Izolovani incident ili terorizam, različiti pogledi međunarodne zajednice na Banjsku i Kumanovo

Događaji u Banjskoj 24. septembra ceo region podsetili su na maj 2015. godine, kada je u Kumanovu grupa Albanaca sa Kosova otvorila vatru na makedonske policajce i ubila njih osmoricu.

Osim što je, kako konstatuju sagovornici Kosovo onlajna, to tada bio "izolovani incident", činjenica je i da makedonske snage nisu ubile ranjene napadače – njih 37 je ranjeno i uhapšeno. Takođe, ukazuju, razlikuje se i pogled međunarodne zajednice na same događaje i ono što je usledilo. Nismo, podseća ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, do sada čuli osudu veličanja napadača iz Kumanova.

Na događaj u Kumanovu podsetio je nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazujući i tim primerom na licemerje Zapada koji govori o "evropskim vrednostima". Ukazao je da je 2015. godine, nakon velikog sukoba u Kumanovu između albanskih terorista koji su napali Makedoniju, članicu Ujedinjenih nacija, usledila "državna" sahrana u Prištini, sa uniformama OVK, a da niko ni iz regiona, niti iz Evrope "nije držao pridike". Čak je jedan od ubijenih Albanaca, Beg Rizaj, dobio i spomenik.

Ono što je posebno problematično u slučaju ubistva trojice Srba u Banjskoj jeste način na koji su likvidirani. Sumnju naročito budi ćutnja Euleksa na pitanja u vezi sa obdukcijom. Na to je ukazao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković koji je istakao da je pitanje obdukcije ključno, posebno kada je reč o dvojici ubijenih Srba, Bojanu Mijailoviću i Igoru Milenkoviću.

Gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski seća se svih dešavanja od pre osam godina. Veruje da je međunarodna zajednica tada postupila veoma odgovorno, osudila napad, uključila se, prema njegovim saznanjima, direktno u događaj i u deo pregovora koji su se vodili, jer da nije bila uključena, sukob bi, smatra, trajao i duže i bila bi veća i materijalna šteta i ljudski gubici.

„A ako pokušavate da povučete paralelu sa onim što se desilo na Kosovu, mislim da ima dosta sličnosti u oba slučaja. Država treba da reaguje organizovano, ali sa druge strane, ni u jednom slučaju u Makedoniji nisu bila ubijena lica koja su bila povređena ili streljana, ali su zarobljena i pravosnažno osuđena i trenutno izdržavaju pravosnažnu zatvorsku kaznu“, istakao je Dimitrievski za Kosovo onlajn.

Nema dilemu, tada se desio „klasičan teroristički akt“, kojem je prethodio upad na karaulu Gošince, gde su nabavili ogromne količine naoružanja.

„Dva dana rata. 9. maja proslavljen je ’Dan Evrope’, 10. maja u Moskvi proslavljena pobeda nad fašizmom, a u Kumanovu se odigrao dvodnevni mini-rat koji se završio tragično ubistvom osam policajaca i više od trideset sedam ranjenih“, naveo je on.

Kumanovo je, dodaje, do danas traumatizovano ovim događajem, a veruje, i čitava država i ceo region.

"Nismo imali iskustva sa ovakvim dešavanjima, sa terorističkim napadima u gradu, ali pre toga se osećalo da se nešto sprema, jer je bilo primetno veće prisustvo policajaca i njihovo postavljanje na pojedinim mestima u gradu, što znači da su naše državne službe imale neka saznanja. Ali, mi, kao građani, nikada nismo dobili zvaničan odgovor ko je scenarista, a ko reditelj onoga što se desilo", naveo je Dimitrievski.

U ime OEBS-a te godine, sa makedonskim vlastima razgovarao je upravo sadašnji šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji podseća da tada niko od međunarodnih zvaničnika, uključujući i EU, nije to karakterisao kao teroristički u kojem je stradalo osam policajca.

„Albanija i Kosovo su odali sve počasti teroristima u Kumanovu. Čak sam, pošto Donika Gervala govori o tome da se krši teritorijalni integritet, spomenuo da je u Domu kulture u Dečanima, koji nosi ime Jusuf Gervala, po njenom ocu, odata počast teroristi koji je nastradao u Kumanovu. Podignut mu je spomenik. Svakoj porodici nastradalog ili osudjenog je dato po 10.000 evra od strane kosovskih vlasti. Niko nije o tome govorio“, rekao je Dačić.

Dopisnik Politike iz Skoplja Željko Šajn kaže za Kosovo onlajn da je 2015. događaj u Kumanovu od strane međunarodne zajednice okarakterisan kao izlovani fenomen iako je grupa naoružanih ljudi u uniformama OVK prešla na tuđu teritoriju, dok se sukob u Banjskoj karakteriše kao teroristički akt, iako podrazumeva borbu za slobodu ljudi koji su to činili na svojoj teritoriji.

“U Kumanovu imamo tada armiju ljudi koja je bila obučena, nosili su uniforme UČK, i upali su na teritoriju druge države. Kosovo, to jest tadašnje rukovodstvo, nagradilo je učesnike, to jest porodice onih koji su bili deo te operacije”.

Navodi da su SAD, EU, NATO i OEBS izdali zajedničko saopštenje u kojem ukazuju da je napad u Makedoniji bio izolovani fenomen i da se nadaju da to neće uticati na društvene događaje unutar Makedonije, dok se danas za Banjsku tvrdi da je u pitanju teroristički napad, što saopštavaju upravo te iste zemlje i organizacije.

I predsednik Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković smatra da događaji u Kumanovu 2015. godine i u Banjskoj 24. septembra ukazuju na dvostruke aršine međunarodne zajednice, ali i pojedinih političara u regionu, navodeći da je "događaj u Makedoniji bio više od terorizma".

"U Kumanovu smo imali nešto više od terorizma. To je bio pokušaj, na neki način, da kažem, izvođenja revolucije u državi. I imali ste veoma organizovanu grupu albanskih terorista sa podrškom raznih struktura, kako ovde u Makedoniji, tako i sa područja Kosova i Metohije. Sumnjam da to nije bilo i uz podršku dela međunarodne zajednice", naveo je Stoilković.