Jedan prelaz i mnogo barijera - da li skener na Merdaru rešava problem srpske robe na Kosovu?

Iako je na prelazu Merdare instaliran savremeni skener za kontrolu robe, koji bi trebalo da skrati vreme pregleda kamiona na svega desetak minuta, trgovina između Srbije i Kosova i dalje se suočava sa ozbiljnim ograničenjima. Privrednici, vozači i ekonomski analitičari saglasni su za Kosovo onlajn da ključni problem nije tehnika, već činjenica da je uvoz robe iz Srbije dozvoljen samo na jednom prelazu, kao i upitna politička volja.

Piše: M. Miladinović - P.  Rosić

Vlada Kosova je sredinom 2023. zabranila uvoz robe iz Srbije, a u oktobru naredne godine ta mera je izmenjena. Uvoz iz Srbije tada je dozvoljen samo preko prelaza Merdare, dok je za ostale prelaze obećano da će se oni „otvoriti“  kada se obezbede skeneri.

„Da bismo imali kontrole na svim graničnim prelazima, treba da dobijemo te skenere, koje, prvo, kupujemo sami, drugo, očekujemo da nam pomažu i SAD i Evropska zajednica. Dok ne stignu skeneri mi ćemo samo na Merdaru dozvoliti robi da ulazi, ali pod kontrolom, jer sigurnosne mere kao takve još su na snazi“, kazao je tada premijer Aljbin Kurti.

Dva dana kasnije Nemačka ambasada na Kosovu je saopštila da je u kontaktu sa vlastima u Prištini za nabavku skenera u cilju kontrole robe koja dolazi iz Srbije. Od tada do danas, kilometarska kolona kamiona postala je uobičajena slika na Merdaru, a vozači su svedočili da se na terminalima za ulazak na Kosovo čeka i po dva, tri dana.

Nemačka obećala, SAD isporučile

Nemačka ambasada oglasila se i u novembru prošle godine i saopštila da će dva skenera biti instalirana na Merdaru najranije 2026. Razloge za odlaganje ovog procesa nisu komentarisali. Ipak, umesto Nemačke, mobilni skener vredan tri miliona evra prošle nedelje su obezbedile Sjedinjene Američke Države. Ceremonija primopredaje održana je 22. januara na punktu u Merdaru.

„Verujem da će ovo ubrzati, oživeti promet robe i istovremeno osigurati integritet u procesu provere robe i opštu bezbednost“, poručio je ministar finansija u tehničkom mandatu Hekuran Murati prilikom primopredaje.

Skener već u upotrebi

Generalni direktor Carine Kosova Agron Ljugaljiju na sastanku u Američkoj privrednoj komori na Kosovu istog dana je poručio da će skeneri na ostalim prelazima biti operativni tokom godine.

U odgovoru za Kosovo onlajn portparol Carine Kosova Adriatik Staviljeci saopštio je da je skener na prelazu Merdare već stavljen u operativnu upotrebu i trenutno se primenjuje u skladu sa važećim procedurama i procenom rizika.

Dodao je da je u tom kontekstu, Carina Kosova uspešno realizovala obuke službenika, kao i testiranja skenera, čime su stvoreni svi potrebni uslovi za njegovu bezbednu, efikasnu i profesionalnu primenu u svakodnevnom radu.

„Iako je deo infrastrukturnog proširenja i dalje u završnoj fazi, skener se već koristi u praksi. Očekujemo da će puna primena ove tehnologije dodatno povećati efikasnost u identifikovanju i upravljanju rizicima, kao i u olakšavanju trgovine, što predstavlja jedan od ključnih prioriteta Carine Kosova. U tom pravcu, važno je istaći da, prema merenjima u okviru Cefta mehanizama, Republika Kosovo beleži najbolje rezultate u vremenu carinjenja, što jasno potvrđuje opredeljenost Carine Kosova ka primeni najboljih praksi i najadekvatnijih alata u cilju služenja privredi i međunarodnoj trgovini“, naglasio je Staviljeci.

Problemi zbog jednog prelaza

Ova vest ulila je nadu vozačima kamiona koji prevoze robu iz Srbije na Kosovo. Oni očekuju da će se gužve smanjiti, ali ističu za Kosovo onlajn da bi najbolje rešenje bilo da se uvoz robe omogući na svim prelazima.

