Jednostrani potezi i posledice: Preti li EU "praznom puškom" Prištini?

Stano je bio jasan - ako Priština nastavi sa jednostranim merama, od kojih je poslednja namera otvaranja glavnog mosta na Ibru, biće suočena sa novim merama EU. Ali, i Kurti je bio jasan - most će biti otvoren. Očekuju li Kosovo nove sankcije ili EU preti „praznom puškom“?

Piše: Arsenije Vučković

„Ne samo EU, već svi međunarodni parneri na Kosovu govore administraciji u Prištini da se ne upušta u ove ozbiljne, kontraproduktivne, negativne, jednostrane, nekoordisane akcije. Nadamo se da će oni napokon čuti ovu poruku i da će nas zaustaviti da uspostavimo mere koje bi bile odgovor ukoliko se situacija ne promeni“, kazao je portparo EU Petere Stano krajem prošle nedelje.

Evropska unija bi produbila nepravdu prema Kosovu ako bi povećala mere, saopšteno je dva dana kasnije iz Prištine.

„Njihovo dodavanje samo bi produbilo nepravdu“, poručeno je iz Kurtijevog kabineta.

Mere uvedene Kosovu uvedene su pre više od godinu dana.

Prema oceni ekonomista, posledice sankcija se mere sa najmanje nekoliko stotina miliona evra gubitaka.

"Nismo imali priliku da iskoristimo mnoge projekte koje nudi Evropska komisija i razne organizacije. Vrednost ovih projekata ide do 300 miliona evra“, kaže Ljuljzim Rafuna, predsednik Privredne komore Kosova.

Međutim, Kosovska poslovna alijansa ističe da vrednost finansijske štete može dostići i do 600 miliona evra.

„U meri u kojoj je Vlada Kosova voljna da nam bude partner u prevazilaženju ovih zabrinutosti to će ojačati naše partnerstvo. U meri u kojoj vlada ne želi da bude naš partner na ovom veoma osetljivom pitanju, to ce imati uticaj na kvalitet naseg partnerstva“, izjavio je američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijeri nakon sastanka sa premijerom Kurtijem – u februaru ove godine.

Članice Kvinte i EU tada su oštro reagovale na ukidanje dinara i seriju upada u institucije Privremenih organa južno od Ibra.

Kao na pokretnoj traci, zapadni zvačnici su iskazivali zabrinutost, upozoravali i pozivali na obustavljanje jednostranih poteza.

I tada se nije dogodilo apsolutno ništa.

Da li EU i sada preti „praznom puškom“ ili je Zapadu prekipelo?

„Signali u magli“

Naučna saradnica u Istraživačkom centru Henri Džekson Helena Ivanov kaže da ne postoji konkretan plan kako bi EU mogla da sankcioniše ponašanje Prištine i da su pretnje novim merama signal kosovskoj administraciji da promeni politiku povlačenja jednostranih poteza.

„Mislim da u ovom trenutku još uvek ne postoji neki konkretan plan kako bi trenutne mere mogli da se dodatno pojačaju, dodatno uvećaju ili čak možda neke nove mere koje bi mogle da se uvedu. U ovom trenutku to je samo signal Prištini da mora da promeni trenutni pristup, da mora da se vrati nazad dijalogu koji moderira Evropska unija, koja pokušava da normalizuje odnose između Beograda i Prištine“, kaže Ivanov.

Dodaje da su države Kvinte bile jasne po pitanju otvaranja glavnog mosta na Ibru, ali i da su takođe svesne da vlada Aljbina Kurtija kalkuliše mogućim sankcijama na jednostrane poteze.

„Zemlje Kvinte su bile vrlo jasne, da otvaranje Ibra nije nešto što treba da se desi, da kada i u kom trenutku će se to desiti treba da zavisi pre svega od dijaloga i procesa normalizacije između Beograda i Priština. Ali ovo što se trenutno dešava je samo deo celokupnog ponašanja Kurtijeve vlade koje mi vidimo već nekoliko meseci, da ne kažem čak i godinama unazad, gde se prosto povlače jednostrani potezi. Verovatno se Priština nada da sankcije koje će za to snositi ili neće postojati ili čak ukoliko budu postojale, da one neće biti preozbiljne, da ih prosto neće previše jako osetiti na sopstvenoj koži niti vlada tamo, niti narod koji živi tamo. Mislim da je to prosto deo jednog sada već obrasca ponašanja koji mi možemo videti od Kurtijeve vlade“, naglašava Ivanov.

Uverena je da su za EU „sve opcije“ kaznenih mera na stolu: od ekonomskih do razmatranja vizne liberalizacije.

