti Kosova, najviši akti moraće da se usklade na bazi kompromisa u političkim odlukama Beograda i Prištine. 

Takvu pouku smo izvukli iz primera susedne bratske države koja se izdvojila iz SFR Jugoslavije i postala nezavisna država. Da podsetimo, Republika Makedonija se odvojila od SFR Jugoslavije i proglasila svoju nezavisnost 8. septembra 1991, prihvaćena je od strane UN, ali pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). No, trideset godina ova novoformirana država vodila je spor sa Grčkom, jer je njen južni sused smatrao da Republika Makedonija ugrožava njen integritet i bezbednost zemlje. Ponuđeno je rešenje ‒ Prespanski sporazum.

Svedoci smo pritisaka na makedonsku državu i kompromisa koje je morala da podnese kako bi ostvarila strateške ciljeve, premda su neki od njih, i to oni najvažniji, i dalje na dugačkom štapu. Podsetimo da je, radi stupanja u Severnoatlantsku alijansu i Evropsku uniju, ova zemlja promenila, preko noći i pod veoma čudnim okolnostima u Sobranju, Ustav i ime države. No, jeste postala 30. članica NATO-a, ali za prijem u EU nameću joj se iznova novi uslovi. EU ne samo da nije ispunila obećanje dato makedonskom narodu nego je pred njega stavila i novi uslov za prijem u evropsku porodicu: ponovnu promenu Ustava, na zahtev svoje članice Bugarske, kako bi se u najviši državni akt RSM uneo bugarski narod kao konstitutivni element. Oslonivši se na iskustvo, nije sigurno da će i ovaj ustupak Severne Makedonije doneti ovoj zemlji okrilje EU.

Severna Makedonija nedavno je ugostila uz sve državne i vojne počasti „predsednicu Kosova” Vjosu Osmani, koja je upravo u Sobranju naglasila da će Severna Makedonija služiti kao primer za postizanje dogovora sa Beogradom, te da će Kurti biti vrlo konstruktivan u pregovorima sa Vučićem u Briselu. No, njegova konstruktivnost se ogledala u neprihvatanju predloga EU o formiranju ZSO. Kurti je ovaj stav obrazložio time da Ustavni sud ne dozvoljava formiranje ZSO zbog Ustava. 

Očigledno je da predsednica kvazidržave Kosovo i njen premijer nisu usaglašeni u izjavama, budući da se on ne oslanja na primer Severne Makedonije. Da sledi njen primer, kako je najavila Osmanijeva, imao bi u vidu politički i zakonodavni put u promeniti Ustava i njegom usklađivanju sa Ustavom Republike Srbije u članu gde će se o srpskom narodu brinuti i Beograd i Priština. Naglasimo da je neophodno da se dogradi najviši državni akt kako bi se otklonile smetnje za formiranje ZSO, što je usmenim, ali obavezujućim putem dogovoreno u Ohridu, jer je to most normalizacije odnosa Beograda i Prištine. 

Dok se ovo političko rešenje, koje su i predložili lideri EU, ne ispuni i Priština institucionalno ne verifikuje u svojim aktima formiranje i funkcionisanje ZSO, normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaće na dugačkom štapu, a narod će se suočiti sa najavljenim sankcijama.