UNS podneo Evropskoj federaciji novinara dve rezolucije o Kosovu

UNS
Izvor: RTV

Udruženje novinara Srbije (UNS) podnelo je Evropskoj federaciji novinara (EFJ) predloge dve rezolucije – o istragama ubistava novinara na Kosovu i nezavisnom Javnom servisu na srpskom jeziku na Kosovu, o čijem će usvajanju odlučivati Godišnja skupština te federacije u Prištini 23. i 24. maja 2024. godine.

U Predlogu rezolucije o istragama ubistava novinara na Kosovu navodi se da Skupština ove federacije traži da Upravni odbor EFJ-a od Unmika, Euleksa i vlasti na Kosovu zahteva da se formira međunarodna ekspertska Komisija koja bi pomogla u istraživanju ubistava, kidnapovanja i nestanaka 19 novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.

Kako se dodaje u tekstu predloga, Skupština EFJ-a će tražiti da se u rad međunarodne Komisije za istraživanje ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, kao eksperti, uključe sudije i tužioci iz Beograda i Prištine, predstavnici međunarodnih misija koje su u pomenutom periodu bile zadužene za vladavinu prava na Kosovu (Unmik i Euleks), kao i predstavnici UNS-a i Asocijacije novinara Kosova.

Takođe se traži da predstavnici Upravog odbora EFJ-a, u saradnji sa članicama, rade na stvaranju uslova za formiranje međunarodne Komsije za istraživanje ovih zločina, kao i da tužilaštva iz Beograda i Prištine sarađuju direktno ili uz posredovanje partnera od poverenja obe strane i redovno o rezultatima obevštavaju javnost.

Ukoliko rezolucija o ubistvu novinara koju je UNS predložio bude usvojena na skupu u Prištini, Skupština EFJ-a će njome zahtevati i da Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu otvori istrage o ubijenim i nestalim novinarima i medijskim radnicima na Kosovu od 1998. do 2005. godine.

Rezolucijom će, ukoliko bude usvojena, Skupština EFJ-a tražiti i da Ujedinjene nacije sprovedu zaključke Savetodavne komisije Ujedinjenih nacija za ljudska prava (HRAP), a u kojima se konstatuje kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima u radu Unmika. Skupština EFJ-a će u tom slučaju tražiti da Ujedinjene nacije obeštete porodice žrtava, kao i da o tome obaveste javnost.

U Predlog rezolucije uvršten je i zahtev Skupštine EFJ-a da misija Euleks i Savet ministara EU, pod čijim okriljem je mandat Euleksa, javno saopšte zbog čega u njenom izvršnom mandatu vladavine prava na Kosovu nisu sprovedene efikasne istrage ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika u periodu od 1998. do 2005. godine, kao i da  Savet ministara EU ustanovi da li je Euleks prekršio Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.

„Skupština EFJ-a traži da EU, koja je preuzela obaveze da postupa u skladu sa međunarodnim rezolucijama, u potpunosti poštuje ovu Rezoluciju i doprinese istragama ubijenih i nestalih novinara i medijskih radnika na Kosovu, kao i da o preduzetim koracima obavesti IFJ, EFJ i javnost", ističe se u tekstu.

Skupština poziva Upravni odbor EFJ-a da u saradnji sa drugim organizacijama, udruženjima, Savetom Evrope, Ujedinjenim nacijama i Oebsom, kao i drugim međunarodnim telima redovno prati istrage ovih ubistava i kidnapovanja i nestanaka i da o tome obaveštava javnost“, piše u predlogu rezolucije koji je UNS posalo EFJ-u. 

U ovom dokumentu se konstatuje da je prošlo 26 godina od početka serije ubijanja, kidnapovanja i nestanaka devetnaest novinara i medijskih radnika koji su radili za medije na srpskom i albanskom jeziku i nemački „Štern“, a da niko nije priveden pravdi za ove zločine počinjene između 1998. i 2005. godine.

Navodi se da ništa nije preduzeto kako bi se odgovorni za ove zločine priveli pravdi, ni nakon Rezolucija Skupština Evropske federacije novinara donetih 2018. godine (u Lisabonu) i 2022. godine (u Zagrebu), kojima se traži efikasna istraga ovih zločina, a koje su usvojene na predlog UNS-a.

