Hoće li izborom Šekerinske Zapadni Balkan dobiti "svog čoveka" u Natou?

Novi generalni sekretar Natoa Mark Rute 1. oktobra stupa na dužnost. Ipak, za Zapadni Balkan biće mnogo važnija vest ko će doći na mesto njegovog zamenika zato što mediji uveliko spekulišu da je jedan od najozbiljnijih kandidata bivša ministarka odbrane Severne Makedonije Radmila Šekerinska. Može li region da dobije „svog čoveka“ u najmoćnijoj vojnoj alijansi?

Piše: Arsenije Vučković

Aktuelni zamenik generalnog sekretara Natoa Mirčea Džoana na toj funkciji se nalazi od  2019. godine, ali će se povući kako bi se kandidovao na predsedničkim izborima u Rumuniji.

Pozivajući se na visokorangiranog diplomatu Natoa, Politiko piše da je opšti konsenzus u Alijansi da bi njegov naslednik trebalo da dođe iz istočne Evrope.

Početkom juna turski portal Firtina Haber je naveo da je devet članica Natoa za tu funkciju kandidovalo bivšeg predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.

„Imali smo uvid u neformalni nacrt na kojem rade diplomate iz devet Nato članica koje nameravaju da kandiduju Đukanovića za visoku dužnost u Nato i obrazloženje za njegov izbor prilično je detaljno“, piše Firtina Haber na koji su se pozvali i podgorički mediji.

Ipak, bivša portparolka Natoa Oana Lungeska tvrdi da će to biti žena.

"Mesto bi zaista moglo pripasti ženi iz istočne Evrope", rekla je Lungesku.

Politiko tvrdi da se za ovo mesto najviše ističu kandidatkinje iz Bugarske i Severne Makedonije, a prednost se daje potpredsednici Partije evropskih socijalista i bivšoj ministarki odbrane Severne Makedonije Radmili Šekerinskoj.

"Ako bude izabrana, ona bi bila najviši zvaničnik Natoa ikada iz regiona Zapadnog Balkana van EU. Zemlja je ušla u Nato pre četiri godine, a Šekerinska je imala ključnu ulogu u njenom članstvu", piše Politiko.

Scenariji i kontroverze

Izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić u razgovoru za Kosovo onlajn kaže da bi za Zapadni Balkan zaista bilo dobro i da zaslužuje mesto zamenika novog generalnog sekretara Natoa, ali da takav scenario ipak nije realan i da će prednost u izboru imati neka od zemalja sa istoka Alijanse, poput Poljske.

„Region Zapadnog Balkana sasvim sigurno zaslužuje da ima zamenika generalnog sekretara Natoa. I mnogi političari su ne samo sposobni nego i zaslužni za takvo pozicioniranje poput Mila Đukanovića koji je praktično svojim narativom uveo Crnu Goru u Nato. Međutim, u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji to ne očekujem. Očekivao bih da zamenik generalnog sekretara Natoa bude izabran iz neke od zemalja sa istočnog krila Natoa. Podsetiću da jedna Poljska sada odvaja više od četiri posto bruto-nacionalnog dohotka. To svi građani znaju i formalno ili neformalno zaslužili bi takvu poziciju“, smatra Lunić.

Dodaje da bi izbor ličnosti sa Zapadnog Balkana na mesto zamenika generalnog sekretara Natoa suštinski bio irelevantan za region.

„Za samu bezbednost i stabilnost ovog dela regiona, a posebno za Srbiju i Kosovo je irelevantno. Naime, zamenik generalnog sekretara Natoa, bez obzira što ima funkcijsku, veoma bitnu ulogu u Natou, on formalno ne predstavlja donosioca odluka. Donosioc odluke je generalni sekretar koji razgovara i pregovara sa nosiocima suvereniteta određenih zemalja, članica Natoa. Prema tome, mislim da to na Srbiju i Kosovo neće uticati“, kaže Lunić.

