Izbori na severu, bez severa!

Verovatno je da su dvojica lidera balkanskih država, koji još nisu našli pravi put za prevazilaženje neprijateljstava, u eksperimentalnoj fazi. Oni Briselski sporazum tumače ne prema onome što jeste, već prema onome što oni žele da bude.

Pozivanje da glasa etnička zajednica kao ustavna kategorija, na policijskim punktovima i u kontejnerima, npr. u planinama i na obalama jezera Gazivode, iako na ustavnim izborima - ovo naginje ka nametanju političke volje i velikoj povredi demokratije, a cenu ovog lažnog dokaza će platiti Aljbin Kurti.

Ali s druge strane, u borbi da dokaže ko zaista kontroliše sever Kosova, Vučić je pogrešio, jer izlazak iz institucija i bojkot izbora kosovskih Srba onemogućava osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, zbog sporazuma koji predviđaju da osnivačku skupštinu ovog mehanizma čine izabrani odbornici opština sa srpskom većinom.

A prema Sporazumu iz 2013. godine, koji nikada nije osporavan od strane Ustavnog suda, Zajednica je međunarodno garantovana za ostvarenje ustavnih prava kosovskih Srba.

Kurti hoće Zajednicu „bez zuba“, dok Vučić hoće ustavnog monstruma da unapredi njegov projekat „srpski svet”.

Izborima na severu Kosova (koji EU nije tražila da budu odloženi, već ih je jednom rečenicom poništila), kosovska vlada, ohrabrena činjenicom da Amerikanci nisu negirali njihovu legalnost, pokušala je da stvori prednost protiv Beograd. Ali, izbori su samo homogenizovali tamošnje Srbe, opravši Srpsku listu od mnogih grehova, od saradnje sa podzemnim nasilnicima i elementima kriminala, do monopola političkog života, sa elementima zastrašivanja i ucena prema lojalnim Srbima Kosova.

Vlada je popularizovala ovu nominalno legalnu stranku (registrovanu u CIK-u) među kosovskim Srbima kao jedinstvenog branioca srpstva, upravo napadom na nju zbog njenih kleronacionalističkih atributa.

Verovalo se da će početkom primene Ohridskog sporazuma Srpska lista biti relativizovana, kako bi se stvorilo demokratsko tlo za inicijative i građanske stranke koje zaista promovišu interese kosovskih Srba, ali je Vlada Kosova organizovala izbore za svoje na sopstveno zadovoljstvo i na ljutnju Beograda, ali bez demokratskog legitimiteta.

Kurti i Svečlja sa svojim pomiriteljima pokušali su da uhvate Vučića, sa očekivanjem da će Srbi koji su njegov instrument izazvati incidente, ali je on analizirao mamac izbegavajući nasilje, kako bi zvanična Priština izgledala loše u očima sveta, a koja sad ne zna šta da radi!?

Drugog maja će se više razumeti misterija izbora na severu, koji ne mogu da uspostave stvarnu vlast, pa bi, ukoliko strane ozbiljno žele da sprovedu Sporazum, bili raspisani novi, vanredni izbori u optimalnom roku (za tri ili četiri meseca) da se ubrza stvaranje Zajednice.

Tačka 10 Sporazuma, dogovorena između Kurtija i Vučića, dajući ovlašćenja i tačka sedam (osim što ta dvojica znaju šta znači ekonomski termin samodovoljnost!?) počeće da se primenjuje među prvima, tj. da se osniva Zajednica, o čemu se mora misliti u okvirima Ustava i kosovskih zakona, ali Vučićeva stranka na Kosovu taktično tvrdi da je Srbija ustavna majka Zajednice, a ne Kosovo, što ne prolazi.

Zajednica će biti evropski model koji proizilazi iz Ustava Kosova, a ne model etničkog čišćenja kao Republika Srpska.

To treba jasno staviti do znanja Vučiću i kosovskim Srbima, dok upravljački tim ne radi sa Elbertom Krasnićijem već sa Aljbinom Kurtijem, jer o Zajednici odlučuje Vlada, a ne Ministarstvo lokalne samouprave.

Sumnjam da Kurti to ne zna.

Bavi se vežbom od dve godine.

Međutim, taktike se obično koriste da bi se dobilo vreme i saveznici, ali one neće rešiti probleme.

Strahuje se da će se taktike bez takta, kao što je slučaj sa izborima na severu - bez severa, pretvoriti u tragikomedije.

Piše: Haljilj Matoši, novinar i publicista