Izlazak iz ćorsokaka ili nova blokada: Da li će odluka Ustavnog suda rešiti političku krizu?

Nakon privremene mere da obustavi sve radnje po pitanju konstituisanja Skupštine Kosova, Ustavni sud doneo je novu odluku, koja je, kako ocenjuju sagovornici Kosovo onlajna, jasnija od prve istog suda od 26. juna. Iako su u njoj određene obaveze za poslanike i date smernice na koji način doći do formiranja parlamenta u roku od 30 dana, postavlja se pitanje šta će se desiti nakon tog perioda ako se ne konstituiše Skupština.

Piše: Milena Miladinović

Ustavni sud, na zahtev DSK i DPK, doneo je odluku da se konstituisanje Skupštine Kosova mora nastaviti javnim glasanjem, kao i da poslanici imaju rok od 30 dana da formiraju parlament. Takođe, prema odluci, predstavnik najveće parlamentarne grupe ima pravo da predloži kandidata za predsednika parlamenta za koga se može glasati javnim putem najviše tri puta.

U odluci, sud je jednoglasno utvrdio i da poslanici nisu sproveli presudu od 26. juna i da se shodno tome svi nastavci sednice održani od 27. juna do 26. jula proglašavaju nevažećim, kao i da predsedavajući konstitutivnoj sednici Avni Dehari nije postupio u skladu sa tom presudom, te da su njegovi postupci nespojivi sa stavom 1 člana 116 Ustava koji se odnosi na pravno dejstvo odluka.

Dok za predstavnike političkih partija koje su bile u opoziciji odluka suda predstavlja istinu i pravni šamar još uvek aktuelnoj vlasti, te da pokazuje da Samoopredeljenje nije poštovalo Ustav, Samoopredeljenje ocenjuje da je Ustavni sud ovom odlukom prekšio Ustav Kosova.

Međunarodni predstavnici u Prištini pozvali su sve aktere da se pridržavaju odluke Ustavnog suda o procesu konstituisanja Skupštine Kosova i da pronađu kompromis, dok je za poznavaoce ustavnog prava odluka suda jasna – ali sa određenim nedostacima.

Istog su mišljenja i sagovornici Kosovo onlajna, a kao glavni nedostatak navodi se jedno pitanje:

Šta nakon 30 dana?

Saradnik nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ Aleksandar Šljuka istakao je da ovom odlukom situacija nije rešena, jer se u njoj ne pominje šta će se desiti ako se u roku od 30 dana ne formira parlament.

„Ono što sud nije rekao jeste to šta se dešava nakon 30 dana. Mišljenja po ovom pitanju su podeljena, neki misle da sud treba da postupi ovako, da pomogne u otklanjanju institucionalne krize, ali ne i da je reši do kraja, odnosno da ponudi izlaznu strategiju, ili da dopuni Ustav i pravni sistem Kosova, da se ovakve krize ne mogu ponavljati u budućnosti. Neki su tumačili da bi bilo pogrešno da Ustavni sud pošalje Kosovo na nove izbore. Donekle se slažem sa svim tim, ali mislim da se ovim situacija nije rešila do kraja“, ocenio je Šljuka za Kosovo onlajn.

Odluku Ustavnog suda naš sagovornik tumači kao samo jednu od mogućnosti za rešavanje blokade u konstituisanju parlamenta.

„Ustavni sud jeste ponudio jedno novo viđenje situacije i određeni način kako ovo može da se reši, ali to ne mora nužno da znači da će se situacija rešiti u potpunosti. Možemo ponovo da imamo situaciju neuspelog glasanja, pa da Samoopredeljenje predloži novog kandidata, pa onda opet neuspelo glasanje... Ako i posle mesec dana ne budemo imali predsednika Skupštine, ne znamo šta će se desiti, jer je sud opet to stavio u okvir. Nije, na primer, rekao da će nakon mesec dana automatski biti raspisani novi izbori ili slično. U tom smislu, situacija nije rešena jednom za svagda. Sud je samo ponudio jednu mogućnost kako da se na neki način nastavi sa ovim i da potencijalno izađemo iz krize“, dodao je Šljuka.

