"Gromoglasna tišina": Minut ćutanja za slobodu medija na Kosovu

O tome u kakvoj atmosferi se dočekuje Svetski dan slobode medija, možda najbolje govori jedna od stavki u današnjem Proglasu Udruženja novinara Srbije, u kojoj se zahteva da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara na Kosovu od 1998. do 2005. godine. Prošlo je više od dve decenije, reč "hitno" biva sve obesmišljenija sa protokom vremena, a 19 tragičnih sudbina i dalje čeka da bude razjašnjeno.

Udruženje novinara Srbije (UNS) podnelo je pre nekoliko dana Evropskoj federaciji novinara (EFJ) predloge dve rezolucije – o istragama ubistava novinara na Kosovu i nezavisnom Javnom servisu na srpskom jeziku na Kosovu, ali je ranije najavljeno da "zbog diskriminacije" neće učestvovati na skupštini EFJ krajem maja u Prištini. 

Prilično kontroverzan početak za teme koje su same po sebi teške i kontroverzne, primećuje jedan od naših sagovornika. 

U rezolucijama se, pored zahteva za formiranje međunarodne ekspertske Komisije, traži saradanja tužilaštava Beograda i Prištine, utvrđivanje odgovornosti Euleksa i Unmika, pa čak i da Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu otvori istrage o ubijenim i nestalim novinarima.

No, kako prognozira raniji predsednik Udruženja novinara Srbije, ta će rezolucija pre biti usvojena, nego zahtev o Javnom servisu na srpskom jeziku na Kosovu, što ne čudi ako se ima u vidu da se novinarima i dan danas zabranjuje ulazak na Kosovo, uskraćuju prevodi na srpski jezik i na brojne druge načine otežava da rade svoj posao. Sa druge strane, za one koji su neistinitim izveštavanjem dolivali ulje na vatru, kazne nema. 

Da li sloboda medija za novinare na Kosovu znači slobodu da ćutiš, da ne razumeš, slobodu da nestaneš i da te nema?

I ove godine na svim stranama sveta stradao je dijalog, stradale su naše kolege, razgovor sa ljudima, sve ono što baštinimo kao najvažnije vrednosti čovečanstva, ocenjuje predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević.

"Ima li smisla reći da je danas crni dan ove profesije, ako znamo da se čitava jedna zajednica i profesija plaši upotrebe svog maternjeg jezika na Kosovu i Metohiji, ako danas posle 20 godina shvatamo da neke naše kolege prave reviziju tragičnog događa 17. marta kao da se ništa nije dogodilo?", upitao se Rakočević na obeležavanju Međunarodnog dana slobode medija ispred Doma kulture u Gračanici.

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac podsetila je na "gromoglasnu tišinu" u kojoj se krše prava novinara i srpskih redakcija na Kosovu.

"To je tišina u kojoj se medijima na Kosovu događa ono što im se događa, u kojoj zakonodavac pokušava da ćutke donese zakone koji će značiti nestanak srpskih medija na Kosovu. Tišina u kojoj Srbi na Kosovu čitaju srpsku štampu koju nemaju. To je tišina u kojoj možete slobodno da zaboravite na objektivnost, celovitost, na sve ono što čini jednu kvalitetnu novinarsku sadržinu, zato što ne morate da odgovarate za to", rekla je Vanovac.

Kosovo je trenutno prostor sa najvećim brojem nerešenih slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara, podseća za Kosovo onlajn predsednik Komsije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić i dodaje da je "dramatično" što međunarodne institucije i strane vlade ne tretiraju to kao ozbiljan problem koji zahteva rešavanje.

Već postoji problem sa predstojećom skupštinom EFJ, odnosno problem ima UNS koji je odlučio da ne učestvuje, kaže Matić i dodaje da ne može sasvim da razume zbog čega se ulaže rezolucija i zahteva njeno usvajanje, kada se zna da je za predlaganje rezolucije neophodno učešće na skupštini.

"Verovatno je moguće da neki drugi delegat iz nekog drugog udruženja to predloži, ali to mi se čini pomalo kao nešto što u startu proizvodi malu kontroverzu oko rezolucije. Mislim da su ove teme takve da ne bi smele da imaju bilo kakvu vrstu dodatne kontroverze, jer su one same po sebi teške", ističe naš sagovornik. 

Međunarodna ekspertska komisija koja bi se bavila istragama ubistava novinara prvi put je pomenuta na sastanku 2018. u Prištini i Gračanici na kome su učestvovali i UNS i Asocijacija novinara Kosova pod pokroviteljstvom Oebsa i tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija, kaže Matić. 

