Deset godina od drugog sporazuma u Briselu: Gde se zagubilo formiranje ZSO?

Pre deset godina u Briselu je potpisano više dokumenata kojima su razrađeni prethodno postignuti dogovori proizašli iz sporazuma iz 2013. godine. U najvažnijem su navedeni opšti principi - ključni elementi za formiranje Zajednice srpskih opština. Deceniju kasnije - nije se odmaklo dalje od početka. Sagovornici Kosovo onlajna upozoravaju da bez konkretnijih pritisaka na Prištinu ne treba očekivati pomake. Dodatni problem za srpsku zajednicu je, ističu, što kosovsko pitanje više nije u fokusu - ni Brisela ni Vašingtona.

Piše: Đorđe Barović

Sporazum postignut 25. aprila 2015. godine podrazumevao je više dokumenata: „Zajednica/Asocijacija opština sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu - opšti principi/ključni elementi“, „Akcioni plan iz oblasti telekomunikacija“, Zaključci posrednika EU o sprovođenju Aranžmana o energetici iz 2013. godine“ i „Zaključci Radne grupe za slobodu kretanja/most“.

U „Izveštaju o napretku u dijalogu Beograda i Prištine za period april-oktobar 2015. godine“ Kancelarije za KiM Vlade Srbije navodi se da je reč o „aranžmanima koji u najvećoj meri razrađuju prethodno usaglašene dogovore, načela i preciziraju rokove i modalitete njihove implementacije“.

Sporazume su u Briselu potpisali tadašnji premijeri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Isa Mustafa u prisustvu tadašnje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.

Posle potpisivanja sporazuma, Vučić je istakao da će Zajednica srpskih opština imati široka ovlašćenja, da će imati svog predsednika i potpredsednika, odlučivati o zdravstvu, školstvu, urbanističkom i ruralnom planiranju, ekonomskom razvoju, kao i da će moći da se finansira iz Srbije bez poreza, taksi i carina.

Mogerini je izjavila da je postignuta saglasnost „o opštim principima i ključnim elementima Zajednice srpskih opština, što otvara put ka njenom formiranju“, dok je Isa Mustafa poručio da su svi sporazumi u skladu sa ustavom i zakonima Kosova, da će ZSO imati podršku i da će sarađivati sa Vladom Srbije, ali da neće imati nikakvih izvornih ovlašćenja.

Međutim, dva meseca kasnije, tadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga zatražila je od Ustavnog suda ocenu ustavnosti sporazuma o formiranju ZSO i poručila da će svi sporazumi iz Brisela o Zajednici do tada biti suspendovani.

Odluka Ustavnog suda usledila je 23. decembra 2015. godine, u kojoj se

navodi da neki principi dogovoreni u Briselu „nisu u potpunosti uskladeni sa duhom Ustava“.

U obrazloženju se objašnjava da je su u pitanju odredbe koje se tiču jednakosti pred zakonom, kao i pravima zajednica i njihovih pripadnika.

Iako je sud vrlo precizno naložio da se ZSO formira, ovaj deo odluke od tada služi kosovskim vlastima kao alibi da to ne učine.

To čine bez obzira na otvorena upozorenja EU i članica Kvinte da je ZSO „uslov svih uslova“.

Ovu „pretnju“ poslednji je izgovorio nemački ambasador u Prištini Jern Rode u intervjuu za Kljan Kosova.

„Rekli smo: čim se napravi ovaj prvi korak, slanjem nacrta vašem sudu (Ustavnom sudu) na preispitivanje, mi ćemo 100 odsto poštovati odluku Suda. Imaćemo vanredni sastanak u Savetu Evrope i zalagaćemo se za članstvo, i uveren sam da će Kosovo proći“, rekao je Rode.

Pritisci i kredibilitet

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević uveren je da bez „ozbiljnijih pritisaka i pretnji EU“  ili promene političke atmosfere na Kosovu neće doći do formiranja ZSO, već do nastavka „podzemnog etničkog čišćenja“ srpske zajednice.

„Bez ozbiljnijih pritisaka i pretnji Evropske unije ili promene političkog ambijenta na Kosovu, neće uspeti to da urade. Kurti to očigledno neće“, ističe Zečević u razgovoru za Kosovo onlajn.

Komentarišući deset godina od potpisivanja drugog Briselskog sporazuma Zečević kaže da je srpska strana ispunila sve što je dogovoreno i 2013. i 2015. godine, ali da je problem što nije sproveden drugi deo sporazuma.

„Sve ono što je bio kompromisni deo sporazuma, što su Srbi sprovodili na svoju štetu: integrisali policiju, pravosuđe u nadi da će biti sproveden drugi deo sporazuma, odnosno Zajednica srpskih opština - to nije ostvareno“, precizira Zečević.

