Slobodno tržište rada u okviru Otvorenog Balkana prilika za nove investicije i regionalni napredak

Vlada Severne Makedonije prošle sedmice ratifikovala je sporzume za slobodan pristup tržištu rada u okviru Otvorenog Balkana čime se konačno uklanjaju sve barijere za nesmetan protok radne snage između članica Inicijative, a ekonomski stručnjaci, politički lideri i privrednici iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije, kao i međunarodni predstavnici saglasni su da će to doprineti bržem napretku tri zemlje i stvarnju jedinstvenog poslovnog okruženja primamljivog za strane investicije.

Poljoprivreda, građevina, turizam i ugostiteljtvo, zanatske delatnosti, kao i IT sektor, moderne tehnologije i inženjering samo su neke od oblasti za koje se očekuje da ostvare benefite i popune radne kapacitete, zahvaljujući "jedinstvenim radnim dozvolama", odnosno ID potvrdama "Otvoreni Balkan" koje će biti dostupne na e-upravama tri zemlje.

Jedinstveno tržište će indirektno u odrđenoj meri dovesti i do smanjenja procesa emigracije u okviru Otvorenog Balkana u celosti, jer će mladi dobiti nove poslovne šanse u sredinama koje su geografski bliže njihovim porodicama.

Sa druge strane, mladima otvoreno tržište rada omogućava da sa svojim kolegama iz regiona pokrenu biznis koji bi bio održiv.

Jedinstveno tržište rada privlačnije je za strane investitore, bez obzira da li je reč o novoj investiciji u Srbiji, Severnoj Makedoniji ili Albaniji jer se mogu povući radnici iz okruženja bez papiroloških i institucijonalnih barijera. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Zoran Zaev i Edi Rama, potpisali su u Tirani 21. decembra 2021. godine Sporazum o slobodnom pristupu tržištu rada na Zapadnom Balkanu, u okviru regionalne inicijative za saradnju "Otvoreni Balkan".

Taj sporazum omogućava uvođenje jedinstvene radne dozvole za te tri zemlje, a lideri su, tom prilikom potpisali i Sporazum o povezivanju sistema elektronske identifikacije građana Zapadnog Balkana.

Ugovorom o uslovima za slobodan pristup tržištu rada građanima je omogućeno da rade u bilo kojoj od tri zemlje bez dobijanja radnih dozvola, bez barijera, prijava i čekanja, bez administrativnih troškova.

Sporazum o uslovima za međusobno povezivanje šema elektronske identifikacije, sa druge strane, predviđa pristup elektronskim uslugama nacionalnih portala tri zemlje kroz kreiranje elektronske identifikacije "Otvoreni Balkan" za ostvarivanje mogućnosti pristupa tržišta rada u tim zemljama.

Vučić je , tom prilikom, poručio da se ovom inicijativom otvaraju granice i keira bolja budućnost za mlade.

"Proširenjem tržišta rada privućićemo više kompanija sa zapada i istoka, jer ćemo moći da ponudimo više i bolju obrazovanu radnu snagu iz sve tri zemlje. Garantujem da ćemo u godinama koje dolaze videti značajno veće privlačenje direktnih stranih investicija kod nas", istakao je on.

On je naglasio i da je uoči potpisivanja sporazuma razgovarao sa privrednicima iz Albanije i kod njih prepoznao iskrenu želju za investiranje u Srbiju i Severnu Makedoniju, dodajući da zna i mnogo ljudi iz Srbije koji žele da investiraju u Albaniju i Severnu Makedoniju.

Premijer Rama rekao je da ovo povezivanje šalje jasan signal da ovaj prostor postaje dinamičniji i atraktivniji za poslovanje, jer će brži protok roba, usluga, kapitala i građana biti nova praksa.

Istovremeno, Otvoreni Balkan je dobio snažnu američku podršku, a ambasador SAD Kristofer Hil nedavno je istakao da Vašington podržava inicijativu regionalnog povezivanja. 