„Sve opcije su na stolu i koja opcija će na kraju možda i biti implementirana u velikoj meri zavisiti od toga šta će Kurtijeva vlada da uradi, u kojoj meri će poslušati ono što govori Kvinta, ono što govori zvanični Brisel. Ali, verovatno možemo da očekujemo na osnovu svega što je EU unija radila do sada, da će neki prvi talas verovatno biti ekonomske sankcije, odnosno sankcije koje će da oseti privreda i koje će da oseti ekonomija Kosova, jer one na kraju krajeva su uglavnom davale neke pozitivne rezultate, ne samo u slučaju Beograda i Prištine, nego generalno - ekonomske sankcije su nešto za čime se prvo poteže“, smatra Ivanov.

Dodaje da tek ukoliko ekonomske sankcije ne daju željeni rezultat, EU bi mogla da krene i korak dalje i razmotri viznu liberalizaciju.

„Ali verujem da je Evropska unija ne želi ni na koji način da eskalira situaciju i da se nada da će sama pretnja sankcijama i samo odbijanje, da se trenutne mere koje su na snazi ukinu, biti dovoljne da se Kurti privoli da se vrati za pregovarački sto, da prestane sa donošenjem jednostranih odluka i da se taj proces normalizacije između Beograda i Prištine, koji je sam po sebi u svojoj suštini težak zato što mi govorimo o dve strane koje imaju međusobno isključive političke ciljeve, da prekine da ih otežava svojim donošenjem jednostranih odluka, koje onemogućavaju normalno funkcionisanje tog već samo po sebi teškog procesa normalizacije između Beograda i Prištine“, objašnjava Ivanov.

Kao opciju ne isključuje i mogućnost da EU čeka izbore na Kosovu kako bi dobili „lakšeg pregovarača“ od Aljbina Kurtija, ali i upozorava da problem u procesu normalizaciji nije Kurti, već to što  

EU ne deluje kao jak akter koji je u stanju da doprinese stvarnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„Realno već više od deset godina od kada je potpisan Briselski sporazum mi i dalje nemamo Zajednicu srpskih opština. I dalje odredbe Briselskog sporazuma nisu implementirane. Možda se Evropska unija nada novim izborima, možda se nada da će se vlast promeniti, da će doći neko sa kime će oni možda lakše moći da razgovaraju nego što je to sada slučaj sa Kurtijem, ali ovaj problem je stariji od Kurtija. Problem normalizacije traja već previše dugo i EU bi morala ozbiljnije da se uhvati u koštac sa činjenicom da strane ne ispunjavaju ono što su potpisali i rekli da će ispuniti“, zaključuje Ivanov.

Pretnje i posledice

Predsednik Poslovne alijanse Agim Šahini nema dilemu da bi otvaranje glavnog mosta na Ibru, bez obzira što to pitanje ima političku simboliku, moglo da proizvede katastrofalne kaznene mere za Kosovo.

„Za mene most je otvoren, a za nekoga most je zatvoren. Smatram da je to politička simbolika, ali to može da utiče direktno na Kosovo, na oštre mere koje za Kosovo mogu biti katastrofalne. To je realna pretnja, a ta pretnja može da bude na terenu na kome možemo izgubiti veliku podršku. Čak, pretnja može da podrazumeva i zabranu putovanja pojedincima u EU ili da se zapreti suspenzijom vizne liberalizacije ukoliko i dalje nastavimo da samostalno preduzimamo mere koje nisu u skladu sa EU“, kaže Šahini u razgovoru za Kosovo onlajn.

Podseća da je Kosovo već gotovo dve godine jedina država pod sankcijama EU, ali i upozorava da je to najmanji problem.
„Izgubili smo finansijsku, političku i diplomatsku podršku koje se ne mere novcem. Jer nakon sankcija EU Kosovo nije postalo član ni u jednom međunarodnom mehanizmu, niti je dobilo neko novo priznanje. Čak smo strane investicije od Evropske unije, od fondova za škole, u ove dve godine imali oko 600 miliona minusa. I sada ne pričamo da ćemo skiniti prethodne, nego pričamo da ćemo dobiti dodatne kaznene mere. Zbog toga je Vlada Kosova i obavezna i odgovorna da bude opreznija u svakoj odluci koju će preuzeti. Potrebno je ne da sama donosi neke odluke nego sa međunarodnom zajednicom koja je za nas glavni partner“, naglašava Šahini.

