Da li je Pahor već zamenio Lajčaka ili EU ima bolje rešenje za dijalog Beograda i Prištine?

Izbor specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine
Izvor: Kosovo Online

Miroslav Lajčak je već viđen u ambasadorskoj fotelji u Švajcarskoj, a mediji uveliko spekulišu da bi bivši slovenački predsednik Borut Pahor mogao biti njegov naslednik. Pahor ne krije da je zainteresovan za to mesto, ali pravo pitanje je da li Evropska unija može da ponudi bolje rešenje i da li novi pregovarač između Beograda i Prištine ima ključ kojim bi se zatvorili pregovori dugi 13 godina? Za sagovornike Kosova onlajn to je i ključna dilema: da li je EU u potrazi za iskusnim političarem ili traži veštog “mašinbravara”?

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak četiri godine mandata je podelio na dva dela. Prvi - pozitivan, kada su strane radile na normalizaciji i drugi, veći, koji su obeležile krize na terenu i pokušaji da se spreči eskalacija.

Lajčak je najavio da će visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj narednih dana poslati pismo ambasadorima koji predstavljaju zemlje članice u političkom i sigurnosnom komitetu, tražeći od njih da predlože nominacije za naslednika za funkciju specijalnog izaslanika za dijalog.

"A onda će one zemlje koje veruju da imaju dobre kandidate predstaviti svoja imena, potom će biti selekcijska procedura. I na kraju, to je imenovanje visokog predstavnika, ali uz podršku svih država članica. Važno je, naravno, da ne postoji praznina između kraja mog mandata i početka novog mandata, jer je kontinuitet veoma važan, kontinuitet misije, kontinuitet ugovora članova tima i tako dalje. Dakle, ne bi trebalo da bude praznina. Tako da bi ovo trebalo da se desi pre avgusta", pojasnio je Lajčak.

Nedugo pošto je ljubljansko Delo objavilo da bi bivši predsednik Slovenije mogao da mu bude naslednih, Borut Pahor je potvrdi da bi se prihvatio te dužnosti.

U razgovoru za Kosovo onlajn Borut Pahor je rekao da je dijalog Beograda i Prištine u zastoju zbog nedostatka poverenja, a da on nudi svoj plan kako da se to poverenje vrati i dijalog nastavi dalje.

Na pitanje šta bi promenio u dijalogu i gde vidi rešenje, Pahor je odgovorio da to sada ne može da kaže, ali da je zainteresovan za mesto specijalnog izaslanika EU.

"Ne mogu to sada reći, dok proces ne bude pokrenut. Odlučio sam se da idem u taj proces i onda ću, ako prihvate tu odluku, reći i ponuditi sve svoje reference, dati svoj plan. Dijalog je u zastoju, postoji nedostatak poverenja i treba naći način da se uz veće poverenje ide dalje", rekao je Pahor.

Bivša visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton, u čijem je prisustvu potpisan Briselski sporazum 2013. godine, nije želela da se decidno izjasni na pitanje Kosovo onlajna da li bi Borut Pahor bio dobra “zamena”, ali ističe da je reč o “važnom igraču” za dešavanja između EU i Zapadnog Balkana.

Eštaun je kazala da je na Evropskoj uniji da odluči ko će zameniti Miroslava Lajčaka na toj poziciji.

„Ja dolazim iz zemlje koja više nije u EU i ne može da se meša u tu diskusiju. Na Uniji je da odluči ko će zameniti Lajčaka. Imam najveće poštovanje prema Pahoru. Obavio je značajan posao. Šta god da se odluči, on je važan igrač u onome što će da se desi između EU i Zapadnog Balkana“, kaže baronica Ešton.

Za ovih 13 godina u dijalogu Beograda i Prištine učestvovalo je četiri specijalna izaslanika EU.

Prvi tehnički dijalog započet je u martu 2011. godine i u ime EU pregovorima je posredovao tadašnji savetnik u Evropskoj službi za spoljne poslove, britanski političar Robert Kuper.

Već posle godinu dana pregovorima je posredovala prva šefica EU diplomatije Ketrin Ešton.

Tokom ove faze dijaloga, 19. aprila 2013. godine potpisan je Briselski sporazum kojim su se dve strane dogovorile integraciju pravosuđa kao i policijskih i bezbednosnih struktura na Kosovu, a dogovoreno je i formiranje Zajednice srpskih opština.

Dve godine kasnije na čelo diplomatije EU dolazi Federika Mogerini koja preuzima i dužnost glavnog posrednika u dijalogu.

