Izborni “sving” u Americi - mogu li Srbi i Albanci da odluče predsedničke izbore?

Godinama unazad veliku ulogu u američkim izborima imaju takozvane “sving” države, u kojima nijedna stranka nema čvrsto uporište, pa je šansa za pobedu oba kandidata iz ciklusa u ciklus “na klackalici”. Upravo u tim državama ključnu ulogu mogu odigrati imigrantske zajednice, pa sagovornici Kosovo onlajna ne isključuju mogućnost da Srbi i Albanci budu taj tas na vagi koji će odlučiti pobednika. Kako navode, Srbi su mahom za Donalda Trampa, dok Albanci podržavaju Džozefa Bajdena, a predsednički izbori u novembru biće dobra prilika da se odmere snage.

Piše: Petar Rosić

Da Srbi u SAD imaju jedinstvenu poziciju i mogućnost da utiču na ishod američkih predsedničkih izbora nedavno je predočio nekadašnji guverner američke savezne države Ilinois Rod Blagojević, koji je pozvao srpsku zajednicu upravo u “sving” državama da podrži Donalda Trampa.

“U jedinstvenoj smo situaciji da možemo da imamo veliki uticaj da odlučimo ishod predsedničkih izbora, da se pokrenemo kao srpska zajednica u Viskonsinu, u Mičigenu, Ohaju i Pensilvaniji i to može da napravi razliku između poraza i pobede. Srpska zajednica to vrlo dobro zna i već radi na lokalnom nivou. Koliko znam, svi su za Trampa", rekao je Blagojević .

Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost Blagojevićevu procenu vidi kao realnu. On za Kosovo onlajn navodi da srpska dijaspora mnogo veće poverenje daje republikancima, što je, kako kaže, prirodno kada se pogleda kakve su odnose različite administracije imale prema Srbiji, naročito demokratska administracija 90-ih godina.

“Iako je to mali broj, kada vidimo brojčano na konačnom talu, Srbi mogu doneti neku prevagu pogotovo u Viskonsinu i Mičiginu. Vidimo da se i jedna i druga označavaju kao 'sving' države i kao neke koje će možda doneti prevagu u konačnom zbiru elektora, tako da s te strane, naravno, svaki glas je bitan”, kaže on.

Što se tiče albanske dijaspore, ocenjuje, ona je najviše rasprostranjena u onim delovima gde demokrate pobeđuju, pa smatra da neće imati veći uticaj na ishod.

“Iz delovanja iz naše istorije znamo da albanski lobi najviše finansira upravo taj demokratski establišment i ako pričamo o konkretnim saveznim državama, upravo one koje su najsigurnije za demokrate su one u kojima Albanci imaju najveći broj glasova”, objašnjava Miškeljin.

Za razliku od njega politički analitičar iz Tirane Aleksandar Čipa kaže da je albanska zajednica u SAD treća po broju imigranata i da će kao takva imati određeni novi uticaja ne samo kao učesnik u izbornom procesu, već i kao lobiji koji podržavaju jednog ili drugog kandidata glavnih partija.

On za Kosovo onlajn navodi da su demokrate bliže albanskim interesima, ali da trenutno postoji razlika u odnosu na izbore od pre četiri godine, jer je interesovanje Albanaca za republikance vezano i za unutrašnju američku realnost.

"Podrazumeva se da su demokrate podržale više albanskih ciljeva i interesa na Zapadnom Balkanu. Prvih godina Bajdenovog predsedavanja za nas je postojao pozitivan pristup po pitanju nerešenih pitanja Kosova u odnosu na Srbiju. Takođe, pristup je bio pozitivan i po interesu koji je Bajdenova administracija pokazala za Albance, smatrajući ih strateškim saveznikom na Balkanu", navodi analitičar iz Tirane.

Međutim, Čipa naglašava da je u drugom delu Bajdenovog predsedavanja došlo do promene i da se američka politika zainteresovala za Srbiju.

“Srbiju žele da uklone od ruskog uticaja i približe procesu članstva u EU. Američka diplomatija je više posvećena približavanju SAD. Srpski lobi u SAD mnogo ulaže u tom pravcu i stvara se utisak da su republikanci bliži Srbiji nego albancima uopšte“, navodi.

Objašnjava da su Albanci uglavnom koncentrisani u Njujorku, Masačusetsu i Bostonu, gde imaju tradiciju predstavljanja i učešća u američkom javnom životu. 

"Albanaca ima i u drugim američkim državama, posebno u primorskim oblastima. Broj albanskih birača se svake godine povećava, jer dobijaju američko državljanstvo. U poređenju sa prethodnim izborima, sada ima pet odsto više albanskih birača", kaže naš sagovornik.

