Drugi mandat najmoćnije žene sveta - da li je na njenom radaru dijalog Beograda i Prištine?

"Želimo da se Zapadni Balkan pridruži EU", "Plan rasta za Zapadni Balkan je vrlo jasna poruka procesu proširenja", "Pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za prihvatanje Zajednice srpskih opština dok Srbija treba defakto da prizna Kosovo”. Ovo su neke od poruka Ursule fon der Lajen iz poslednje godine njenog prvog mandata na čelu Evropske komisije. Dok čeka ozvaničenje predloga da kormilom EK upravlja i narednih pet godina, i region iščekuje šta će se od njenih reči u tom periodu obistiniti.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Da oba procesa, i integracija Zapadnog Balkana u EU i dijalog Beograda i Prištine, ne traju nekoliko puta duže nego što je bio prvi mandat Fon der Lajen, neko bi i mogao da kaže da su ova pitanja lako rešiva za političarku koju je američki magazin "Forbs" proglasio za najmoćniju ženu na svetu dve godine zaredom (2022. i 2023). 

Mozaik nove Evropske komisije tek treba da se upotpuni, a ono što se iz perspektive Beograda i Prištine tumači kao prednost u tome što će Fon der Lajen ostati na njenom čelu je što je ona upućena u briselski dijalog i što je saveznik politike proširenja EU.  

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je za Srbiju dobra vest ako Fon der Lajen dobije drugi mandat. 

"Sa njom smo dobro radili, verujem da možemo još bolje i više", rekao je Vučić prošle nedelje.

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da u prvom mandatu Fon der Lajen pitanje dijaloga Beograda i Prištine nije bilo na vrhu njene agende i da je ona imala druge prioritete, ali da se bavila i tim pitanjem, između ostalog zbog toga što je to povezano sa politikom proširenja EU, za koju je ona bila veoma zainteresovana. 

Komentarišući to što je Fon der Lajen prošle jeseni pozvala Srbiju da defakto prizna Kosovo, Gogić kaže da je ona to učinila tek pošto su države članice EU definisale evropski plan za Srbiju i Kosovo o putu ka normalizaciji. Takođe ističe da pristup Evropske unije prema dijalogu ne definiše Evropska komisija i komesari, ni predsednik Komisije, niti visoki predstavnik, već da su oni sprovodioci odluka koje donose države članice. 

"Taj plan su pre svega definisali Šolc i Makron, a onda im se priključila i premijerka Italije Đorđa Meloni. Njih troje su prvo u pismu u oktobru prošle godine pozvali Srbiju i Kosovo da primene obaveze iz tog sporazuma, što kako su sami pojasnili, za Srbiju zapravo znači defakto priznanje Kosova. Oni su prvi rekli da sprovođenje sporazuma iz Brisela i Ohrida znači defakto priznanje, a onda je to Ursula fon der Lajen ponovila. Dakle, nije ona iznela neki novu ideju, koncepciju ili novi zahtev, već je ponovila ono što su šefovi država i vlada sami definisali", navodi Gogić. 

On ukazuje i da od nje neće zavistiti kakav će biti dalji pristup Evropske unije i zahtevi, već će ona da sprovodi ono što bude politika najmoćnijih država članica. 

"Kako sada stvari stoje, to je ono što je i Borelj rekao, menjaju se personalno ljudi, ali politika ostaje ista. Dakle, do daljnjeg, politika Evropske unije prema dijalogu zapravo znači dalje sprovođenje obaveza iz Brisela i Ohrida, što zapravo znači, po njihovom tumačenju, defakto priznanje Kosova. Uloga Fon der Lajen i Kaje Kalas biće da sprovode tu politiku, dok se ona ne bude promenila, ali ipak treba imati u vidu da je taj sporazum doživeo neuspeh, da je to krah te politike i da će vrlo verovatno EU morati, kada se izabere nova Evropska komisija, da nekako redefiniše čitav pristup, jer je ovaj došao do ćorsokaka i nije za očekivati da mogu da nastanu neki novi napreci u sprovođenju tih obaveza", smatra Gogić. 

Povodom izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je dobra vest za Srbiju ako Fon der Lajen dobije i drugi mandat na čelu Evropske komisije, Gogić kaže da je predsednik Vučić između ostalog pozdravio njeno reimenovanje budući da je ona tokom mandata napravila značajne korake ka proširenju EU.

"Tokom njenog mandata pokrenute su dve vrlo značajne inicijative za ovaj naš prostor, jedna je formiranje zajedničkog regionalnog tržišta, a druga je nedavno otpočet Plan rasta za Zapadni Balkan. To su sve rezultati njenog rada i ona će kao predsednik Evropske komisije da nastavi da podržava integraciju Zapadnog Balkana u EU. Ono što povezuje Fon der Lajen i predsednika Vučića je politička afilijacija, jer predsednik Vučić dolazi iz Srpske napredne stranke koja je deo porodice Evropske narodne partije, čiji je deo takođe i Hrišćansko-demokratska unija Ursule fon der Lajen i tu između vlasti u Srbiji postoje mnogo bolji odnosi sa demohrišćanima i konzervativcima iz Evrope nego sa socijaldemokratama, zelenima i drugima. Tako da tu postoji neka vrsta političke bliskosti između njih", navodi Gogić.