Dodaje da su Srbi u međuvremenu počeli da „gube veru“ da bi na kraju izašli iz kosovskih institucija nezadovoljni čitavom situacijom.

„Taj proces implementacije je tekao samo sa naše strane, a sa albanske strane vrlo slabo“, kazao je on.

Smatra da je ključan razlog neprimenjivanja dogovorenog, posebno kada je reč o formanju ZSO - gubitak kredibiliteta Evropske unije.

„EU je izgubila kredibilitet i ima muku da se vrati i u pregovore između Rusije i Ukrajine upravo zbog toga što je i ona imala takav sporazum sa Rusima - Sporazum iz Minska koji takođe nije sprovela. Oni to prikrivaju, ali suštini kada ne sprovodite ono što dogovorite, vaš kredibilitet pada. Između ostalog i zato je kredibilitet EU u srpskoj javnosti sve niži i niži. Nije to jedini razlog, ali i to je jedan od razloga“, smatra Zečević.

Uveren je da svojim nečinjenjem EU šalje poruku da „toleriše etničko čišćenje“ Srba na Kosovu.

„Poruka je da se toleriše etničko čišćenje koje je tiho, podzemno. Aljbin Kurti radi u stilu starog 'staljiniste-markiste'. Staljin je govorio 'nema čoveka - nema problema'. Znači, ovde nema Srba - nema problema. To je filozofija Aljbina Kurtija, da će rešiti sve probleme kada Srba više ne bude“, naglašava Zečević.

Između „papira i mrtve tačke“

Politički analitičar iz Prištine Škeljzen Maljići u razgovoru za Kosovo onlajn duhovito primećuje da su „na papiru“ rešena mnoga otvorena pitanja, ali da je pitanje formiranja ZSO, kao još neka pitanja i dalje na „mrtvoj tački“.

Smatra da je formiranje ZSO od početka bilo povezano sa „završnim rešenjem za kosovsko pitanje“.

„Ono je uvek na neki način uslovljeno da se postigne potpuni dogovor. Poslednjih deset godina i jedna i druga strana, kad god je mogla, opstruirala je deo ili ceo sporazum. A ZSO je ostala na tome da treba da 'prođe' kroz filter Ustavnog suda. Jednom je u suštini prošla, ali su bile neke primedbe i od tada je sve stalo“, ističe Maljići.

Jedan od razloga zbog čega ovaj sporazum nije do kraja zaživeo vidi i u činjenici da su se u međuvremenu, od 2015 do danas „izdešavale mnoge stvari van odnosa Srbije i Kosova“.

„Na neki način, 'na papiru' mnoge stvari su rešene i kasnije. To je baza svih kasnijih sporazuma, a tu je i Ohridski sporazum i nemačko-francuski sporazum. Sve je tu, na papiru“, naveo je ovaj analitičar.

Kaže da je iz dogovorenog te 2015. i glavni most na Ibru „ostao tu gde jeste“.

„Mogu pešaci, ali ne mogu kola. I sada se oko toga vode 'igre' da li će Kurti da pravi nekakve pontonske mostove pred izbore, da pokaže da je njegova politika bila u redu. Međutim, on ne može to da napravi jer to čuvaju Nato i Kfor. I sada smo tu, na 'mrtvoj tački'“, precizira Maljići.

Navodi da će do formiranja ZSO doći na dnevni red tek kada se postigne dogovor o normalizaciji odnosa, a Srbi vrate u kosovske institucije.

„To pitanje je uvek živo, ali i jedna i druga strana treba da pristanu na te uslove koji su manje-više dogovoreni. Nisam imao priliku da vidim taj poslednji sporazum. S obzirom da treba da zaživi, to podrazumeva da se Srbi vrate u kosovske institucije, da priznaju suverenost Kosova i onda da imaju sva ta prava koja su zagarantovana“, navodi ovaj analitičar.

Upitan kako onda treba tumačiti izjavu nemačkog ambasadora u Prištine Jerna Rodea da Kosovo ne može postati članica Saveta Evrope zato što nije ispunilo formu i poslalo Statut ZSO Ustavnom sudu, Maljići se sa tim slaže.

„Čak nije poslala ni nacrt, što je prvi korak. Jednom je to učinjeno, a Ustavni sud nije zabranio, već je rekao da 23 tačke treba jasno da se formulišu, kako se ne bi 'vrdalo', različito interpretiralo. Međutim, kao što vidimo sada kako se 'vrda' oko Ustava Kosova. Svi imaju svoje pretenzije i želje, a niko ne čita šta piše u Ustavu. To bi trebalo da se reši. Pre više od godinu dana naša vlada je imala mogućnost da pošalje nacrt ZSO Ustavnom sudu i nije, a to je bio uslov za prijem u Savet Evrope. Evo, i dalje je isto“, zaključuje Maljići.

