Da li je era stare Afrike na izmaku, šta tom kontinentu i svetu donose mladi lideri?

Doveden na vlast uz ogromnu podršku mladih birača, najmlađi predsednik Senegala Basiru Diomaje Faje (44), polažući zakletvu početkom ovog meseca obećao je da će braniti integritet teritorije i nacionalnu nezavisnost svoje zemlje, poručivši da je njegov izbor ukazao na "duboku želju za promenom". Formiranje nove vlasti u Dakaru ispratili su naslovi u evropskim i svetskim medijima koji sugerišu "vetrove promena", "novu eru" i "novu fazu u dugoj istoriji dekolonizacije“ na celom afričkom kontinentu.

Iako je njegov kamerunski kolega Pol Bija (91) na vlasti skoro onoliko dugo koliko Faje ima godina, Faje nije usamljeni primer mladog afričkog lidera. U pedesete nisu zakoračili ni predsednik Madagaskara, Burkine Faso, Malija...

Osim što pripadaju novim generacijama, ono što ih karakteriše, kako ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, je stav da "Afrika konačno mora da pripadne Afrikancima”, odnosno, borba za nacionalne interese.   

"Crta koja povezuje Senegal, koji je nedavno dobio novog predsednika i zemlje u Africi koje su u prethodnom periodu imale vojne udare - Niger, Gabon, Burkinu Faso i Mali, je ta da su sve te države na frontu zaštite nacionalnih interesa i suvereniteta, kaže za Kosovo onlajn bivši ambasador Srbije u Keniji Dragan Županjevac.

Tendencija u čitavoj Africi a posebno u zapadnoj, prema njegovim rečima, je da su se mnoge zemlje koje su bile pod upravom Francuske okrenule protiv nje i da su tražile da francuske trupe napuste njihove zemlje.

Zapad promene u Africi, kaže, prati sa interesom, ali su generalno, sve geopolitičke sile sveta od Evropske unije, preko SAD do Kine, Rusije i Turske veoma prisutne na ovom kontinentu i žele da imaju uticaj. 

"Francuska je bila kolonizator Senegala kao i mnogih zemalja u Zapadnoj Africi, a želja Fajea je da se bori za senagalske interese i on najavljuje da će napustiti francuski franak koji je vezan za Evropsku uniju. Govori da hoće da preispita neke aranžmane koje je bivša vlast postigla u energetskom sektoru, bori se za nacionalni interes Senegala i to je opšti trend u Zapadnoj Africi gde smo u poslednje dve, tri godine imali sedam vojnih pučeva. Neke od tih zemalja sada predvode mladi oficiri, kao što imamo i mladog predsednika Senegala, dosta stabilne demokratske zemlje koja nije imala državne udare", kaže Županjevac.

Afrička unija, ističe naš sagovornik, drži do principa da granice ne smeju da se menjaju. Granice u vidu ravnih linija, podseća, tamo su postavili kolonizatori, pri čemu se  nije naročito vodilo računa o etničkoj strukturi, pa su ista plemena sa obe strane granice.

"Ako bi te granice počele da se menjaju to bi dovelo do velikog haosa i nestabilnosti. Zato Afrika ceni međunarodno pravo i teritorijalni integritet. Zbog toga ima prostora da Srbija sa novim, mladim liderima razgovara i nije nemoguće da se promeni stav nekih država koje priznaju Kosovo jer smo unazad nekoliko godina promenili stav mnogih afričkih zemalja. To smo uspeli da uradimo i sa Burundijem, Unijom Komora, Somalijom, Sjera Leoneom i Ganom", ukazuje Županjevac. 

Podseća da većina afričkih država ne priznaje Kosovo, što je za Srbiju od izuzetnog značaja kada se u UN bori za bilo koji svoj interes, bilo da se spreči prijem Kosova u Unesko, ili u Interpol, a i za dobijanje izložbe Expo 2027, glasovi afričkih zemalja bili su veoma važni. 

"To je jedan veliki fundus država u UN koje mogu da odlučuju o različitim pitanjima. Nama sada dolazi moguća rezolucija o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, naše diplomate će uvek pričati sa afričkim državama i njihova podrška nam je važna", kaže Županjevac.  

I spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović kaže za Kosovo onlajn da je Afrika u Ujedinjenim nacijama "značajna lobistička grupa".

"Ko god hoće da promoviše svoje interese u UN, mora da računa na tu grupu od 54 zemalja", kaže naš sagovornik.

Korkodelović kaže da je Afrika mlad kontinet, i da samim tim daje i relativno mlađe državnike. Oni, ukazuje, sve više insistiraju da Afrika konačno mora da “pripadne Afrikancima” jer su, kaže, bivši kolonijalisti nastavili eksploataciju Afrike, naročito ekonomskim merama.

Na pitanje koliko mladi afrički lideri, naročito u zemljama poput Senegala koji priznaje Kosovo, mogu da budu faktor promena i da utiču da se takav stav promeni, naš sagovornik kaže da mogućnost otpriznavanja Kosova postoji, ali da moraju da postoje i podsticaj iz Beograda i neke konkretnije ponude za saradnju, jer ove lidere najviše interesuje privredni razvoj njihovih zemalja.