Predlogom rezolucije podseća se da istrage nisu pokrenute ni nakon što su informacije o ovim zločinima objavljene na Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara 2018. godine i ukazuje na pozitivno iskustvo u formiranju i ostvarene rezultate rada Komisije za istraživanje ubistava novinara koje je 2012. godine formirala Vlada Srbije i zahvaljujući kojoj je, između ostalog, podignuta optužnica za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

Predlogom rezolucije ističe se da je istraga ubistava, kidnapovanja i nestanaka novinara i medijskih radnika, bila u nadležnosti misije Unmik koja je imala izvršnu vlast od 1999. do 2008. godine i podseća da je od 2008. godine odgovornost prešla u ruke Euleksa, ali da ni do danas nisu rasvetljeni ovi zločini.

Predlog rezolucije o nezavisnom Javnom servisu na srpskom jeziku na Kosovu

Osim predloga rezolucije o istragama ubistava novinara na Kosovu, UNS je EFJ-u uputio i predlog rezolucije o nezavisnom Javnom servisu na srpskom jeziku.

U ovom predlogu konstatuje se da je na inicijativu UNS-a u pregovorima Beograda i Prištine, koje je vodio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari, u njegovom Sveobuhvatnom predlogu za rešenje statusa Kosova (tzv. Ahtisarijev plan) garantovano pravo srpskoj zajednici da ima javni servis na maternjem jeziku koji bi imao svoju frekvenciju.

Ukoliko ova rezolucija bude usvojena, Skupština EFJ će njome tražiti da Skupština Kosova donese Zakon kojim će, u skladu sa planom Martija Ahtisarija i Ustavom Kosova, srpska zajednica dobiti osnivački, upravljački i uređivački nezavisni kanal na maternjem jeziku, sa posebnom frekvencijom koja će pokrivati celu teritoriju Kosova.

Skupština EFJ-a će u tom slučaju zahtevati da se Zakonom predvidi da ovaj nezavisni kanal bude finansiran iz pretplate za Javne servise i da Upravni odbor EFJ-a, u saradnji sa međunarodnim telima i organizacijama i udruženjima novinara koje deluju na Kosovu prati realizaciju ove rezolucije. 

Predlog je, navodi se, zasnovan na šezdesetogodišnjoj praksi medijskih javnih emitera u Belgiji.

U Belgiji, podseća UNS u Predlogu, od 1960. godine postoje tri odvojena javna emitera. U pitanju su Flamanska radio i televizijska radiodifuzna organizacija- VRT, javni emiter za zajednicu francuskog govornog područja koji služi Valoniji i velikom delu Brisela – RTBF i emiter za zajednicu nemačkog govornog područja Belgije – BRF.

„Njihov model i dobro iskustvo su nedvosmislena preporuka da se takav koncept primeni na Kosovu“, piše u predlogu rezolucije o nezavisnom kanalu na srpskom jeziku.

U ovom dokumentu podseća se da je Ustavom Kosova (jun 2008. godine) garantovano pravo srpskoj zajednici na nezavisni televizijski kanal na maternjem jeziku koji će pokrivati celu teritoriju Kosova i ističe da Zakonom o radio-televiziji Kosova nije sprovedena Ustavna odredba da ovaj kanal ima nezavisnu osnivačku, upravljačku i uređivačku strukturu, kao ni da pokriva celu teritoriju Kosova i ima posebnu frekvenciju.

Martovski pogrom, piše u Predlogu rezolucije koji je UNS poslao EFJ-u, počeo je nakon što je Javni servis Kosova (RTK) objavio lažnu vest da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežala od grupe srpskih mladića“. Nakon objavljivanja ove lažne vesti, smrtno je stradalo 19 ljudi, oštećeno i uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba“. Posle 17 godina RTK je ponovio ovu lažnu vest, ističe se u tekstu.

UNS je, inače, pre dve nedelje obavestio EFJ da UNS i UNS na Kosovu ne prihvataju učešće na Godišnjoj skupštini zbog diskriminacije, odnosno isključivanja iz pripreme i organizovanja Skupštine u Prištini.