„Razvodnjavanje“ ZSO

Programski direktor organizacije „Novi treći put“ Dimitrije Milić kaže u razgovoru za Kosovo onlajn da bez većeg pristiska SAD i EU na institucije u Prištini ne treba očekivati formiranje Zajednice srpskih opština, a da je praksa pokazala da su sve kosovske vlasti do sada pokušale da što više „razvodne“ koncept ZSO.

Milić ističe da je za nesprovođenje dogovorenog u zaštiti prava srpske zajednice „otežavajući faktor“ što su i SAD i EU trenutno zaokupljeni mnogo važnijim pitanjima.

„Ovo pitanje je skrajnuto zato što trenutni međunarodni kontekst nameće veće aktuelnosti“, precizira Milić.

Dodaje da Zapadni Balkan jeste „na strateški važnom mestu“ zbog čega je i važan za zemlje EU, ali da su u ovom trenutku goruća pitanja rat u Ukrajini i moguća eskalacija sukoba u Pojasu Gaze gde bi eskalacija u regionalni rat „imala nesagledive posledice ne samo po Evropu, već i ekonomsku situaciju u svetu“.

„Jednostavno troše ograničene diplomatske, političke kapacitete na ta pitanja. Devesetih godina uprkos tome što nisu imale previše 'ometača pažnje' i kada su realno gledano bile mnogo moćnije u odnosu na ostale aktere u svetu, nisu brzo uspele da reše krizu na Zapadnom Balkanu koja se razvukla kroz čitavu deceniju. Zato ne treba očekivati da će evropske države imati kapaciteta da je razreše u ovom kontekstu kada imaju i unutrašnjih i međunarodnih problema više nego devedesetih. I zato nije na dnevnom redu“, objašnjava Milić.

Poručuje da je bez obzira na geopolitičke okolnosti „važno da se stalno osvrće“ na pitanje formiranja ZSO.

„Važno je uvek osvrtati se na to pitanje s obzirom da su različite kosovske vlade pokušale da razvodnjavaju koncept zajednice ZSO ne bi li ga, iz njihovog ugla, uskladili sa Ustavom, jer je to bio jedan vid 'legalističke argumentacije' zašto to ne može da se sprovede u delo u formatu u kome se razgovarao od 2013, a jasno definisan 2015“, kaže Milić.

Uveren je da do pomaka u formiranju ZSO može da dođe isključivo uz pomoć SAD i EU.

„Prepreke i sprovođenje direktno zavisi od stepena američkog i evropskog pritiska na Prištinu. Videli smo neki vid pritisaka koji nanosi negativne efekte po međunarodni ugled kosovske vlade, ali i dalje taj pritisak ne podrazumeva sprovođenje u delo ZSO gde nema vidljivog progresa, a posebno ne u periodu kada su krize u svetu eskalirale“, ističe Milić.

Upozorava da se osnovni koncept ZSO za ovih deset godina menjao „na štetu srpske zajednice“.

„Uglavnom se u prethodnom periodu menjalo na štetu srpske zajednice u kontekstu stepena njene autonomije jer se kroz 'legalističku argumentaciju' usklađivanja sa kosovskim Ustavom na nekim način redukovana ovlašćenja ili su, kolokvijalno rečeno, 'razvodnjavala' da bi bila prihvatljiva kosovskom javnom mnjenju“, kaže Milić.

Navodi da je ključan argument za Prištinu bojazan da bi ZSO mogla postati „Republika Srpska u okviru kosovskog sistema“.

„Iz ugla lokalnih albanskih političkih elita to je definisano kao 'remetilački faktor unutar društva' ili 'remetelački politički faktor' koji onemogućava funkcionalnost osnovnih institucija te vlade. To je bila ideja, ali dok god nema američkog i evropskog pritiska da se sprovede u delo, do tada je malo verovatno očekivati da će kosovska politička elita uspeti to da sprovede i imati bilo kakve posledice da to uradi. Osim, naravno, u nekom kontekstu dosta slabe koalicione vlade koja bi mogla da bude predmet većeg pritiska manjinskih zajednica kada se govori o njenoj većini“, precizira Milić.

Uspeh na predstojećim lokalnim izborima u većinskim srpskim zajednicama jeste preduslov da bi se pitanje ZSO nametnulo prištinskim institucijama.