"Ono što je potrebno ovom regionu je još dublja regionalna integracija, jer ako ste kompanija koja sa strane gleda gde će da stavi svoje proizvodne pogone, ona gleda da to ne bude tržište samo jedne zemlje, već da tu bude više zemalja. Tako da su inicijative poput Otvorenog Balkana apsolutno odlične inicijative", poručio je američki ambasador.

Priofesor Ekonomskog fakultetau Tirani i stručnak za rad i zapošljavanje Erion Muca ocenjuje dogovor o slobodnom tržištu rada kao pozitivan korak, jer bi dodatno olakšava birokratiju za sezonsko zapošljavanje, koje je masovno u zemljama regiona.

Ističe da bi sada trebalo razmotriti mehanizme kako da se ovi sporazumi implementiraju u praksi.

Muca je rekao da je potrebno da se reše dodatna pitanja oko funkcionisanja penzionih fondova i priznavanja penzija, ali i priznavanja diploma i radnih kvalifikacija.

"Jedan od problema na kome je potebno dodatno da se radi je priznavanje radnih kvalifikacija, uglavnom zanatlija sa stručnim kvalifikacijama, gde se kroz sertifikat ozvaničavaju sposobnosti koje on ima u svakoj od ove tri zemlje članice Otvorenog Balkana", rekao je on za Kosovo onlajn.

Muca smatra da će se benefiti ovog projekta u okviru Incijative najpre osetiti u sektoru informaciono-komunikacionih tehnologija, jer su zemlje članice i do sada imale razmenu zajedničkih iskustava i znanja. 

Takođe, on kaže da će se ostvariti pomaci i u sektoru turizma, gde je, u čitavom regionu, velika potražnja radne snage, koja je u poslednje vreme prešla sezonske okvire.

Kao jedanu od prednosti otvorenog tržišta rada Muca vidi to što će studenti za vreme studija van svoje zemlje moći da rade sezonske  poslove, što, dodaje, stvara mogućnost da se poveća broj ljudi koji studiraju i obrazovanog kadra.

"U Albaniji ima mnogo slučajeva gde studenti odlaze na nekoliko meseci između ispitnih rokova u Srbiju ili Severnu Makedoniju da rade, pa se onda vrate nazad", rekao je on. 

Slobodnim tržištem otvoriće se, kaže, i nove prilike za industriju i proizvodnju u zemljama Otvorenog Balkana.

"Kompanije i preduzetnici u ove tri zemlje imaju relativno visok nivo tehnoloskog razvoja i modernizacije, a ove vrednosti zahtevaju i specijaliste koji se ne nalaze uvek na tržistu neke od njih, pa će ti stručnjaci, koji mogu biti Albanci, na upit kompanije u Makedoniji ili Srbiji otići da ponude svoje iskustvo", istakao je Muca.

Na pitanje u kojim sektorima Albanija ima deficit radne snage i koje radnike očekuju, Muca ističe da je nedovoljno radnika u industriji odeće, gde su trenutno zaposleni ljudi sa osnovnom stručnom spremom, u građevinskom sektoru, ali i turizmu.

Prema njegovim rečima u Albaniji  potrebe za zaposlenima i saradnjom ima i u "kol centrima" jer je "deo italijanskih i nemačkih kompanija prekinuo saradnju".

Takođe, u Albaniji posla ima i za programere.

"U Albaniji posluju mnoge strane kompanije koje nude posao u ovim oblastima gde nailaze na poteškoće u pronalaženju radnika", rekao je on, ističući da su te kompanije zato organizovale  stručna usvršavanja u okviru firmi, kako bi obrazovale i profilisale mlade ljude za svoje potrebe. 

Međutim, na implementaciju sporazuma o kreiranju zajedničkog tržišta rada u okvirima Otvorenog Balkana u praksi čekalo se da  Severna Makedonija u parlamentu ratifikuje ove sporazume.