Sve i da Šekerinska bude izabrana na tu poziciju, ističe, to bi jedino bilo značajno za Severnu Makedoniju, a u regionu bi proizvelo - novu kontroverzu.

„Za Makedoniju bi sasvim sigurno značilo. Verovatno bi se unapredile sposobnosti Makedonije koje su do sada bile zapostavljene. Međutim, za celi region nisam siguran da bi to dobro prihvatile određene zemlje. U regionu imamo, kao što znate, jednu nezavršenu istoriju gde kandidata, odnosno nacionalnost kandidata, odmah percipiraju po politici jedne zemlje. Prema tome, bio to Hrvat, Makedonka ili pak Crnogorac, sasvim sigurno će neke zemlje imati animozitete prema takvoj vrsti izbora“, poentira Lunić.

Bez obzira ko bude izabran, nastavlja, Zapadni Balkan za Nato ostaje od strateškog značaja.

„Ukoliko gledate završne deklaracije poslednja dva samita Natoa vidite da je region Zapadnog Balkana od strateškog značaja za Nato. To oni potenciraju“, ističe Lunić.

Kao prilog ovoj tvrdnji podseća da je nakon najave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da bi u Savetu bezbednosti UN Rusija ili Kina mogle da ulože veto produženju mandata Eufora u BiH.

„ I već su spremni planovi da misiju Eufora preuzme misija Natoa. Tako bi se u BiH povukli kontigenti nekih zemalja, poput Švajcarske i Austrije, ali bi se takođe pojačali od strane Nato zemalja. Dakle, Nato neće dozvoliti eskalaciju bilo kakvog konflikta na području Zapadnog Balkana“, naglašava Lunić.

Balkan i geopolitika

Doktorand iz prava EU i evropskih integracija iz Skoplja Leposava Ognjanoska Stavrovska ocenjuje za Kosovo onlajn da bi izbor Radmile Šekerinske za novog zamenika generalnog sekretara Natoa imao pozitivan uticaj na bezbednost i stabilnost celog regiona, a posebno u procesu integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

„Mislim da bi izbor bilo kog kandidata iz ovog regiona, a svakako bismo voleli da to bude kandidat iz naše zemlje, Severne Makedonije, imao pozitivan uticaj. Bezbednost i stabilnost regiona su jedna imenica, podrazumevaju bezbednost i stabilnost svake zemlje članice i svaki pokušaj destabilizacije bilo kog dela Evrope ili destabilizacije bilo kog dela regiona bi imao implikacije za druge zemlje. Posebno bih ovde naglasila da bi određene odluke koje se donose i koje će se donositi u Natou, uključujući odluke o budućem proširenju ili drugim modalitetima delovanja, imale svoj odraz na proces evropskih integracija, posebno na određene tokove koji se odvijaju u Evropskoj uniji gde se sve više ističe bezbednosna dimenzija širenja, a znamo da se radi i o donošenju određenih odluka koje su ranije bile bez presedana, a podstaknute su određenim geopolitičkim okolnostima“, kaže Ognjanoska Stavrovska.

Ističe da je to od ključnog interesa bez obzira da li države Zapadnog Balkana imaju pretenzija priključenja Alijansi.

„Bez obzira da li sve zemlje regiona pretenduju na članstvo u Nato ili nisu izrazile takav interes, one su i dalje obuhvaćene procesom evropskih integracija“, naglašava.

Izbor kandidata iz Severne Makedonije je, poručuje, ne samo jasan signal da je Zapadni Balkan od strateškog značaja za Nato, već i da taj kandidat razume „ulogu nekih globalnih aktera“.

„Ovo je jasan znak da se radi o regionu od strateškog značaja za održavanje ovih organizacija, koje su tradicionalno formirale zapadnoevropske države. S druge strane, potreban je čovek koji direktnije razume ulogu nekih globalnih aktera, kao što je apsolutno Rusija, odnosno kakav je njihov način delovanja ili kakav je njihov uticaj koji vrše u ovom delu Evrope“, smatra Ognjanoska Stavrovska.