Istakao je i da je važno to što je Ustavni sud sve sednice na kojima je zahtevano da se glasa za Komisiju za tajno glasanje, proglasio nevažećim.

„Sud je u prvoj odluci rekao da konstituisanje mora da se nastavi javnim glasanjem, a sada je zapravo rekao da je predlog za formiranje Odbora za tajno glasanje van procedure i da su sve sednice nevažeće. To je bitno. Očekujem da će u narednom periodu da se nastavi taj proces, da ćemo imati tačku 3 dnevnog reda, ali možemo i dalje da dođemo u situaciju da imamo blokadu ako nakon mesec dana imamo nove kandidate iz Samoopredeljenja koje neće podržati opozicija, i dalje ćemo se nalaziti na istom terenu“, naglasio je Šljuka.

Prema njegovim rečima, rešenje je da se pravo za predlaganje kandidata kroz neki period dodeli drugoj partiji.

„Ono što bi moglo da se uradi jeste da, ako imamo situaciju da Samoopredeljenje sa više kandidata ne uspe da dobije većinu, da se to pravo prebaci opoziciji. Ustavni sud bi morao da kaže šta je izlazna strategija, završna igra cele ove krize, a to je verovatno da se ide na izbore“, kazao je Šljuka.

Kako je istakao, pravo pobedničke partije da predloži kandidata za predsednika skupštine, sud nije menjao.

„Što se tiče predlaganja kandidata, koliko sam ja razumeo odluku, to je i dalje na Samoopredeljenju. Ustavni sud nije drugačije tumačio Ustav u ovom delu, jer znamo da Ustav govori o tome da partija koja je osvojila najveći broj glasova na izborima treba da predloži kandidata. Ustavni sud je rekao da ako imamo tri neuspešna glasanja, Samoopredeljenje može da predloži novog kandidata, a da to pravo ne ide opoziciji“, zaključio je Šljuka.

Analitičar Škeljzen Maljići ocenio je da je nova odluka Ustavnog suda dobra i odgovorna, kao i da jasno stavlja do znanja da se konstituisanje Skupštine Kosova mora nastaviti po Poslovniku, odnosno javnim glasanjem za izbor njenog predsednika.

Dodao je da je ovom odlukom sve postavljeno na svoje mesto, kako bi se moglo krenuti dalje ka formiranju Skupštine, a zatim i Vlade, što, prema njegovim rečma, predstavlja izlazak iz ćorsokaka.

„Samoopredeljenje je imalo ubedljivu prednost, ono je najjača stranka sa 48 mandata, ali nije moglo da napravi većinu, formira vladu, a ni da izabere predsednika Skupštine, tako da su išli na taktiku kako bi dobili na vremenu. Verovatno su računali da se spoje lokalni i vanredni parlamentarni izbori. Ustavni sud je i u ranijoj odluci isto rekao kao i sada, samo komplikovanim jezikom. Sada je jasnije rekao da mora da se glasa prema Pravilniku. Počelo je sa otvorenim glasanjem, tako treba i da se nastavi. Tačka koju su uveli da se glasanje promeni u tajno, otpada, sve sednice su nevažeće i sada treba da se nastavi dalje. Prva partija treba da predloži kandidata, ali ne može beskrajno da ponavlja predlog. Da li će biti isti ili drugi kandidat, videćemo, ali obično se partije dogovaraju, cela skupština glasa i svaki glas je važan“, rekao je Maljići za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima, ovom odlukom proces konstitusanja Skupštine je odblokiran. Očekuje da će parlament biti ubrzo formiran, te da će uslediti formiranje vlade, gde je, kaže, proces jasan. Ukoliko premijer u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti ne obezbedi većinu, mogućnost da formira vladu dobiće Bedri Hamza iz Demokratske partije Kosova.

„Sada je sve stavljeno na svoje mesto da proces ide dalje. Pretpostavljam da će se Skupština konstituisati, da će morati da predlože drugog kandidata ako Aljbuljena Hadžiju ne prođe, i da se krene dalje na formiranje vlade. Kurti opet mora da dobije mandat, to je jasno, ali ako ne obezbedi većinu, procedura ide dalje i druga partija preuzima, odnosno Bedri Hamza“, dodao je naš sagovornik.

