Hoće li se Kfor aktivnije uključiti u očuvanje bezbednosti na severu?

Za bezbednost Srba i očuvanje mira na Kosovu posle dugog perioda podignutih tenzija i konstantnih kriza, a naročito nakon dramatičnih događaja u Banjskoj, ključno je da se poveća prisustvo misije Kfora i da ona počne da deluje u potpunosti u okviru svog mandata, slažu se sagovornici Kosovo onlajna.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je danas, na sastanku sa ambasadorima Kvinte, da Kfor preuzme brigu o svim bezbednosnim pitanjima na severu umesto Kurtijeve policije. On je takođe postavio pitanje i zašto je Euleks bio odbijen od strane Kosovske policije da prisustvuje samoj operaciji koja je sprovedena u Banjskoj, a tokom koje su stradala četvorica Srba i jedan albanski policajac.

Ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani saopštio je posle razgovora sa Vučićem i Kurtijem, da se radi na "jačanju prisustva Kfora na granici između Srbije i Kosova i i sprečavanju daljih sukoba".

Na raspoređivanje dodatnih vojnika Kfora, na Kosovu, njih 4.500, pozvala je i predsednica Odbora za spoljne poslove u Parlamentu Velike Britanije Ališa Kerns. Prema njenim rečima, Velika Britanija, kao članica Kvinte, treba da preuzme aktivnu ulogu u dijalogu Kosova i Srbije.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ponovio je pre nekoliko nedelja da Kosovske bezbednosne snage ne mogu na sever bez dozvole Kfora i zatražio da Kosovska policija akcije na tom delu Kosova koordinira sa ovom misijom. Međutim, tokom događaja u Banjskoj, Kfor je praktično ostao po strani, a prema rečima predsednika Vučića praktično su za ovu akciju dali "kart blanš" Kosovskoj policiji tokom koje su, naveo je, prema informacijama Beograda, dvojica Srba usmrćena snajperskim hicima, sa velike udaljenosti. 

Bivši ministar odbrane Srbije, osnivač Saveta za strateške politike Dragan Šutanovac poručio je da je Srbija decenijama insistirala kod NATO da se snage Kfora ne smanjuju i istakao da bi bilo veoma značajno za bezbednost Srba i očuvanje mira da se poveća broj pripadnika mirovnih snaga na Kosovu. 

"Već decenijama insistiramo kod NATO i kod Kfora da ne smanjuju svoje snage. Nažalost, na Kosovu nema dovoljan broj vojnika koji mogu da odgovore na adekvatan i pravovremen način na ovakve stvari kakve smo imali sada", rekao je Šutanovac za Kosovo onlajn povodom nedavnih događaja u Banjskoj kada su poginuli jedan albanski policajac i četvorica Srba.

Povodom poziva predsednika Aleksandra Vučića Kvinti da Kfor preuzme brigu o bezbednosnim pitanjima na severu, Šutanovac kaže da bi bilo dobro da dođe do povećanja broja pripadnika ove misije na Kosovu.

"Ukoliko oni preuzmu veću aktivnost, Srbi bi mogli da se osećaju mnogo bezbednije nego sada. Nažalost, izlazak Srba iz policije očigledno se pokazuje kao loš potez, ali sada, ako se Kfor pojavi u većem broju, to može da bude izlaz iz problema u kojem se nalazimo, a koji je veoma delikatan i ozbiljan", smatra Šutanovac. 

To što Kfor nije adekvatno reagovao u situaciji u Banjskoj, Šutanovac objašnjava time da su bili iznenađeni brzinom razvoja događaja na terenu. 

"Mislim da su bili iznenađeni, ne toliko događajem, koliko time što je tako brzo došlo do razmene oružane vatre s jedne i s druge strane, što se nije moglo očekivati. Moglo se videti da su pretpostavili da se nešto sprema, ali nisu očekivali da će biti smrtnih ishoda. Oni moraju da promene pristupe u planiranju, kako bi pokušali da preduprede, a ne da rešavaju probleme kada se oni dogode. Oni treba da budu korak ispred, jer imaju svu moguću tehnologiju da se telekomunikaciono pokrije Kosovo, na vreme sazna takva informacija i spreče takvi sukobi", smatra Šutanovac. 

Kako navodi, nema dovoljno podataka o sukobima u Banjskoj, ali ocenjuje da je verovatno reč o samoorganizovanju određenih grupa, koje su "time nanele štetu Srbiji", u trenutku kada je njena pozicija na međunarodnom planu poboljšana.

Dodaje da postoji mogućnost da su te grupe organizovane i za, kako je rekao, "neki treći interes", ali da bio sve to trebalo da utvrdi istraga. 

"Istraga bi trebalo da pokaže ko stoji iza svega ovoga", rekao je Šutanovac. 

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da nije uveren da se od međunarodne zajednice, odnosno zapadnih centara moći može očekivati nešto značajno u prilog smirivanja situacije i kažnjavanja Aljbina Kurtija, ali upozorava i da je krajnje vreme za to.

"Bilo bi za očekivanje da Kfor proradi i da ta tema bude na forumima gde im je mesto", dodaje.

Kako kaže, da li će to biti uspešno, ne zna, ali ovoga puta situacija je zaista opasna i ovoga puta svaki pokušaj da se stvar skrajne od onoga što objektivne okolnosti nude i ono što situacija na terenu nudi, predstavlja ozbiljnu odgovornost za one koji se opredele za takav pristup.

"Krajnje je opasno, moguć je sukob i ne može se locirati samo na taj mali prostor. Prošla je Banjska, ali nisam siguran kako to može da ide dalje, ako se eskalira. Kurtija treba, krajnji je momenat, zaustaviti. Napraviće haos u regionu", zaključio je Milivojević.

I izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić ocenio je za Kosovo onlajn da bio povećanje snaga Kfora bilo veoma značajno jer bi to osiguralo veću bezbednost za sve građane.

"Brojnije snage Kfora, znače njihovu veću sposobnost na Kosovu, a to znači veću bezbednost. Ako je veća bezbednost za sve, to generiše mir i stabilnost, a to je eksplicitan interes kome Beograd treba da bude posvećen i kojem je, uveren sam, posvećen", kaže Lunić povodom zahteva predsednika Srbije Aleksandra Vučića Kvinti da nakon incidenta u Banjskoj Kfor preuzme brigu o svim bezbednosnim pitanjima na severu Kosova. 

Govoreći o potrebi koordinacije Kosovske policije sa Kforom prilikom akcija, što se nije dogodilo ni u slučaju incidenata u Banjskoj, a što je kao imperativ istakao generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, Lunić je kazao da je taj zahtev bio jedan vid pritiska na Prištinu. 

"Pored sankcija, to je bio još jedan vid pritiska na Prištinu i to ostaje i dalje na snazi. Da li će Kfor zadržati takav stav ili ne to ćemo videti u narednom periodu. Na kraju, moramo znati da i kopnena i vazdušna zona bezbednosti nisu ukinute, one su samo suspendovane"; kaže on. 

Dodaje da postoje "alati i mehanizmi pritisaka i na Prištinu i na Beograd". 

"Kako će se ponašati Priština i Beograd u političkom procesu generisaće i odnos međunarodne zajednice prema njima. U ovom trenutku, bez obzira na incident u Banjskoj i na to ko ga je, na kraju krajeva, inicirao, fokus je na Aljbinu Kurtiju i zahtevima za ispunjavanje Briselskog sporazuma", kaže Lunić.