Ističe da je Radmila Šekerinska dobro poznata ne samo makedonskoj već i svetskoj javnosti i da uživa ugled u trans-atlantskim krugovima.

„To je svakako zbog činjenice da je bila na visokim političkim funkcijama u državi, odnosno da je bila direktno uključena i vodila određene procese za naše evropske integracije. Ali, s druge strane, pretpostavljam da je to i rezultat određenog ličnog pečata koji je ostavljen u okviru ovakvih procesa, određene rezultate posebno tokom njenog mandata na funkciji ministra odbrane, u vreme kada je Makedonija postala članica Natoa“, kaže Ognjanoska Stavrovska.

Uverena je da bi Severna Makedonija trebalo da podrži izbor Šekerinske zbog strateškog opredeljenja i afirmacije zemlje ka evro-atlanskim integracijama.

„Moje mišljenje je da sama država Makedonija treba da podrži ovaj izbor, pre svega preko naše diplomatske mreže, jer su evroatlantske integracije naše strateško opredeljenje, od kojeg, kao što smo videli, nema odstupanja ni kada su vladajuće garniture promenute, a to će naravno imati veliki doprinos afirmaciji Makedonije kao zemlje članice Natoa, odnosno zemlje koja je ne samo konzument bezbednosnih politika, već i njihov aktivan kontributor“, navodi Ognjanoska Stavrovska.

Podsećajući da je funkcija generalnog sekretara Nato najviša civilna funkcija u ovom vojno-političkom savezu, naglašava značaj pozicije zamenika generalnog sekretara

„Funkcija generalnog sekretara Natoa je zapravo najviša civilna funkcija u Natoa, odnosno u vojno-političkom savezu, što podrazumeva ogromne odgovornosti, nadležnosti i ovlašćenja u procesu donošenja glavnih odluka, odnosno predsedavanja određenim odborima, kao i koordinaciju celokupnog procesa i sprovođenje odluka. Otuda se podrazumeva da je i pozicija zamenika generalnog sekretara veoma značajna, jer je u pravcu dopunjavanja ove najviše civilne funkcije, a sa druge strane ponekad može uključivati i obavljanje nekih poverenih poslova, posebno u slučaju sprečenosti ili odsustva generalnog sekretara“, objašnjava.

Podseća i da je aktuelni zamenik generalnog sekretara Natoa Mirčea Džoana dolazi sa istoka Evrope.

„Razlika između Zapada i Istoka i dalje dominira u tim vojno-političkim rečnikom. Međutim, potreba da se ponovo traga za osobom sa ovih prostora je odraz svesti da se razume region, da se razumeju izazovi sa kojima se region suočava. Naravno da je reč i o široj bezbednosnoj situaciji, ali mislim da postaje jasno u ovim organizacijama koje formiraju tipično zapadnoevropske zemlje da bi opstanak ovih transatlantskih saveza i održavanje onih vrednosti i interesa koji te zemlje članice vezuju bili nemogući da se istočnoevropske zemlje ne bi aktivnije uključile ili afirmisale“, zaključuje Ognjanoska Stavrovska.

Procene i poruke

Istoričar Stefan Radojković kaže za Kosovo onlajn da je nekadašanja ministarka odbrane Severne Makedonije Radmila Šekerinske idealan kandidat za novog zamenika generalnog sekretara Natoa, a da li će i biti izabrana zavisi od internih odluka čelnika ove Alijanse, pre svega Vašingtona i njihove trenutne procene situacije u svetu. Njenim izborom bila bi poslata i snažna poruka Zapadnom Balkanu da Nato ozbiljno računa na podršku ovog dela Evrope,.

„Ako pogledamo njenu biografiju vidimo da je ona kao i Mark Rute, novi generalni sekretar, zapravo idealan kandidat ili jedan od mogućih idealnih kandidata za tu poziciju. Ona je jasno prozapadno orijentisana, pro EU i još važnije pro SAD orijentisana. Ona je bila u vladi (Zorana) Zajeva kada je potpisan Presplanski sporazum pod kišobranom SAD. Ona se pokazala i kao veoma saradljiv operativac, ideološki i praktično politički usmeren ka Zapadu, ali pre svega ka SAD“, kaže Radojković.