U avgustu 2015. postiže se novi dogovor koji je trebalo da doprinese formiranju ZSO, ali i nastavku pregovora o energetici i komunikacijama.

Priština je u novembru 2018. godine uvela takse na robu iz Srbije što je proizvelo blokadu dijaloga sve do 2020. godine kada je nakon američkog pritiska odluka o taksama ukinuta.

Za to vreme na mesto šefa diplomatije EU dolazi Đuzep Borelj, a Savet EU početkom aprila 2020. godine imenuje za specijalnog predstavnika EU za dijaloga Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Profesor međunarodnih odnosa na UBT koledžu Dritero Arifi izjasnio se da “postoji potreba” da naslednik Lajčaka dođe “iz neke politički moćnije države i to koja priznaje Kosovo”.

"Može biti iz Nemačke, Francuske, Italije, ali ne baš male politički nemoćne zemlje. Ako se promeni glavni pregovarač, mislim da je to pozitivan početak, ali ne treba očekivati da će se suštinski  mnogo toga promeniti", kaže Arifi.

Docent na Fakultetu Političkih nauka Stefan Surlić smatra da će Prištini kao specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine zaista više odgovarati Borut Pahor ukoliko dođe na tu funkciju, nego Miroslav Lajčak, s obzirom na to da dolazi iz zemlje koja priznaje Kosovo.

Međutim, ističe, suštinski ništa ne bi promenilo u procesu dijaloga u korist Srbije ukoliko bi posrednik bio iz zemlje koja ne priznaje kosovsku nezavisnost budući da njihov mandat podrazumeva da sprovode politiku većine članica EU, koja je usmerena ka priznanju Kosova.

Surlić navodi da je Pahor predstavljen kao idelan kandidat pre svega jer dobro poznaje region, spski jezik i ranije je pokazivao interesovanje za odnos Beograda i Prištine.

"Ovde je spojeno nekoliko suštinskih razloga zbog kojih se Borut Pahor predstavlja kao idealni kandidat. Prvo on je neko ko dobro poznaje region, ko dobro govori srpski jezik, ko se inače interesovao za teme normalizacije odnosa i ranije prilikom zvaničnih susreta Beogradu. Drugo interesantno je da slovenački političari nastavak svoje političke karijere vide upravo u bavljenju Balkanom iako ističu da je spoljnopolitička pozicija Slovenije mnogo dalje od Zapadnog Balkana", kaže Surlić za Kosovo onlajn.

To što Pahor dolazi iz zemlje koja je priznala nezavisno Kosovo i što je skoro predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar posetila Kosovo i kosovsku predsednicu Vjosu Osmani, kako ukazuje Surlić, govori da će njihov stav biti u skladu sa stavom većine članica EU, a to je proces normalizacije odnosa po kome Srbija na kraju treba da se pomiri sa idejom nezavisnosti Kosova.

Na pitanje mogu li pregovarači Beograda i Prištine na neki način da utiču ili da lobiraju za izbor posrednika u dijalogu, Surlić kaže da ključnu reč po tom pitanju ipak imaju Nemačka i Francuska.

"U ovom trenutku oni (Beograd i Priština) to ne mogu. Mislim da ključnu reč vode upravo Nemačka i Francuska i da će se te zemlje dogovoriti ko je zapravo idealan kandidat. Imaju na umu nekoliko faktora, pre svega ovaj faktor da je to neko ko je dobar poznavalac regiona, koji se i ranije i interesovao za te teme, ali i neko na koga baš Beograd i Priština ne mogu da utiču. Iz tog razloga verujem da Beograd i Priština ne mogu konkretno da predlože ime ali svakako da će u ovom slučaju Prištini više odgovarati Pahor nego Lajčak pre svega zato što dolazi iz zemlje koja je priznala Kosovo za razliku od Lajčaka koji je dolazo iz Slovačke koja nije priznavala nezavisnost Kosova", naglašava Surlić.

Smatra da ipak nema velike razlike ukoliko je posrednik u dijalogu iz zemlje koja priznaje, odnosno ne priznaje nezavisno Kosovo.

"Uzmite na primer Đuzepa Borelja koji je na mnogo višoj funkciji, koji dolazi iz zemlje koja ima dosta čvrst stav prema tome da je Kosovo sastavni deo Srbije i da ne vidi nikav kompromis po tom pitanju, ali da vodi dijalog o normalizaciji odnosa koji zapravo znači zahtrev prema Srbiji da de fakto prizna nezavisno Kosovo. Njihov mandat je mandat koji daju sve zemlje članice EU, a najviše se pitaju vodeće zemlje, pre svega Nemačka, tako da neće biti nekih velikih razlika da li novi medijator dolazi iz zemlje koja je priznavač ili ne", ukazuje Surlić.