Kako je naglasio, novoj odluci dodat je vremenski rok i mogućnost da se za istog kandidata glasa tri puta, i da je dobro da je sud shvatio „igru“ Samoopredeljenja. Ocenio je odluku suda kao putokaz za izlazak iz ćorsokaka.

„Ustavni sud je shvatio da mora jasno da kaže, neke stvari su i dodate, rok i pokušaj od tri puta... To nigde nije zapisano ali Ustavni sud je autoritativni organ koji je shvatio da je sve što radi Samoopredeljenje igra i da bi i dve godine mogli da drže ovakvu situaciju, što nema smisla. Mislim da je ovo dobra i odgovorna odluka i da moramo da izađemo iz ovog ćorsokaka“, zaključio je Maljići.

Analitičar Predrag Rajić istakao je da postoji mogućnost da Ustavni sud pruži priliku strankama koje su do sada bile u opoziciji da predlože svog kandidata za predsednika parlamenta, ali i da, bez Srpske liste, one ne bi mogle da obezbede dovoljan broj glasova za izbog njihovog kandidata.

Prema rečima Rajića, to bi bila politička municija za premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija da iz opozicije sruši eventualnu novu vlast.

„Možda će Ustavni sud dati mogućnost opozicionim partijama da predlože svog kandidata ako se u roku od 30 dana ne formira skupština, ali opozicione partije neće imati dovoljan broj glasova da ga izaberu bez Srpske liste, to jeste stvar od prvog dana. Teško mi je da zamislim da, na primer, DPK pristane da pravi takvu vrstu aranžmana, jer kada bi formirala vladu uz pomoć Srpske liste, Kurti bi nakon toga preuzeo dobar deo glasova PDK, i naravno potrudio bi se da tu vladu sruši i da se vrati na vlast, tada bi lako mogao da formira svoju treću vladu“, izjavio je Rajić za Kosovo onlajn.

Kako je dodao, takav scenario bi za opoziciju bio veoma rizičan.

„Kako ja vidim izjave albanskih političara na KiM, niko nije spreman na to. Kurti je u prethodnom periodu govorio da je to scenario do koga će doći, a oni su želeli da dokažu da nije tako. Ukoliko bi se desila takva koalicija, to bi Kurtiju bilo politička municija da iz opozicije deluje narednih godinu, dve, koliko bi ta vlada trajala, ako bi se uopšte ona mogla formirati u tako nestabilnom političkom okruženju, kakvo je trenutno Priština“, istakao je on.

Prema njegovom mišljenju, Kurti i Samoopredeljenje neće menjati kandidata za predsednika Skupštine.

„Ne verujem da će Kurti menjati svog kandidata, mislim da je njegov glavni cilj da prolongira ovu situaciju što duže može. Kurtiju odgovara i da se raspišu novi izbori jer to znači novu kampanju, a on se nada da bi rezultati bili isti ili slični kao prošli put i da dovede do situacije da ni on ne može da formira novu vladu, niti opozicija. Njemu to savršeno odgovara jer kupuje vreme do međuizbora sledeće godine u Americi. Njemu je cilj da politički preživi do novembra sledeće godine, što nije kratak period, ali ako se uvede u ciklus ponavljanja izbora, kao što je to bio slučaj u Bugarskoj prethodnih godina, onda je to moguće. Kurti se nada da u nekom trenutku demokrate mogu da povrate Predstavnički dom, ako ne i Senat. U tom slučaju bi mu bilo lakše da politički iznese svoju vladavinu do kraja mandata predsednika Trampa“, poručio je Rajić.

Prema njegovoj oceni, svaki scenario po pitanju rešavanja krize odgovarao bi Kurtiju.

„Ovo je sve Kurtijeva igra, on neće menjati kandidata. Ukoliko se izabere njegov kandidat, to će po njega biti dobro. Ukoliko se ne izabere, pa se ide na nove pravne gimnastike, i to mu odgovara, jer je sve vreme on premijer u tehničkom mandatu I drži konce moći. Tako da, što se njega tiče ova situacija može da potraje još dugo“, zaključio je Rajić.