Njen izbor će, naglašava, najviše zavisiti od geopolitičke procene čelnika Natoa, ali i da Alijansa njenim izborom ili neizborom takođe šalje poruku.

„Da li će ona i biti izabrana zavisi zapravo od internih odluka voćstva Nato saveza, pre svega Vašintona, i na osnovu njihove trenutne procene situacije u svetu. Da li im više odgovora da dođe neko iz Poljske, Rumunije ili Bugarske, ili ipak da se akcija baci na Zapadni Balkan, što bi opet bila jedna poruka tim regionima da oni ozbiljno računaju na njihovu ulogu u Nato savezu“, objašnjava Radojković.

Ističe da bi Nato njenim izborom poslao jasnu poruku da vodi računa o svojim saveznicima i dešavanjima na Zapadnom Balkanu.

„Ako dođe do izbora bivše ministarke odbrane iz Makedonije to će značiti da Nato ozbiljno vodi računa i o svojim saveznicima i dešavanjima na Zapadnom Balkanu u skladu sa trenutnim geopolitičkim okolnostima“, naglašava ovaj analitičar.

Podseća da Nato savez od 2019. godine pokušava da uspostavi novu institucionalnu praksu u izboru čelnih ljudi Alijanse kako bi pokazala da su joj podjednako važne i nove i stare članice.

„Ako se generalni sekretar bira iz država članica Zapadne Evrope i iz starih članica, da se podsekretari ili zamenici sekretara biraju iz članica koji su došli nakon okončanja hladnog vrata, dakle nove članice Nato saveza. Samim tim u igri je i Severna Makedonija i Crna Gora“, navodi Radojković.

Nova praksa je uspostavljena izborom za zamenika generelnog sekretara upravo predstavnika „istočnog bloka“ Natoa, kandidata iz Rumunije Mirčea Džoana.

„Na taj način zapravo Nato pokušava, pre svega na čelu sa SAD koja je ključni akter, da pokaže da vodi računa i o novim i o starim članicama Saveza i da i one imaju određenog udela u radu i funkcionisanju tog Saveza“, naglašava Radojković.

Objašnjava i da je strategija Natoa da forsiraju političare koji su im naklonjeni, bez obzira što su u matičnim zemljama van glavnih tokova kao što je to slučaj sa Radmilom Šekerinske, ali i sa novim generalnim sekretarom Mark Ruteom.

„On je izgubio, njegova stranka je relativno loše prošla na poslednjim izborima u Holandiji, njegova politička karijera u njegovoj zemlji je završena, ali to ne znači da je njegova politička karijera završena na međunarodnim nivou. Kao što je bilo i sa (Jensom) Stoltenbergom, koji je bio pre nego što je postao generalni sekretar premijer Norveške. Dakle, oni vole da te svoje, kako da kažemo, ljude i pojedince njima naklonjene, da im produžavaju političke karijere“, smatra Radojković.

Upitan koliko bi izbor kandidata iz regiona uticao na one zemlje Zapadnog Balkana koje nisu deo Alijanse, ovaj stručnjak kaže da ne treba očekivati ništa „spektakularno novo“.

„To je zapravo prilično jednosmerna ulica. To neće značiti za Beograd i za Sarajevo ništa spektakularno novo, samo što treba obratiti pažnju da ako bude neko iz Severne Makedonije, to će značiti da Nato Posvećuje pojačanu pažnju ovom regionu. To je jedino što mi moramo da gledamo. Ako ne, ako bude neko iz Poljske, Slovačke, Mađarske, odakve god, to znači da će ipak akcenat biti u stvari na Na istočnoj Evropi, da oni njihov pogled usmiravaju pre svega na odnose sa Rusijom, gde onda to znači da i da smatraju ovaj region Relativno stabilnim i mirnim, gde nema potrebe za nekom pojačanom aktivnošću“, zaključuje Radojković.