S njim se slaže predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša koji navodi da je birača u SAD srpskog porekla više od milion, a albanskog oko 800.000, ali da su Albanci jedinstveniji kada je u pitanju nacionalni interes.

"Konkretno kada je reč o ovim izborima, po prvi put srpska zajednica ima obrise organizovane zajednice i učestvovala je na svim izborima. Bez obzira što je došlo do određenog nivoa asimilacije, ona postoji, organizovana je i po prvi put se vidi nakon formiranja ministarstva za dijasporu i to je pokazalo da srpska dijaspora može da utiče na određenom nivou jer to nije mali broj glasova", kazao je Beriša za Kosovo onlajn.

Kaže da je srpska zajednica u SAD vremenom menjala kandidate kojima je pružala podršku, a da će sada sigurno glasati za republikanskog kandidata Donalda Trampa ukoliko ostane kandidat do kraja.

Beriša ukazuje da je, s druge strane, i albanska dijaspora veoma jaka u Americi i podseća da su oni tamo od 1946, a posebno od sedamdesetih godina kada je došlo do otvaranja SFRJ. Navodi da je tada veliki broj Albanaca, ne samo sa Kosova, već sa svih balkanskih prostora otišao u Ameriku.

"Kada je nacionalni interes u pitanju kod Albanaca, za razliku od Srba, bez obzira gde su i kojoj partiji pripadaju, i onog što je Kurti uspeo da uradi - da ih razjedini, oni će u ovom konkretnom slučaju podržati Bajdena. Imamo borbu u ovom slučaju dve zajednice, koja će imati više uticaja", kazao je on.

Beriša navodi da je izuzetno bitno i koje će poruke srpska zajednica od Srbije da dobije.

"Srbija mora i kroz taj segment da sačuva svoje prisustvo u političkim elitama Amerike, u svakom slučaju oni mogu da utiču na rezultate, treba ih podržati jer su nam u ovom trenutku neophodni i zaista bi bilo suludo prepustiti im na slobodnu odluku. Treba zahtevati od njih da daju podršku, jer davanje podrške Trampu u ovom trenutku je davanje podrške Srbiji, jer Srbija treba da ima sa Amerikom odnose koji ni u ovom trenutku nisu nešto posebno loši, ali bi trebalo da budu bolji", kaže.

Komentarišući debatu kandidata na izborima u SAD, Beriša smatra da su u ovoj fazi zamene i za jednog i za drugog moguće.

"Protiv jednog se vode razni postupci kako bi ga eliminisali i dokazali da u SAD vlada demokratija, te da i takvi ljudi imaju pravo da se kandiduju do pravosnažnosti određenih presuda. S druge strane imamo čoveka koji, kako vidimo, nije više sposoban zdravstveno. Kada bi ga uputili na zdravstveni pregled siguran sam da ga ne bi prošao. Oba kandidata u principu se mogu staviti pod znak pitanja", kaže.

Slično mišljenje ima i Miškeljin, koji za debatu Trampa i Bajdena kaže da je to možda prvi televizijski događaj u istoriji u kojem je Tramp učestvovao, a da on nije glavna tema. 

“Najviše se možda promenilo to da je sada veći pritisak na Bajdenu nego na Trampu. Sada imamo slučaj da praktično nije u fokusu ono što su kandidati govorili na debati već kako su izgledali na samoj debati, pa je iz tog razloga i sam Džo Bajden u fokusu. Ono što možemo videti, maltene svaki drugi potencijalni Bajdenov nasladnik je najglasniji u toj podršci samom Bajdenu, što nam govori da će u ovom poslednjem momentu teško doći do promene kandidata”, zaključuje on.

Komentarišući TV duel Trampa i Bajdena docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković kaže da je to bila jedna od najuticajnijih debata u istoriji Sjedinjih američkih država, odnosno od 1960. kada se televizijske debate emituju.

“Džozef Bajden definitivno jeste poražen, iako i Donald Tramp nije imao preterano zapažen nastup, imajući u vidu količinu dezinformacije koje je iznosio, kao i neke stavove koje su prilično kontroverzni i izbegavanje odgovora na pitanje. Međutim, performans Džozefa Bajdena zaista jeste bio najgoriji od kad se pamti. Ako poredite njegove debate iz 2020. godine i danas, vi ćete videti da mi zaista ne govorimo o istom čoveku”, kaže Nedeljković za Kosovo onlajn.

Dodaje da je debata povela jednu širu polemiku o tome da li Bajden treba da ostane u trci, koja se odvijala u trouglu Bajdenova porodica, demokratski establišment i finansijeri kampanje.