Politički analitičar Arton Demhasaj kaže za Kosovo onlajn da Fon der Lajen poznaje proces dijaloga Srbije i Kosova i da u svom drugom mandatu može da postigne da se dijalog završi. 

"To bi za Kosovo značilo da više ne treba da troši energiju u dijalogu sa Srbijom, već da se bavi unutrašnjim problemima koje ima, vezanim za obrazovanje, zdravstvo i slično. Verujem da će ovo biti poslednja šansa da EU sebi pokaže da dijalog između Kosova i Srbije mora da se okonča što pre kako bi obe zemlje mogle da se kreću ka EU", kaže Demhasaj.

Prema njegovoj oceni, dijalog će "morati da se završi međusobnim priznanjem", a da bi postale članice Unije Srbija i Kosovo, dodaje, treba da ispune uslove definisane sporazumima koje imaju sa EU.

"Ako Kosovo i Srbija ne budu u EU, neće biti mirni ni Balkan ni EU. EU je trenutno u fazi u kojoj odbija da se širi zbog unutrašnje krize i mislim da bi novi mandatari u Evropskoj komisiji trebalo da budu jasni prema Zapadnom Balkanu u pogledu spoljne politike prema njemu, u smislu da treba da postane deo EU, ali da svakako prvo ispoštuje uslove koje je EU postavila za članstvo", navodi Demhasaj.

Da će Fon der Lajen u drugom mandatu najverovatnije insistirati na primeni sporazuma iz dijaloga od prošle godine mišljenja je direktor Centra za savremene politike i urednik portala Juropijan Vestern Balkans Nemanja Todorović Štiplija.

"Ne verujem da će njeno imenovanje da promeni neke stvari. Njene politike i ono kako je radila u prehodnom periodu će ostati iste. Što se tiče nas važno je što će ona najverovatnije insistirati na primeni Briselskog i Ohridskog sporazuma ili kako je ona to rekla defakto priznanja Kosova, mislim da ona od toga neće odustati a od toga neće odustati ni naredna Evropska komisija. Što se tiče odnos Vučića sa Fon der Lajen ona je nekoliko puta tokom boravka u Beogradu na neki način pokušavala da umanji probleme demokratije i stanja vladavine prava u našoj zemlji što je njemu odgovaralo na unutrašnjem nivou i verujem da će se i ta politika Fon der Lajen nažalost nastaviti", kaže Todorović Štiplija. 

Reizbor Fon der Lajen, prema oceni Aleksandre Kolaković, više naučne saradnice u Institutu za političke studije, značiće kontinuitet sa prvim mandatom, a kada je u pitanju dijalog Beograda i Prištine, kako navodi, uvek je bolje da postoji kontinuitet.

"U smislu - ako ste krenuli u komunikaciju sa određenim osobama, da tu komunikaciju i nastavite u narednoj fazi. Ukoliko bi došlo do nekih velikih promena to onda uvek zahteva prostor da se svi ti ljudi bolje upoznaju sa situacijom na terenu. Ovde je očigledno da već postoji proces koji se odvija, mada uz, rekla bih, više padova i sa malo uspona", kaže Kolaković za naš portal.

Govoreći o proširenju EU na Zapadni Balkan, ona kaže da postoji jedan okvir zaokružene, homogene Evrope, evropskih država koje su sve u jednom geopolitičkom prostoru.

"Vidimo da se govori o tome da države koje pretenduju da jednog dana postanu punopravne članice sa Zapadnog Balkana dobiju određene finansijske pomoći, odnosno fondove i da ulaze u prostor gde mogu da osete sve beneficije Evropske unije i toga zašto postati članica EU. Na taj način dolazi do neke vrste integracije, pre same finalne integracije. Mi to ovde dosta dugo čekamo, godine se stalno pomeraju i postoji određeni zamor i rast evroskepticizma. On raste takođe i sa rastom desničarskih partija i to je prostor koji sa obe strane otežava proces integracija, ali jeste nešto na čemu će se sigurno raditi što vidimo i u kontekstu mađarskog predsedavanja Savetom EU koje je upravo počelo", kaže Kolaković. 

Buduće rukovodstvo EU, kako smatra, radiće na homogenizaciji same Evrope i da odluke koje se budu donosile budu ujednačene.

"To je sad jedna i ekonomski ojačana Evropa i Evropa novih tehnologija i inovacija, a s druge strane je Evropa koja čvrsto stoji na stavu da treba zaštititi Ukrajinu i da je pitanje evropske bezbednosti u stvari pitanje Ukrajine", navodi Kolaković.

Lideri EU predložili su prošle nedelje Ursulu fon der Lajen za kandidata za novi mandat na čelu Evropske komisije, a taj predlog mora da potvrdi i Evropski parlament.