Briselski dijalog i očekivanja EU: Šta je održivo rešenje za Srbe na Kosovu?

Ambasador EU u Prištini Aivo Orav poručio je da Unija želi da vidi održivo rešenje za Srbe na Kosovu. Jedino nije objasnio kako je to izvodljivo u praksi. Ne čudi, zato što ni sagovornici Kosovo onlajna, dvanaest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma nisu načisto. Za jedne je to poštovanje postojećih kosovskih zakona, a za druge suštinska autonomija i uzimanje u obzir promenjenih okolnosti na terenu pre formiranja Zajednice srpskih opština.

Piše: Đorđe Barović

„EU želi da vidi održivo rešenje za situaciju srpske zajednice na Kosovu - ono koje na adekvatan način rešava dugogodišnje izazove sa kojima se stanovništvo suočava u pristupu javnim uslugama, i ono koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane. Mi, u EU, posvećeni smo bliskoj saradnji sa svim partnerima kako bismo osigurali da se obaveze Kosova prema svim zajednicama u potpunosti poštuju“, izjavio je Orav u intervjuu za Kosovo onlajn.

Ipak, direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ukazuje da velika odgovornost leži upravo na Briselu koji se već 12 godina ne angažuje da privoli Prištinu na „poštovanje preuzetih obaveza“. Jedna od njih je i formiranje ZSO.

„Umesto ZSO, mi se danas usled eskalatornih, protivpravnih, jednostranih i nasilnih poteza Prištine suočavamo sa talasom progona i iseljavanja Srba, a deo našeg naroda bio je primoran da napusti sever Kosova i Metohije u protekle dve godine usled terora Aljbina Kurtija“, poručio je Petković povodom 12 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma.

Saradnik Instituta „Musine Kokalari” Beljgzim Kamberija ima drugačiji odgovor.

Ključan problem vidi u tome što ni Brisel ni Vašington „ne znaju na koji način dijalog o normalizaciji treba da se nastavi“.

„Mi smo sada u situaciji kada ni EU, ni SAD ne znaju kako će se dijalog Kosova i Srbije nastaviti ubuduće. I sami su rekli da traže neki ’drugi instrument’ što se tiče odnosa između Prištine i Beograda“, precizira Kamberi.

ZSO i „još poneki ustupak“

Otuda saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka ima jednostavno rešenje: pitati Srbe na Kosovu šta bi za njih bilo održivo rešenje da ostanu i opstanu.

„Najprimerenije bi bilo da pitamo srpsku zajednicu na Kosovu šta je za nju održivo rešenje. Videli smo da je čitav proces briselskog dijaloga vođen na visokom nivou gde je pregovarano između predstavnika Beograda i Prištine i gde je srpska zajednica na terenu umnogome zanemarivana. I sada je to održivo rešenje vrlo, da kažemo, kompleksna tema“, kaže Šljuka u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući tvrdnju ambasadora EU u Prištini Aivo Orava da EU „želi da vidi održivo rešenje za srpsku zajednicu na Kosovu“, Šljuka pretpostavlja da bi to najverovatnije bilo formiranje ZSO, uz još neke ustupke, poput statusa Srpske pravoslavne crkve.

„Međutim situacija je umnogome izmenjena u poslednjih nekoliko godina. Više dijalog nema taj zamah, mnogo su se okolnosti promenile u odnosu na godinu kada je dogovorena Zajednica. Naročito kada govorimo o severu Kosova. Ovde se mnogo toga negativno izdešavalo. Videli smo brojne negativne odluke vlade u Prištini. Nekako je srpska zajednica videla da je ranjiva i kada je u pitanju bezbednost, tako i kada su u pitanju neke svakodnevne usluge“, ističe Šljuka.

To objašnjava zatvaranjem čitavog niza institucija.

Otuda smatra da srpska zajednica na Kosovu održivo rešenje vidi pre svega kroz čvršće garancije od onih koje su ponuđene kroz Zajednicu srpskih opština.

„Verujem da bi to moralo da uključi jednu jasnu, da to nazovemo, autonomiju, kada je u pitanju bezbednosni sektor, policija. Mi znamo da smo nešto slično imali sa Briselskim sporazumom, ali mislim da bi sada garancije morale da budu čvršće. S druge strane, pristup svakodnevnim uslugama, dokumentima... Ljudi se sada najviše pribojavaju zatvaranja zdravstvenih i obrazovnih institucija“, objašnjava Šljuka.

Jedini izlaz vidi u jasnim garancijama za srpsku zajednicu.