“Meni se čini u ovom trenutku da je taj trougao na neki način bliži odluci da Bajden ostane u trci iz nekoliko vrlo važnih razloga. Jedna stvar je tradicija i inercija. Zato što bilo bi krajnje nedemokratski da onaj kandidat koji je osvojio dobar broj delegata za konvenciju koja će se održati sredinom avgusta u Čikagu, ne bude kandidat. Ako biste sada odlučili da to bude neko drugi, ne bi proistekao iz demokratskog procesa, nego bi partijski establišment doneo takvu odluku i na to bi se gledalo vrlo negativno”, objašnjava naš sagovornik.

Komentarišući odnos Bajdenove administracije prema Srbiji kaže da “smo se mnogo bolje udali nego što smo se nadali”.

“Kada je pobedio Džozef Bajden, očekivao se drastični zaokret i znatno više pritiska administracije SAD na Srbiju. Mi zaista možemo da svedočimo da to nije slučaj. Prosto, najveći pritisci koji su u periodu od 2021. godine do danas dolazili, dolazili su pre svega od evropskih država, konkretno od Nemačke i Ujedinjenog kraljevstva. SAD su zadržale jednu vrstu blagog pristupa u odnosu prema Srbiji", navodi on.

Kao ilustraciju primera u kojima je bilo čak i pozitivnijih pomaka u odnosu na administraciju Donalda Trampa navodi čestitku povodom Dana nezavisnosti Republike Srbije.

"Ako pogledamo Trampovu poruku, njegova poruka je glasila da se Srbija i Kosovo ohrabruju na uzajamnom priznanju. Takve poruke od Bajdena nema, ne pomenje se uzajamno priznanje, prosto ide se diplomatskim pristupom, korak po korak i odbija se da se direktno gurne prst u oko Republici Srbiji”, naglašava.

Ipak, Nedeljković ocenjuje da bi u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u novembru Srbija dobila još blagonakloniji pristup.

“U ovom trenutku, u bliskom okruženju Donalda Trampa su ljudi koji dele prilično blage i pozitivne stavove prema Srbiji. Naravno, ja ne očekujem da bi došlo do radikalnog zaokreta u smislu otpriznavanja Kosova od strane SAD, ali čini mi se da Kosovo ne bi bilo toliko na agendi koliko bi bila neka druga pitanja poput ekonomije i unapređenja bilateralnih odnosa između Srbije i SAD. Međutim, ako uzmamo u obzir širu sliku, Tramp donosi jedan nivo neizvesnosti kao predsednik i na nivou globalnog poretka ta neizvesnost bi mogla da se prelije i na Balkan i na Republiku Srbiju, što nisam siguran da bi bilo prilično dobro”, kaže on za Kosovo onlajn.

S druge strane, Nedeljković ne krije zabrinutost ni ukoliko bi Tramp poželeo da što pre dođe do konačnog rešenja kosovskog pitanja.

“Brzo rešavanje pitanja statusa Kosova u slučaju dolaska Donalda Trampa mene pomalo i plaši, moram da priznam. Zašto? Zato što je Tramp prilično odlučan. On je tokom prvog mandata imao gotovo opsesiju da dobije Nobelovu nagradu za mir. Otuda posredovanje na Bliskom istoku, u odnosu između Beograda i Prištine i na drugim mestima u svetu, kao što je i Severna Koreja recimo, potpuno drugi kraj sveta. I ukoliko bi Tramp imao neku vrstu fiks ideje, da treba brzo rešiti status, to može da uključuje neko rešenje koje se u potpunosti ne sviđa Srbiji, a koje može da uključuje i direktno priznanje Kosova od strane Srbije”, navodi on.

Na pitanje kako bi eventualna pobeda Trampa uticala na trenutnu, prilično zamršenu geopolitičku situaciju, Nedeljković kaže da u spoljno-političkom domenu, za razliku od unutarpolitičnog, Tramp i Bajden dele puno toga.

“Njihov pristup prema Izraelu bi bio prilično sličan, jedino što bi Tramp bio nešto radikalniji u podršci Izraelu. U politici prema Kini, takođe mislim da dele iste stavove u pogledu toga šta je nacionalni interes SAD u istočnoj Kini. Jedina ogromna neizvesnost i ogromna razlika koja bi se stvorila jeste odnos Trampa prema Evropi koji bi bio bitno drugačiji u odnosu na odnos koji sada ima Bajden. Prosto, imali bi smo resetovanje na 2020. u kojem bi Tramp značajno srčanije zahtevao od svojih evropskih saveznika da podele teren odbrane i takođe bi zahtevao jasne stavove u pogledu odnosa prema Rusiji”, kaže Nedeljković.

Dodaje da jedino ko bi mogao da bude značajno oštećen dolaskom Donalda Trampa na vlast jeste Ukrajina.

“Podrška Ukrajini bila bi prilično neizvesna ili u najmanju ruku uslovljena koncesijama koje bi Ukrajina i predsednik Zelenski morali da daju što Trampu, što Rusiji”, navodi on.