Građanski zakonik do kraja godine – uslov za Plan rasta, trn u oku kosovskih političara

Građanski zakonik Kosova, čije se usvajanje očekuje do kraja godine, jedan je od zahteva Evropske unije i uslova za napredak Prištine u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan. Njegovo vraćanje u zakonodavnu proceduru otvorilo je pitanje dubokih društvenih i političkih podela na Kosovu. Dok nevladine organizacije insistiraju na kvalitetnoj javnoj raspravi, protivljenju se pridružuju verske zajednice i pojedini predstavnici Pokreta Samoopredeljenje. Sagovornici Kosovo onlajna ukazuju da je najspornija odredba ona koja se odnosi na pravno priznavanje istopolnih zajednica, ali upozoravaju i na značaj zakonika za srpsku zajednicu, posebno u oblastima imovine i nasleđivanja.

Piše: Katarina Saičić

Prema zakonodavnom planu, usvajanje nacrta ovog zakona planirano je za 15. novembar, posle čega će biti upućen parlamentu. Nevladine organizacije traže još vremena za javnu raspravu, ali „sat otkucava“.

Rad na Građanskom zakoniku započet je 2014. godine. Ministarstvo pravde Kosova pokrenulo je proces izrade Građanskog zakonika, uz podršku Evropske unije. Cilj je bio objedinjavanje i usklađivanje različitih zakona koji regulišu obligacione odnose, imovinska prava, porodične odnose i nasleđivanje.

Krajem decembra 2016. formirana je radna grupa, a nacrt zakona predstavljen je 7. jula 2020. godine.

Međutim, čelnici četiri verske zajednice na Kosovu – Islamske zajednice, Katoličke crkve, Srpske pravoslavne crkve i Jevrejske zajednice – najavili su zajedničko protivljenje spornoj odredbi nacrta koja se odnosi na registraciju istopolnih zajednica.

Nakon što Skupština Kosova 16. marta 2022. nije uspela da usvoji zakon u prvom čitanju, budući da je i 17 poslanika Samoopredeljenja bilo protiv ili uzdržano, kritike se samo nižu.

U momentu kada je EU objavila da je usvajanje Građanskog zakonika jedan od uslova koje Kosovo mora da ispuni za dobijanje sredstava u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, ulog je postao veći. Bivši ambasador Evropske unije na Kosovu Aivo Orav poručio je da Priština mora što pre da usvoji taj zakon. Istovremeno, ista legislativa važna je i za prijem Kosova u Savet Evrope.

Iako je Ministarstvo pravde u maju 2024. izmenilo deo koji se odnosi na istopolne zajednice, sudbina zakonika još je neizvesna. Stručnjaci navode da bi Kosovo moralo da donese taj zakon zbog odnosa sa Briselom, a čuju se i stavovi da bi na taj način i prava srpske zajednice na Kosovu mogla biti bolje zaštićena.

Kako ocenjuju, kosovski premijer će pokušati da ga „provuče” na početku novog mandata, kako bi izbegao eventualne negativne posledice.

Građanski zakonik između evropskih obaveza i unutrašnjih otpora

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je za Kosovo onlajn da u Građanskom zakoniku postoji deo koji se tiče istopolnih zajednica, ali je on u senci pitanja koja se odnose na imovinu, nasleđivanje, ravnopravnost žena, ženska prava i druga pitanja.

„To su sve pitanja koja moraju biti na stolu. Pitanje imovine, recimo, interesuje srpsku zajednicu. Nasleđivanje je takođe jedno od pitanja koje je vezano i za istopolne zajednice, ali i za mnoga druga pitanja, i zato je dobro da iz Srbije pratimo ovu raspravu. Ona će se odnositi na srpsku zajednicu. Ako Građanski zakonik bude donet, imaće posledice po srpsku zajednicu i druge manjinske zajednice na Kosovu i Metohiji“, smatra Antonijević.

Dodaje da je zato dobro apelovati da prava budu što temeljnije utvrđena i da budu garantovana, ali da je isto tako značajno pratiti reakcije Saveta Evrope o toj temi.

„Dobro je, naravno, pratiti i reakcije Saveta Evrope. To su najviši standardi koji se tiču građanskih prava, a koji moraju biti upisani u sve dokumente koji se donose u zemljama koje su članice Saveta Evrope, kakva je Srbija, ili u onima koje žele da se ugledaju na te standarde, kakvo je u ovom trenutku Kosovo i Metohija“, kaže Antonijević.

Budući da o Građanskom zakoniku postoje i kritički glasovi, koji se čuju i iz Samoopredeljenja, ali i iz verskih zajednica na Kosovu, Antonijević objašnjava da je razlog za to što se taj zakon bavi osetljivim pitanjima.