(Ne)jasni stavovi

Koordinator Grupe za Zapadni Balkan pri Mađarskom institutu za međunarodne odnose Juliana Armas smatra da EU u ovom momentu nema jasan stav o uvođenju novih sankcija Prištini.

"Rekla bih da će ostati sankcije koje su uvedene prošle godine nakon incidenta na severu Kosova, ali EU nije sigurna u ovom momentu i vrlo je oprezna u vezi sa tim i zato će, uprkos saopštenjima za javnost i izjavama, oni sačekati još malo i biće oprezni oko uvođenja novih sankcija", kaže u razgovoru za Kosovo onlajn Armas.

Podseća i da nakon incidenta u Banjskoj nije bilo nikakvog dogovora među članicama, stranama ili institucijama EU o sankcijama.

Dodaje da EU trenutnu situaciju ipak ocenjuje „na neki način stabilnom“.

"To (sankcije) može da izazove nove tenzije. A u ovom momentu, oni ocenjuju da je situacija na neki način stabilna i na neki način su njom zadovoljni", zaključuje Armas.

Aduti i EU

Sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje da ne treba očekivati radikalne korake ili poteze EU prema administraciji Aljbina Kurtija, a da je otvaranje pitanja vizne liberalizacije adut Unije u mogućem uslovljavanju Prištine.

„Neke suštinske, radikalne korake i radikalne promene spram ponašanja Kurtija teško da možemo očekivati. I svi su nekako sada u stanju iščekivanja onoga što bi mogli da donesu predsednički izbori u Americi, mada iskren da budem, ja ni tu ne očekujem bilo kakve velike pomake. Dakle, tek ukoliko bi Kurti bio sklonjen sa čela tih institucija mogli bismo se možda nadati, ako ničemu drugom, a onda promeni načina na koji se privremene institucije odnose prema Srbima, promene načina u razgovorima. Ali, do tada ima još dosta vremena i ne verujem da će se do tada bilo šta menjati, pogotovo ne da će biti neke jače sankcije uvedene Kosovu“, ističe Vuletić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da je međunarodna zajednica svesna da Aljbin Kurti od početka svog mandata vodi jednostranu politiku čiji je jedini cilj međusobno priznavanje Beograda i Prištine.

„Svi i znamo, a zna i međunarodna zajednica da od trenutka kada je došao na čelo privremenih institucija, Kurti, i uopšte ova politika, vode jednostranu politiku, politiku koja podrazumeva da je jedini cilj i jedino od čega oni polaze međusobno, priznavanje Kosova i Srbije, odnosno Beograda i Prištine. I to oni sve znaju“, ističe Vuletić.

Dodaje da je Kurti ublažio „formalnu retoriku“ prihvatajući da učestvuje u razgovorima, ali da je to kompenzovao na drugi način.

„Povlačio je jednostrane poteze i na kraju su se ti razgovori pretvarali, on je pokušao da ih pretvori, pre svega u neku vrstu normalizacije tih njegovih jednostranih poteza. On i dalje nastavlja na tom tragu u zavisnosti od toga koliko Beograd pristane u toj meri i međunarodna zajednica daje izjave poput ove Petera Stana“, objašnjava Vuletić.

Sumnja da bi eventualno uvođenje dodatnih ekonomskih sankcija Kosovu promenilo politički kurs Prištine, ali da bi uslovljavanje viznom liberalizacijom mogao biti onaj „adut“ EU koji bi mogao da ima efekta.

„Što se ekonomskih sancija tiče, to je, nema sumnje, nešto što Albance najmanje brine. Videli smo da oni baš mnogo ne vode računa o tome. Kada bi vodili računa, ne bi ni povlačili potreze koje su bili usmereni, naravno protiv Srbije, ali i protiv stanovništva na Kosovu. Kada je reč o viznoj liberalizaciji, to jeste nešto što sada, pred ove izbore, Evropska unija ima kao adut u ruci, a da li će ga i u kojoj meri koristiti, to je nešto što ostaje da se vidi. Bila bi tu, naravno, dovoljna i ozbiljna pretnja u tom pravcu, ali nisam toliko uveren da je EU uopšte spremna na nešto što je do sada već uspostavljan model ponašanja, suštinski menja“, smatra Vuletić.

Pretpostavlja da bi do promene stava Zapada prema Prištini došlo i da je neka druga nomenklatura u SAD zato što bi se „koristili drugačiji mehanizmi“.

„ EU  ima na raspolaganju mehanizme, ima alat kojima bi mogla da disciplinuje Kurtija. Zašto ona to ne čini? Deo  odgovora je nešto što ćemo imati prilike da vidimo i u mesecima koji slede“, zaključuje Vuletić.