„Garancije da će srpska zajednica moći da živi, da ostvaruje svoju autonomiju u okviru kosovskog sistema gde taj sistem neće moći u bilo kom trenutku da tu autonomiju ukine, uzurpira na način na koji je to pokušavala prethodna vlada. Mislim da moramo da uđemo u nove pregovore šta znači održivo rešenje i šta bi to garantovalo opstanak srpske zajednice, ako vidimo da je svakim danom sve manje i manje“, precizira Šljuka.

Upitan zbog čega Evropska unija 12 godina, koliko traju pregovori, nije u mogućnosti da sprovede održivo rešenje za srpsku zajednicu, Šljuka daje nekoliko odgovora.

„Neki će reći da EU nije zainteresovana, a rekao bih da nema snage da to uradi. Ona je na početku, dok su obe strane htele da pregovaraju i dok su obe strane videle neku korist od ovog procesa, mogla to da ostvari putem takozvane politike ’štapa i šargarepe’. Ali nakon Briselskog sporazuma više se koristila ta ’šargarepa’. Srbija je počela pregovore o članstvu u EU, a Kosovo je takođe u godinama nakon toga potpisalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Dakle, postojali su neki konretni pokloni EU koje je ona mogla da ponudi stranama u zamenu za njihovo angažovanje u kontekstu briselskog dijaloga. To je godinama sve manje bilo prisutno i strane nisu videle nikakav podsticaj da se angažuju odlučnije“, uveren je Šljuka.

Drugi problem vidi u nemogućnosti EU da se nametne kao akter koji bi osim primene politike „šargarepe“ koristio i politiku „štapa“ i kaznio aktere koji ne poštuju određene dogovore.

„Videli smo da su oni pokušali 2023. Te mere su i dalje na snazi prema Kosovu, ali smo isto tako videli da te mere nisu bile dovoljne da značajnije promene politiku Prištine. EU ima kapacitete, ali moramo da uzmemo u obzir i to da je sačinjena od mnoštva aktera koji imaju različite interese. I sve je to jako teško uskladiti“, smatra ovaj analitičar.

Kada su u pitanju pregovori između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU tu je i dodatni problem što pet država ne priznaje Kosovo.

„EU nema koherentan, jasan glas među svojim članica da bi mogla aktivnije da deluje. Mislim da je to glavni problem“, zaključuje Šljuka.

„Održive politike“

Profesor Ustavnog prava Mazlum Baraljiju smatra da su standardi za manjinske zajednice na Kosovu bolji nego u EU, ali da je problem što se „održive politike“ ne sprovode dosledno ili dovoljno za sve građane.

Smatra da bi Orav, kao ambasador EU trebalo da je upoznat sa kosovskim standarima: zakonima i Ustavom.

„Za manjinske zajednice na Kosovu to su standardi veći od bilo koje zemlje u Evropi, pa čak i šire. Pitanje i problem je što se održive politike ne sprovode dosledno i dovoljno za sve građane, i za većinu  i za manjinu“, kaže Baraljiju za Kosovo onlajn.

Uzroke u nesprovođenju vidi i u posledicama hibridnog rata, kao i u pokušajima političkih stranaka, formalnih i neformalnih grupa da spreče građane da budu „sastavni deo demokratskih i integracionih odnosa“.

„Nema šta više da se da nego treba sprovesti što postoji, a i mi imamo rešenje u decentralizaciji da asimetrično opštine koje su sa srpskom većinom imaju više nadležnosti u odnosu na recimo skupštine opština sa albanskom većinom. Onda, u Ustavu Kosova postoje rezervisana mesta i postoji mogućnost da manjinske zajednice odlučuju i nedozvoljavaju, imaju ključ da se ne promeni Ustav“, precira ovaj analitičar.

Objašnjava da je za promenu ustavnih odredbi koje se tiču prava manjinskih zajednica potrebno ne samo podrška 80 poslanika, već i većina od 20 poslanika iz redova manjinskih zajednica gde Srbi imaju većinu.

„Ništa se ne može, ni najvažniji zakoni koji se tiču manjiskih zajednica, ne mogu se menjati bez saglasnosti, a sada su doneti onako kako njima najviše odgovara. Dakle, to nije tačno i mislim da (Aivo Orav) nije dobro proučio zakone i Ustav, jer su po zakonu i Ustavu svi građani ravnopravni, a ovaj Ustav i zakoni se smatraju kao najdemokratskiji u Evropi. Drugo je pitanje koliko se to sprovodi. Očigledno je da se ne sprovode ni za ostale građane“, ističe Baraljiju.

