Briselski rebus: Ima li EU kapacitet za nastavak dijaloga i hoće li SAD uzeti aktivniju ulogu?

Od tragičnih događaja u Banjskoj 24. septembra gotovo da nije bilo visokog evropskog i američkog zvaničnika koji nije govorio o važnosti hitnog povratka dijalogu, ali, za sada nema naznaka kada bi predstavnici Beograda i Prištine ponovo mogli da sednu za pregovarački sto. Evropska unija nema definisanu platformu o nastavku dijaloga otkako je Priština iznela snažne pritužbe na posrednike Đuzepa Borelja i Miroslava Lajčaka, a posebno posle stava albanske strane da nema razgovora sa Srbijom "dok ne bude kažnjena za Banjsku".

U pokušaju spasavanja dijaloga za 21. oktobar najavljen je dolazak "velike petorke", specijalnih izaslanika zemalja Kvinte i EU. Delegacija će prvo posetiti Prištinu, a potom i Beograd, a u delegaciji će osim evropskog emisara Lajčaka biti i izaslanici predsednika SAD, Francuske, Nemačke i premijerke Italije, Gabrijel Eskobar, Emanuel Bon, Jens Pletner i Frančesko Talo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da oni dolaze "sa novim stvarima" oko Kosova i istakao da je za Srbiju izuzetno važno da se dijalog sa Kosovom nastavi, iako je Beograd jedina strana koja tome teži pošto Aljbin Kurti "nikad nije želeo razgovore".

Ambasador EU na Kosovu Tomaš Suniog rekao je u intervjuu za Kosovo onlajn da je rešavanje bezbednosnih problema na severu ključno. "Međutim, želim da razjasnim da je sveobuhvatan pristup, koji uključuje političko rešenje, od najveće važnosti za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije u pravcu dugotrajne stabilnosti i mira. Dakle, put napred je dijalog koji vodi EU. Ovo nije samo moja poruka. Ovo je poruka 27 država članica EU koje su istakle da evropski put i Kosova i Srbije ide kroz dijalog uz podršku EU i kroz normalizaciju njihovih odnosa", naveo je Suniog.

I izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poručio je za Kosovo onlajn da je dijalog jedini put napred, ukazujući da do sada nije ustanovljena jasna veza između zvaničnog Beograda i onoga šta se dogodilo u Banjskoj. Po njemu, pozivati na uvođenje sankcija pre kraja istrage nije konstruktivan put napred, kao što nije ni kritikovanje izvestilaca EU.

Diplomata Zoran Milivojević ukazuje da je interes EU i SAD da se dijalog Beograda i Prištine obnovi, ali i ističe da za to postoje, kada je reč o Srbiji, i neki preduslovi, a to je da dođe do deeskalacije na severu, vraćanje Kfora u funkciju i početak formiranja Zajednice srpskih opština.

Povodom poruka koje stižu od predstavnika kosovskih vlasti da nema nastavka pregovora dok Srbija ne bude sankcionisana zbog dešavanja u Banjskoj od 24. septembra, Milivojević za Kosovo onlajn kaže da će Brisel i Vašington insistirati da se dijalog nastavi i da se na sto vrati Ohridski sporazum, odnosno evropski plan za normalizaciju odnosa.

"Bio bi veliki uspeh za EU i pokušaj vraćanja kredibiliteta, ukoliko bi se vratili na dijalog o Ohridskom sporazumu i ukoliko bi Srbija prihvatila da razgovara o njegovoj primeni, odnosno da na neki način prihvati da se o Zajednici srpskih opština razgovara u paketu. Zapad će sigurno na tome insistirati", kaže Milivojević. 

Kada je reč o Prištini, on ne očekuje promenu stava predstavnika kosovske vlasti.

"Oni ostaju dosledni, pogotovo što će sad koristiti slučaj Banjska za tu vrstu, ne ucena, jer to ne mogu, već kao potvrdu svoje političke platforme o tome kakav je ambijent na severu Kosova, i drugo, o potrebi potvrde državnosti i priznanja od strane Srbije", ističe naš sagovornik.

Ukazuje da i kada je reč o Srbiji nema promene stava.

"Srbija nije u poziciji da može da trguje, bez obzira na pritiske. Srbija je za dijalog, smatra da treba da se omoguće uslovi za njegov nastavak. Ukoliko želimo razgovore koji bi imali smisla moramo uvažiti realpolitiku. To znači da je, pošto na terenu imamo eskalaciju, potrebna deeskalacija. Zna se šta to znači - vraćanje Kfora u funkciju i Zajednica srpskih opština kao prethodno pitanje. To je otprilike pozicija Srbije u vezi sa nastavkom dijaloga. Srbija može da razgovara o Ohridskom sporazumu ali samo o onim tačkama koje su za Srbiju nesporne, one koje ne upućuju na de fakto priznanje", smatra Milivojević.  