On podseća da je izvestilac za Kosovo u SE Dora Bakojani lobirala i dala pozitivan izveštaj da Kosovo postane članica Saveta Evrope iako dolazi iz Grčke.

Zato, naglašava, uverenja da političari koji dolaze iz zemalja koje ne priznaju Kosovo nešto suštinski menjaju u procesu dijaloga u korist Srbije nisu tačna.

"Oni imaju na umu svoju diplomatsku karijeru. Mandat koji su im dali pre svega vodeće zemlje, a one priznaju nezavisno Kosovo, s toga mi ne možemo očekivati nikavu suštinsku promenu politike vodećih zemalja EU, pa ni medijatora po pitanju dijaloga", poručuje Surlić.

Politički analitičar sa Kosova Nedžmedin Spahiu ide i korak dalje.

Njegova teza je da pritisak više nije na glavnim posrednicima u pregovorima Beograda i Prištine već čelnim figurama EU zbog čega naslednika Miroslava Lajčaka očekuje mnogo lakši posao - da primeni dogovoreno.

“Sada uloga posrednika nije baš toliko važna jer nema više pregovora. Sve je gotovo, treba samo da se primenjuje dogovoreno, a to je ipak lakši posao nego što je bilo doći do jednog dogovora. S druge strane, pritisak koji treba da se vrši na strane ipak nije na pregovaraču, na posredniku koji pregovara nego na moćnim političarima poput Šulca, Makrona ili Meloune koji su zapravo glavni u Evropskoj uniji”, kaže Spahiu za Kosovo onlajn.

Komentarišući najave da bi Lajčaka mogao da Borut Pahor, Spahiu kaže da ne zna da li postoji bolje rešenje od njega za funkciju glavnog pregovorača.

“Ne znam da li postoji bolje rešenje od Pahora. Ipak je on iskusan diplomata, bio je i predsednik države”, smatra Spahiu.

Prema njegovim rečima ni Kosovo ni Srbija nemaju nikakav uticaj na izbor Lajčakovog nasledinika ne samo zato što nisu članice EU, već i što su strane u pregovorima.

“Nemaju nikakvu ulogu ni Kosovo ni Srbija zato što nisu članovi Evropske unije nego strane u ovom slučaju tako da se sve zavisi od glavnih aktera EU koga će izabrati za glavnog posrednika”, kategoričan je Spahiu.

Dodaje da za izbor Lajčakovog naslednika i objektivnost prema pregovaračkim stranama neće biti previše važno da li će doći iz zemlje koja je priznala, odnosno nije priznala Kosovo.

“Mislim da nema veze da li dolazi iz zemlje koja priznaje ili ne priznaje Kosovo. On ipak predstavlja Evropsku uniju koja i priznaje i ne priznaje. Većina zemalja EU priznaju Kosovo, pet zemalja ne priznaje tako da će oni predstavljati taj konglomerat nacija u takvom obimu. Svaki iskusan diplomata, bez obzira iz koje zemlje dolazi ili koje je njegovo lično mišljenje oko toga, on mora predstavljati tu realnost”, precizira Spahiu.

Bivša ambasadorka Srbije u Oebsu Branka Latinović objašnjava da je izbor pregovarača između Beograda i Prištine u nadležnosti visokog predstavnika za spoljnu politiku i da sigurno postoji spisak potencijalnih kandidata, ali da nije diplomatska praksa da se licitira sa njihovim imenima pre izbora, kao što je to slučaj sa slovenačkim diplomatom Borutom Pahorom.

“Za mene kao karijernog diplomatu koji poznaje procedure i mehanizme izbora specijalnih izaslanika bilo je iznenađenje da se javnosti predočava ime potencijalnog kandidata. Izgleda da ni (Borut) Pahor, odnosno Slovenija nisu mogli da odole ovome što se dešava u ostatku bivšeg prostora Jugoslavije. To nije praksa”, kaže Latinović.

Dodaje da nije ni praksa da diplomate koje su zainteresovane za neku funkciju u EU to i obelodanjuju.

“Izbor pregovarača između Beograda i Prištine u nadležnosti je visokog predstavnika za spoljnu politiku. On je taj koji bira i odlučuje, a potvđuje Evropski savet. To su dve instance”, objašnjava Latinović.