Političke podele i osetljiva društvena pitanja

„Društvo mora da se pripremi za zaštitu građanskih prava, ali i za unapređenje prava. U ovom trenutku imamo i suđenja liderima OVK i nema mnogo prostora u kosovskoj javnosti za otvaranje nekih tema koje su bliže građanima. Još se bave nacionalnim velikim pitanjima, a pitanja ravnopravnosti i ljudskih prava ostaju u senci. Verujem da zato postoji podela u Samoopredeljenju i nedostatak hrabrosti za neke odlučnije poteze“, naveo je poverenik.

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da bi Građanski zakonik na Kosovu uredio čitav niz pitanja iz oblasti ljudskih prava, uključujući i registraciju istopolnih zajednica, sa ciljem da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima.

Gogić za Kosovo onlajn objašnjava da je u pitanju šira zakonodavna inicijativa.

„Ideja je da Kosovo dobije građanski zakon koji bi uredio čitav niz pitanja iz oblasti ljudskih prava i to bi bilo konsolidovano u jednom zakonskom aktu. On bi obuhvatao pitanja svojine, obligacionih odnosa, porodičnih odnosa i nasleđivanja. Čitav niz tema je sadržan u tom dokumentu, ali je javnost najviše zainteresovana za možda najkontroverzniju, a to su odnosi između istopolnih zajednica, odnosno njihova registracija“, kazao je Gogić.

On dodaje da je reč o zakonu i inicijativi koju Evropska unija podržava već dugo.

„Dosta je vremena uloženo i u konsultacije o izradi tog teksta, jer taj dokument može da reši međusobne neusklađenosti koje postoje u određenim zakonima. Ta ideja je začeta još davno i razmatrala se, ali je tada naišla na otpor javnosti upravo zbog teme istopolnih zajednica. Zato je on povučen, inicijativa je suspendovana, ali se sada to vraća na sto“, kazao je.

Registracija istopolnih zajednica kao najspornija odredba

Kada su u pitanju istopolne zajednice, Gogić napominje da ovaj zakon predviđa mogućnost civilne registracije parova, ne više od toga.

„On ne izjednačava istopolnu zajednicu sa brakom, koji se i dalje definiše kao odnos između muškarca i žene. Međutim, to jeste problematično određenim konzervativnim krugovima na Kosovu. Ideju su bojkotovali i pripadnici verskih zajednica, jer to smatraju neprihvatljivim“, navodi Gogić.

Ipak, navodi da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona to što Kosovo želi da uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim standardima.

„To je postala evropska tekovina i generalno će imati primat. Tako da će, verovatno, pokušati da se razgovara na tu temu i to na početku mandata nove Vlade. Uvek se neka najnepopularnija pitanja rešavaju na početku mandata, tako da sada i aktuelna vlada Aljbina Kurtija može da priušti sebi da ima i određene otpore u javnosti, ali je cilj da taj zakonik prođe i uđe u pravni poredak, možda i pre kraja godine. Kada dođe vreme novih izbora, to više neće biti tema. Moguće je da su se opredelili da taj zakonik sada usvoje u ovom obliku uz podršku Evropske unije. To je vezano i za obaveze koje Kosovo ima u procesu pristupanja i na neki način se i dodvorava Evropi tim odredbama“, zaključuje Gogić.

Milioni evra u igri zbog neispunjenih obaveza

Ipak, taj zakon može imati ozbiljne posledice po Kosovo. Predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini objašnjava za Kosovo onlajn zašto je Građanski zakonik jedan od zakona koji se moraju usvojiti da bi Priština dobila sredstva od EU u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

„Evropska unija podelila je svim državama Zapadnog Balkana po nekoliko stotina miliona evra pomoći u okviru Plana rasta. Kosovo ima na raspolaganju oko 882 miliona. Do sada smo dobili nešto manje od 60 miliona, ali smo sada u situaciji da do Nove godine izgubimo još 135 miliona jer, da bismo dobili ta sredstva, moramo ispuniti nekoliko kriterijuma, a jedan od njih je i usvajanje Građanskog zakonika“, kaže Šahini.

On podseća da je Kosovo nedavno izgubilo 45 miliona evra iz Plana rasta jer je trebalo da ispuni 13 kriterijuma, a ispunjeno je samo sedam.

„Od celog paketa namenjenog Kosovu, ukupno 882 miliona evra, do sada smo dobili samo sedam odsto. Moramo još 111 kriterijuma da ispunimo. Ukoliko Vlada bude radila ovakvim tempom, gubimo sva ta sredstva. Najverovatnije će taj novac biti podeljen ostalim zemljama koje budu ispunile kriterijume“, navodi Šahini.

Ipak, ocenjuje da situacija nije laka jer je taj Građanski zakonik prilično sporan za društvo, budući da je, prema Šahiniju, dosta napredan za mentalitet balkanskih zemalja.

„I dalje je to nešto novo i inovativno za balkanske zemlje, na šta građani nisu navikli. Međutim, takvi zakoni su usvojeni u nekoliko zemalja Evropske unije. Nešto svakako treba izmeniti, ali postepeno. Još ne znamo šta će tačno biti sa tim zakonom“, zaključuje Šahini.