Evropska unija je u defanzivi i bez inicijative kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, a postoji mogućnost da će ključ za traženje rešenja nakon poslednjih dešavanja na Kosovu biti kod Sjedinjenih Američkih Država, smatra politički analitičar Škeljzen Maljići.

Nakon 24. septembra i dešavanja u Banjskoj i pored poziva evropskih i američkih zvaničnika da je za spuštanje tenzija važan povratak dijalogu, za sada nema naznaka kada bi predstavnici Beograda i Prištine ponovo mogli da sednu za pregovarački sto. Štaviše, kosovski zvaničnici poručuju da nema razgovora dok se Srbija ne sankcioniše.

Maljići za Kosovo onlajn poručuje da nema druge opcije nego da dijalog bude nastavljen, ali i da nema jasnih signala u kom pravcu će razgovori dalje teći.

On je komentarisao i spekulacije da bi evropski izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak, ali i Đuzep Borelj mogli da napuste mesta posrednika.

"Sada, što će biti sa Boreljom i Lajčakom ne znam. Lajčak je izgleda kandidat za premijera Slovačke, ne zna se da li će ostati na sadašnjoj funkciji, to ćemo videti. Milslim da dijalog nema alternativu. Ne samo dijalog, nego taj proces koji je bio pred završetkom sa Ohridskim sporazumom, koji je usmeno prihvaćen od obe strane. Aljbin Kurti je navodno bio spreman i da ga potpiše. Vučić nije potpisao, ali je obećao da će potpisati kada mu prođe bol u ruci. Tako da sada se radi na tome da se Vučić oporavi i da vidimo kakav će biti pritisak. EU je u defanzivi, ona nema inicijativu i verovatno će motor za traženje rešenja biti SAD“, rekao je Maljići.

On podseća da dijalog već unazad nekoliko godina ne daje rezultate.

"Dijalog je zamro poslednji pet-šet godina, nije bilo rezultata, i onda su Kurti i Vučić stavljali klipove na taj zamajac dijaloga, jer im nije odgovaralo, ni Kurtiju ni Vučiću da to bude samo Zajednica srpskih opština sa nejasnim statusom. Sada se očekuje da će biti malo više pritisaka. Da li će biti uspeha ostaje da vidimo“, rekao je Maljići.

Ukoliko se do proleća ne desi nešto značajnije u dijalogu, razgovori će pasti u drugi plan, tvrdi Maljići.

"To je intencija, do kraja godine, eventualno ranog proleća, februara, marta, to treba da se završi, a ako se ne završi slede izbori u EU, predsednička kampanja u Vašingtonu i opasnost da kosovsko pitanje ostane zamrznuti konflikt“, istakao je Maljići.

Osnivač i direktorka Global fokus centra Oana Pompesku Zamfir kaže da je skeptična da će Evropska unija moći da vrati dijalog Beograda i Prištine na pravi put bez pomoći Sjedinjenih Američkih Država.

Popesku za Kosovo onlajn kaže da veruje će SAD nastaviti da igraju veoma važnu ulogu na Balkanu.

"Skeptična sam da će EU biti sposobna da pogura stvari u pravom pravcu bez SAD. I da budem iskrena, ne vidim ni razlog zašto bi to radila. Jasno je da je ovo naše dvorište, da je u velikoj meri ovo evropski proces, ali mislim da SAD kao garant bezbednosti u regionu i tradicionalno veoma važan igrač, treba da 'uskoče' u nekom trenutku. Sigurna sam da je to odlučujuće i u kontekstu toga da li će Balkan, generalno, postati stabilniji ili ne", kaže Popesku. 

Kada je reč o dijalogu, Popesku smatra da je EU mnogo investirala u taj proces. 

"Verujem da su u proces tokom vremena mnogo uložile sve strane iako nije bilo opipljivijih rezultata. To se dešava nezavisno od onoga što je upliv SAD u regionu, ali verujem da održivo rešenje za region donosi međusobna saradnja SAD i EU", smatra ona.

Ističe i da je u ovom trenutku teško reći kako nastaviti dijalog.

"Mislim da je EU, kao posrednik, napravila dobar okvir, ali nije bilo prave volje, na obe strane, da se napravi opipljiv progres. EU je samo posrednik, na dvema stranama je da dođu do dogovora. Ako one to ne žele da urade, onda je veoma malo toga što EU sama može da uradi. Nažalost, ovo su i jedna i druga strana uspešno koristile u svoje političke svrhe i manipulisale su okvirom dijaloga u tom pravcu, pokušavajući da izvuku benefite od EU", navodi Popesku.

Ističe da je "pomalo razočaravjuće što EU nije uspela da ima više uspeha u dijalogu i da igra aktivniju ulogu".

"Ne znam da li bi svi zajedno trebalo da razmotrimo da se stvari rade drugačije. Ali, na kraju dana, na dvema stranama je da, ako žele da se približe EU, da napreduju zajedno", zaključuje ona.