„Onda imate lokalnu samoupravu koja predstavlja lokalnu zajednicu i onda možete da na neki način da pregovarate sa više političke snage o tom pitanju. Ali, uvek je pitanje koliko ćete uspešno moći da nametnete tu temu kao nacionalno pitanje da se kosovska vlada i parlament bave tom temom, a ne nekim drugim“, smatra Milić.

Dodaje da će ipak najviše zavisiti od toga kada će i ko sastaviti buduću funkcionalnu kosovsku vladu.

Principi i enigme

Strateški direktor u Centru za evropske politike Miloš Pavković ocenjuje za Kosovo onlajn da je sporazum Beograda i Prištine iz 2015. definisao ključne principe Zajednice srpskih opština, a da je deset godina kasnije i dalje „enigma“.

Upozorava i da pobeda Srba na predstojećim lokalnim izborima ipak „nije garant“ da će Priština prihvatiti njegovu primenu.

„Sporazum iz 2015. koji je zapravo definisao ključne principe, elemente Zajednice srpskih opština, bio je nadogradnja na Briselski sporazum iz 2013. sa jasno određenim principima, elementima koje Zajednica treba da sadrži, a to su glavna tela: predsednik, potpredsednik, Skupštine, Veće... To je bila jedna vrsta razrade Zajednice kako bi ona trebalo da izgleda u praksi“, smatra Pavković.

Ističe da su dva ključna razloga zbog kojih ZSO do danas nije formiran.

„Ključni razlog jeste i ocena ustavnosti ovog sporazuma Ustavnog suda Kosova. Podsetiću da je 2016. doneo odluku da delovi ovog sporazuma iz 2015. nisu u skladu sa Ustavom. To je bio izgovor za sve prethodne Vlade Kosova da na formiranje ZSO u celosti stave ad akta, iako Ustavni sud nije rekao da ZSO kao takva nije po Ustavu, već delovi ovog jednog konkretnog sporazuma“, objašnjava Pavković.

Kao drugi razlog neformiranja ZSO navodi „celokupan politički kontekst“.

„Odnosi između Beograda i Prištine su na najnižem nivou od 1999. I jedna potpuna nezainteresovanost vlade Aljbina Kurtija da se uopšte bavi pitanjem formiranja ZSO, kao i, sa druge strane, nedostatak političke volje ili nemogućnosti EU kao garanta sporazuma iz 2013, 2015. i 2023. da nametnu njihovu implementaciju“, objašnjava.

Smatra da se za ovih deset godina menjalo dosta toga vezano za ZSO.

Precizira da poslednji - Ohridski sporazum eksplicitno ne pominje ZSO, ali „referiše se na sve prethodne sporazume i poziva na odgovarajući nivo samouprave za Srbe na Kosovu“.

Kao najznačajniju promenu navodi evropski nacrt Statuta ZSO iz 2023.

„S obzirom da Beograd i Priština nisu mogli da se dogovore, EU je tu zauzela proaktivnu ulogu i predstavila konkretan nacrt Statuta koji bi trebalo da bude usvojen od strane kosovske Skupštine. Međutim, taj Statut nikada nije javno objavljen, tako da nije dostupan javnosti, niti je ikada Vlada Kosova bila spremna da ga uključi u ozbiljnu diskusije i stavi na glasanje, tako da on ostaje, na neki način, enigma“, naglašava Pavković.

Ono što nije enigma, dodaje, jeste da ovaj evropski nacrt predstavlja „ozbiljnu konkretizaciju svih prethodnih sporazuma“.

„Jasno stavljanje na papir i funkcije i ovlašćenja ZSO i njen odnos sa centralnom vlašću, kao i čitavu strukturu administracije ZSO“, ističe ovaj analitičar.

Pavković je uveren i da bi promena vlasti, posebno u četiri opštine na severu Kosova mogla da utiče na „aktuelizovanje“ i nov pritisak po pitanju formiranja ZSO.

„S obzirom da će srpska zajednica učestvovati na izborima, tu pre svega mislim na Srpsku listu, ali i na ostale, verujem da ukoliko dođe do formiranja novih lokalnih vlasti, pre svega u četiri severne opštine, da će onda lokalne vlasti insistirati na formiranju ZSO i izvršiti pritisak na vladu u Prištini i međunarodnu zajednicu“, naveo je Pavković.

Međutim, dodaje, ni to neće biti „nikakav garant“.

„Možemo očekivati pojačao insistiranje i lobiranje, ali to nije garant da će ZSO biti formiran, jer će pre svega zavisiti od toga ko formira vladu na centralnom nivou i koliko će nova vlada biti zainteresovana da krene u dalji proces kreiranja ZSO. I zavisi naravno od međunarodne zajednice koliko će biti spremni da izvrše pritisak na vladu u Prištini da se krene u implementaciju“, kaže Pavković.