Upitan šta bi mogao biti razlog zbog čega se ti propisi i ne sprovode, apostrofira ekonomske uslove.

„Kosovo je bilo najnerazvijeniji kraj bivše Jugoslavije. Sada smo najnerazvijenija zemlja u Evropi. Dakle, nema ni za druge, nema mogućnosti da se osnovne stvari reše. Ali, tu je Srbija koja pomaže i koja po našim zakonima može bez problema da pomaže i da finansira bez problema. Dakle, tu su ti standardi“, navodi Baraljiju.

Naglašava i da je potrebno voditi računa o proporcijalnom ulaganju u sve delove Kosova sa prioritetom ulaganja i finansiranja u najnerazvijenije sredine.

„Ali, koliko god se investiralo ovi političari znate šta su napravili, ali to nije pitanje ni za meni ni za vas“, kaže Baraljiju.

Nova situacija i „limbo“

Istoričar Stefan Radojković ipak smatra da bi za srpsku zajednicu na Kosovu jedino održivo rešenje bilo ostanak srpskih institucija.

Objašnjava da su potezi Prištine proizveli „novu situaciju“ u kojoj je upitno u kojoj meri će postignuti sporazumi moći da se sprovedu, uključujući i funkciju Zajednice srpskih opština.

„Održivo rešenje je ostanak srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. To je apsolutno broj jedan i tu se posebno misli na prosvetu, kulturu, zdravstvo, ali i druge socijalne i javne ustanove koje su tu bile. Navodno je cilj i plan bio da one budu u okviru asocijacije srpskih opština, međutim sve je to bio deo paketa briselskih dogovora iz 2013. i 2015. koji je sada mrtvo slovo na papiru. Otuda su potezi Kurtija na terenu, čini se, doveli do nove situacije gde je prosto pitanje u kojoj meri će taj sporazum moći da se sprovede“, ističe Radojković u razgovoru za Kosovo onlajn.

Dodaje da bi za srpsku zajednicu na Kosovu još idealnije rešenje kojim bi joj se garantovao opstanak bilo poštovanje odluka Saveta bezbednosti UN.

„Najidealnija situacija je da se poštuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN“, precizira Radojković.

Izjavu ambasadora Orava vidi kao „uvod“ u drugi deo „balkanske turneje“ visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas.

Očekuje se da će Kalas i u Beogradu i u Prištini insistirati na poštovanju potpisanih sporazuma, od 2013. do poslednjih koji razrađuju put sprovođenja Briselskog sporazuma.

„Međutim, čini se da je to ’premalo - došlo prekasno’. Premalo takvih izjava je uvek bilo, pa vidimo da je za vreme Kurtijeve administracije došlo faktički do poništavanja bilo kakvih odnosa između srpske zajednice i Prištine, pogotovo na severu Kosova. Međutim, i Srbi južno od Ibra su isto osetili da zapravo nisu zajednica koja je poželjna na Kosovu od strane većinske, albanske zajednice. I sada bi ovaj spisak lepih želja zapravo trebalo da revitalizuje potencijalno briselski dijalog koji je u najmanju ruku zapao u ćorsokak, a nešto teže bi se moglo reći da je klinički mrtav“, naglašava Radojković.

Zbog toga on i posetu Kalas tumači kao želju EU da izađe iz „limba“ u kome se našla novim geopolitičkim previranjima.

„Kaja Kalas dolazi kako bi u stvari potvrdila da je Zapadni Balkan dvorište Evropske unije, pogotovo sada u ovom procesu ponovnog deljenja karata na globalnoj scena između Rusije, SAD i Kine gde se Evropa se našla u jednom limbu i sada pokušava da se potvrdi barem kao regionalni akter od velikog značaja“, smatra Radojković.

Uveren je da će EU to pokušati nudeći regionu neku vrstu „šargarepe“ kroz finansijski Plan rasta i novim fondovima.

Dodatni problem za EU, a kada je reč o Prištini, vidi u sve većem približavanju Turskoj.

„Što se tiče Prištine pokušaće malo i sa sankcijama koje je uvela, neće davati podršku za članstvo u Savetu Evrope. Videćemo da li će to imati neki presudan uticaj, ali čini se da je zapravo poseta Kaje Kalas pomalo iznuđena dešavanjima na globalnoj sceni i iskreno rečeno, treba uzeti u obzir i da je predsednica prištinske administracije Vjosa Osmani bila u poseti Ankari i da očekuje verovatno veću podršku Turske nego od EU“, precizira Radojković.