"Da komisija dobije međunarodni mandat, ali da ga priznaju i privremeni organi i srpski organi i da se radi na tome, da se ne gubi vreme. Jer Kosovo je trenutno prostor sa najvećim brojem nerešenih slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara. I to je dramatično, da međunarodne institucije i strane vlade ne tretiraju to kao ozbiljan problem koji zahteva rešavanje, jer kako vreme prolazi, sve je manje šanse da to bude rešeno", upozorava. 

Međutim, smatra da rezolucije, same po sebi, ne donose ništa.

"Mislim da je ovde oko tog koncepta istrage ubistava novinara jako važno da postoji konsenzus i novinara sa Kosova iz bilo kojeg udruženja, i UNS-a, i NUNS-a. Jer ako unutar novinarske zajednice nema određene vrste saglasnosti, onda se nećemo dogoditi ono što mi želimo kao neko ishodište - dakle, formiranje određenog tela, jer pritisak neće biti ubedljiv, ući će u te šablone politikanstva i onoga što ne vodi ka rešenju ovog slučaja", navodi Matić.

Jako je važno, ističe, da se započne proces otkrivanja šta se zaista dogodilo, a u okviru tog rada će svakako biti dodirnuti i aspekti odgovornosti različitih institucija zbog nečinjenja i opstrukcije.

"Svakako da je veliki problem kada je reč o onima koji su vladali Kosovom – i Unmik i Euleks, zbog čega nisu imali ni propisnu evidenciju ubijenih novinara, niti skupljali dokumentaciju u tom fajlu o ubijenim novinarima. To su sve stvari koje sada ne bi trebalo stavljati u prvi plan, da se ne koče procesi", ocenjuje i dodaje da je ključno da se uspostavi saradnja između tužilaštava, koja je "i propisana i moguća", iako je sada "zahladnela". 

Mislim da postoji razlog zašto se više ne insistira na istraživanju ubistava novinara na Kosovu, a to je zato što Zapad prosto skriva pogled pred istinom da je na toj teritoriji - gde oni tvrde da cvetaju ljudska prava i demokratija - ubijeno toliko novinara i da ni danas situacija za novinare tamo nije bolja, naročito ako ste srpski novinar na Kosovu, kaže za Kosovo onlajn novinar i nekadašnji predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

"Ali sva je prilika da ovakva rezolucija - ako UNS ne bude na licu mesta - verovatno neće proći", ocenjuje Radomirović.

On podseća da već postoje rezolucije o istraživanju ubistava novinara na Kosovu, te da je 2018, kada je on bio predsednik UNS-a, doneta prva rezolucija. 

"Međutim, ni tada 2018. ni kasnije - kada je usvojena još jedna rezolucija - nije bilo nekih posledica u smislu da je Evropska federacija novinara pokrenula neku inicijativu, da je insistirala u Briselu i Njujorku preko Međunarodne federacije novinara da se pokrenu neke međunarodne istrage, da se konačno utvrdi ko je odgovoran za ubistva novinara na KiM koja su se desila od 1998. do 2005. godine i koja su velikim delom povezana sa aktivnostima OVK, odnosno njenih naslednika posle rata. To su bila ubistva novinara koji su se zapravo našli na meti tih kriminalaca i terorista i zato je važno da razotkrijemo sve okolnosti jer Kosovo je teritorija u Evropi na kojoj je stradalo najviše novinara", navodi Radomirović.

Gledano sa ove distance, Radomirović ocenjuje da postoji razlog zašto se više ne insistira na istraživanju ubistava novinara na Kosovu.

"To je zato što Zapad prosto izbegava da pogleda istini u oči i skriva pogled pred istinom da je na toj teritoriji KiM - gde oni tvrde da cvetaju ljudska prava i demokratija - ubijeno toliko novinara i da ni danas situacija za novinare tamo nije bolja, naročito ako ste srpski novinar na KiM, situacija je teška i to se na Zapadu ne vidi. A sigurno će tokom ove skupštine EFJ veliku pažnju dobiti ukrajinski novinari koji su dobili faktički azil na Kosovu i koji tamo žive već nekoliko godina i oni će biti zvezde te skupštine. Tako da će opet priča otići u nekom drugom pravcu, a zaboraviće se novinari koju su ubijeni na Kosovu", kaže naš sagovornik. 

Komentarišući šanse da predložene rezolucije budu usvojene, Radomirović ocenjuje da rezolucija o ubistvima novinara ima više šansi nego ova o Javnom servisu na srpskom jeziku.

"Imali smo ranije već rezolucije na temu ubistava novinara koje su usvojene, a pitanje kanala na srpskom jeziku je nešto što su ljudi koji danas zastupaju UNS tražili dugo, ali ja ne vidim potrebu da se UNS bavi time da treba primeniti Ahtisarijev plan i priznati Ustav Kosova. Time bi trebalo da se bavi onaj ko priznaje Ustav Kosova, a UNS ne treba da priznaje Ustav Kosova", zaključuje.