Uverena je da postoji lista kandidata u kancelariji aktuelnog visokog predstavnika za spoljnu politiku EU Đuzepa Borelja koja će biti i na stolu njegovog naslednika.

“To su obično eksperti, oni koji dobro poznaju region, imaju iskustva u diplomatiji, poznaju tu problematiku. Velika je preporuka ako se govori jezik zemlje gde idete jer imate veću mogućnost da sami dođete do informacija i naravno da imate svoju interpretaciju svega onoga što se dešava, da to ne zavisi od prevodioca”, precizira Latinović.

Upozorava da je važno da na to mesto dođe osoba koja ima iskustva u pregovorima koji se odvijaju između Beograda i Prištine.

“To je veoma delikatan i odgovoran posao i tu svakako treba da dođe osoba koja već ima iskustva u pregovorima te vrste. Bilo bi dobro da dođe neko ko ima viziju kako ovaj proces normalizacije da se privede kraju, da pomogne da se ova priča, ova etapa okonča kompromisom kako bi preostali predmti dijaloga mogli da budu rešeni na način koji neće izazvati nezadovoljstvo jedne ili druge strane. Ukoliko bilo koja strana bude suviše nezadovoljna, tu nema uspeha. Formalno može da dođe do dogovora, ali u praksi, u sprovođenju neće biti rezultata i onda ćemo opet biti na početku”, smatra Latinović.

Komentarišući tvrdnje da bi naslednik Lajčaka trebalo da bude iz neke velike zemlje EU koja je već priznala Kosovo, Latinović kaže da je to ipak u domenu “želja”.

Istovremno, naglašava, ništa neće značiti ni da njegov naslednik dođe iz one grupacije država EU koje nisu priznale Kosovo.

“To ne može biti uslov. Pre bih to stavila po oznaku lepih želja. Imali smo situaciju da su i Lajčak i Borelj dolazili iz zemalja koje nisu priznale Kosovo pa nam to nije ni nakoji način pomoglo. Znači, međunarodni funkcioner, ličnost koja je izabrana na funkciniju međunarodnih organizacija zaboravlja stavove zemlje odakle dolazi. On deluje na osnovu mandata koji ima i koji mu je dala organizacija koja ga je izabrala i tačno zna šta treba da uradi, a šta ne može da uradi, kako treba da se ponaša i kome podnosi izveštaj”, kaže Latinović.

Objašnjava da specijalni izaslanik za sve odluke koje donese ne odgovara državi iz koje je, već odgovarajućim telima EU, odnosno Evropskoj komisiji i Evropskom savetu i da je njegov rad podložan kritici.

“Mi smo i sada bili svedoci u ovoj fazi kada su pojedini međunarodni pregovarači, tu mislim i na američke, ali i na Lajčaka gde su neki čak i javno izražavali - prozivali ga zbog pristrasnosti prema jednoj ili drugoj strani”, napominje Latinović.

Upitana da li bi Beograd i Priština mogli, kroz lobiranje da utiču na izbor Lajčakovog naslednika, bivši ambasador u Oebsu je kategorična da je to nemoguće.

“Tu se ne lobira. Rećiću vam moje iskustvo iz Oebsa kada se imenuju šefovi misija. Predsedavajući je taj koji određuje šefa misije, naravno u širim konsultacijama, ali obično je to neko od kandidata za koga se sazna kada se obaveste strane. Ako imate baš izričite primedbe i neslaganja možete da kažete predsedavajućem, on može to da uzme u obzir, ali i ne mora jer ima diskreciono pravo na to i ne podleže odobrenju stalnog saveta”, kaže Latinović.

Dodaje da u slučaju da je snaga argumenata protiv nekog izabranog predstavnika toliko jaka, tada je moguće da predlagač promeni odluku.

“Ako su te primedbe baš toliko jake onda će on da razmisli da li će da pošalje osobu kojoj će sva vrata biti zatvorena u zemlji gde je poslat ili želi nekoga ko će raditi intenzivno i efektivno na mandate misije. Tako i ovde. Tu nema lobiranja i to lobiranje može čak da bude i kontraproduktivno. Možete da lobirate za jednu ili drugu ličnost, a da bude izabrana neka koju ne očekujete i da onda budete u nezgodnoj situaciji jer ćete sutra morati da sednete sa njim za sto i da pregovarate o stvarima koje nisu ni malo lake”, zaključuje Latinović.