Prošlog ponedeljka, Parlament Severne Makedonije jednoglasno je usvojilo Zakon o potvrđivanju Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, kao i Zakon o potvrđivanju Sporazuma o međusobnom povezivanju šema za elektronsku identifikaciju građana Zapadnog Balkana.

Nacionalni koordinator za "Otvoreni Balkan" i regionalne inicijative u Severnoj Makedoniji Marjan Zabrčanec nedavno je izjavio da je sve spremno za realizaciju ukidanja radnih dozvola između Severne Makedonije, Srbije i Albanije. 

"Ako imate IT kompaniju iz Skoplja i vaši zaposleni rade onlajn za Tiranu ili Beogradu, neće biti potrebe za dobijanjem radnih dozvola, oni će moći da rade i postupaju po pravilima druge dve zemlje. Da primaju platu iz Srbije ili Albanije, pa čak i da budu penziono i zdravstveno osigurani u Srbiji i u Albaniji", objasnio je Zabrčanec.

On je rekao da već postoje informacije da neke od velikih kompanija kojima je potrebna radna snaga čekaju početak ovog projekta kako bi privukli radnike iz svih zemalja.

"Strah od odlaska građana iz zemlje nije opravdan, jer je ovo višesmerno. Ako neko ode da radi u Srbiju, drugi iz Srbije će doći da radi ovde", rekao je Zabrčanec.

Osvrnuo se i na koristi u turizmu koje će zemlja imati od inicijative.

"Jedna od inicijativa Otvorenog Balkana je 'pakovanje' regiona kao regiona koji je atraktivan za turizam, za gastronomiju, region sa dobrom hranom i atraktivan za dobro vino", rekao je Zabrčanec.

Govoreći o značaju "Otvorenog Balkana", Zabrčanec je istakao da sama inicijativa doprinosi ubrzanju erointegracija regiona.

Iz Privredne komore Srbije rekli su, za Kosovo onlajn, da sporazumima nije predviđeno da zemlje članice razmenjuju informacije o slobodnoj radnoj snazi, već se reguliše samo način pristupanja tržištu radne snage u okviru Otvorenog Balkana, na osnovu čega se pravo na rad za državljane sve tri zemlje izjednačava u bilo kojoj zemlji u okviru Otvorenog Balkana.
 
Procedura propisana tehničkim protokolima koji su dogovoreni, ali još uvek ne i potpisani, je da građanin jedne od tri zemlje Otvorenog Balkana pristupa svojoj e-upravi sa zahtevom za izdavanje Otvoreni Balkan ID broja.

"Očekuje se da nakon ovonedeljne ratifikacije Sporazuma u Severnoj Makedoniji, što je bio uslov za potpisivanje, tehnički protokoli budu potpisani u sledećih mesec-dva. Nakon popunjavanja formulara online i uz identifikacioni biometrijski dokument (pasoš ili lična karta), e-uprava izdaje OB ID broj na osnovu kojeg se dalje ostvaruje pravo za rad u drugoj zemlji OB-a", kažu iz PKS.

Nakon dobijanja OB ID broja, građanin koji želi da ili traži posao ili zasnuje radni odnos u drugoj državi, aplicira za “radnu dozvolu” uz pomoć OB ID broja na servisu e-uprave države u kojoj želi da zasnuje radni odnos. 

Popunjava opet formular i daje svoj OB ID broj i na osnovu toga mu se odobrava radna dozvola i boravišna dozvola, odnosno odobrava se da na osnovu svog OB ID broja taj građanin može da boravi i traži posao ili zasnuje radni odnos na identičan način kao i lokalni državljanin u toj zemlji. 

"Kompanije, odnosno poslodavci ne treba ništa da obezbede. Poslodavac nema nikakvu administraciju osim one koja se podrazumeva pri zasnivanju radnog odnosa sa građaninom države u kojoj posluje kada zaposleni obezbedi prethodna dva koraka", rekli su iz PKS.