“Oni u velikoj meri prekidaju odnose sa Francuskom i kažu: ‘Afrika sada pripada Afrikancima’. Najbitnije zemlje Afrike, počev od Nigerije, koja je afrički džin i koja je treća svetska filmska industrija po obimu proizvodnje, ne priznaju Kosovo. Kada su Nigeriju pitali zašto, dat je odgovor koji praktično važi i za niz zemalja, ne samo afričkih već i latinoameričkih, bliskoistočnih i azijskih: ‘Mi imamo naše separatistčke pokrete i ne želimo da priznajemo takve tvorevine u drugim delovima sveta jer je to veoma zarazno’. Rekli su i da se veoma dobro sećaju njihovog građanskog rata kada se Bijafra otcepila od ostatka Nigerije, a to je bio veoma krvav građanski rat”, kaže Korkodelović.

“Većina mladih ljudi u Africi je dosta obrazovano, svake godine oko 300.000 mladih Afrikanaca ide u inostranstvo na školovanje. Ta mlada Afrika u svom razvoju ostvaruje ono što ekonomisti zovu ‘žablji skok’. Ne idu kroz sve faze razvoja kroz koje je išao današnji razvijeni svet, već neke preskaču i idu na ono što je danas vladajuće, tako da je Afrika kontinet koji ekonomski obećava. Proces industrijalizacije teče poslednjih dvadesetak godina u velikoj meri zahvaljući Kini koja mnogo gradi po Africi, naročito autoputeve. Kinezi su oko 13.000 kilometara izgradili u pojedinim delova Afrike, zatim, škole, bolnice, elektriku... Kada sada pogledate satelitske snimke Afrike od pre 20-30 godina i danas, to je sušta suprotnost”, kaže Korkodelović.

Taj skok ka razvoju će, kako smatra, doprineti sve većem značaju koji Afrika ima u međunarodnim odnosima. To su, kaže, naročito uočili Rusi tokom rata u Ukrajini.

Imajući u vidu da u UN na dnevni red stiže rezolucija o Srebrenici, naš sagovornik kaže da je u Africi 40 odsto stanovništva muslimansko. 

"Treba apelovati na njih i preko našeg muslimanskog stanovništva da se uklaže na opasnosti jedne takve odluke”, kaže on.

Pojašnjavajući zašto Afriku mnogi vide kao kontinent budućnosti, Korkodelović navodi da je ona trenutno drugi najmnogoljudniji kontinent na svetu i kontinent mladih.

“Ona je kontinent budućnosti u svakom pogledu i u demografskom, ekonomskom i u strateškom. Ima oko 30 odsto svih minerala globalno, 12 odsto utvrđenih rezervi nafte, 8 odsto gasa i ono što je najvažnije za budućnost čovečanstva - 65 odsto obradivog zemljišta. Afrika u ovom trenutku ima 1,4 milijardi ljudi, od čega je samo 3 odsto starijih od 65 godina. Afrika će 2.100 godine imati 40 odsto ukupnog stanovništva na Zemlji, a u tom trenutku Evropa će imati samo četiri odsto”, kaže Korkodelović.

Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost kaže da će novi predsednik Senegala Faje verovatno voditi nešto drugačiju spoljnu politiku jer su najavili da se neće oslanjati samo na Francusku, već će pokušati da nađu partnere na drugim meridijanima. Ipak, dodaje, treba imati u vidu činjenicu da je Francuska tamo duboko ukorenjena i politički i ekonomski i kulturno i da se u turnusima dešava da u državama Zapadne Afrike dođe do promene vlasti i da se onda najavljuje otklon od tog magistralnog pravca, ali se nekako nađe srednja mera i nastavi se rad sa državom koja je tamo bila prisutna dugi niz godina.

"Prazan prostor do kog može doći ako se Francuska manje ili više povuče ili bude istisnuta, može u dobroj meri popuniti neka druga zapadna država a tu mislim pre svega na Ameriku koja jedina ima kapacitet da se tamo pojavi. Činjenica je i da je Rusija imala interese pre svega u sferi bezbednosti i vojnoj sferi, a Kina je prisutna infrastrukturno, ali da biste bili dominantni partner u jednom takvom delu sveta poput Zapadne Afrike, morate da imate objedinenu i političku-dipomatsku snagu i ekonomsko-infrastrukturno prisustvo i novac, kao i bezbednosno prisustvo. To nije lako objediniti, što se vidi na primeru Francuske koja je tu najduže", navodi Rajić za Kosovo onlajn.

On primećuje da je u prethodnoj deceniji bilo čestih zaokreta kod nekih afričkih zemalja po pitanju Kosova i da će takvih zaokreta verovatno biti i u budućnosti, ali da je Srbija uspela da se izbori da veliki broj zemalja sa ovog kontinenta povuče priznanje Kosova.

"Treba raditi sa njima i videti gde možemo da spojimo interese. Borićemo se da Kosovo ne priznaju države koje to nisu učinile, a one koje ga priznaju da ga otpriznaju. Biće to duga borba političkim i diplomatskim sredstvima i to je pitanje koje će biti na dnevnom redu odnosa Srbije sa afričkim državama još dugo", navodi Rajić.