„Mislim da će se, ako skener bude radio i ako puste na svim prelazima uvoz srpske robe, gužve smanjiti“, istakao je jedan kamiondžija kojeg smo zatekli na prelazu Merdare.

Ipak, neki su obazrivi. Njegov kolega navodi da će, i pored nove opreme, sve zavisiti od načina rada kosovske strane.

„Trebalo bi da bude manje gužve, ali ipak sve zavisi od toga kako će oni da rade“, naglasio je on.

I za predsednika Asocijacije srpskih privrednika iz Gračanice Sašu Sekulića puštanje skenera u rad je dobra vest jer će vreme pregleda jednog kamiona biti smanjeno na oko deset minuta.

Očekuje da gužve na Merdaru budu manje, ali naglašava za Kosovo onlajn da i dalje ostaje problem to što je uvoz proizvoda iz Srbije dozvoljen samo na jednom prelazu.

„Očekujemo da gužve budu manje, ali kako će i dalje prelaz Merdare biti jedini za uvoz robe koja dolazi iz centralne Srbije, postavlja se pitanje koliko će se one zaista smanjiti. Vremenski rok za pregled jednog kamiona biće deset minuta. Jedina dobra stvar je to što na terminalu više neće biti carinske kontrole. Period sređivanja papira kod špeditera biće kraći“, naveo je on.

Kako je dodao, kontrola robe skenerom povećaće protok proizvoda iz Srbije, uz očekivanje da skenerima budu opremljeni i drugi prelazi.

„Očekujemo da još dva prelaza, Jarinje i Bela Zemlja, dobiju skenere i da protok robe bude brži, kako bi se u toku dana završili i ulaz i papirologija, kao i istovar“, rekao je Sekulić.

Razmena robe u porastu

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije Bojan Stanić kaže da je uprkos svim ograničenjima razmena robe između Srbije i Kosova u 2025. ipak porasla za oko trećinu u odnosu na isti period 2024. godine. 

„Kada pogledate podatke o razmeni sa teritorijom Kosova i Metohije u 2025. godini, dakle od januara do novembra, razmena je porasla za oko trećinu u odnosu na isti period 2024. godine. Naš plasman robe dole je porastao za 36 procenata, a doprema sa teritorije Kosova i Metohije je porasla za oko 10 odsto“, rekao je Stanić za Kosovo onlajn.

On je dodao da je ukupna razmena u tih 11 meseci iznosila 375 miliona evra, od čega je Srbija ostvarila 280 miliona evra suficit.

„Dakle, ubedljiva konkurencija srpske privrede na teritoriji Kosova i Metohije. Bez obzira na sva ta ograničenja, te necarinske barijere i to što postoji samo jedan funkcionalan administrativni prelaz za robni transport, opet je došlo do značajnog rasta. On bi bio i veći da nije bilo tih ograničenja koji se i dalje sprovode“, rekao je Stanić.

Komentarišući kapacitet prelaza Merdare, navodi da je on trenutno iskorišćen oko 50 odsto.

„Rađene su određene donacije da se unapredi infrastruktura na tom administrativnom prelazu i, bez obzira na to, i dalje imamo kilometarske kolone na tom prelazu i pored mogućnosti da se on rastereti“, kaže Stanić.

Ukazuje da alternativa postoji.

 „Na primer, roba iz jugozapadne Srbije mogla bi da ide na prelaze koji su u zapadnom delu Kosova i Metohije, a sada moraju da idu obilazno putevima da bi došli do Merdara, i samim tim povećava se trošak, a sa druge strane, tu je i kašnjenje. Ono što bi trebalo da prođe u roku od nekoliko sati, nekad se čeka i po ceo dan i nekoliko dana. U tom smislu, sigurno da se na taj način pokušava sprečiti ono što je neminovno, a to je da Srbija značajno poveća svoju poziciju na tržištu Kosova i Metohije“, ističe Stanić.

Ostaje pitanje volje

 Navodi da je nakon donacije skenera sa strane SAD za prelaz Merdare u tehničkom smislu očekivano da se poveća dinamika, ali da se „postavlja pitanje volje“.

 „Sa druge strane, imate mogućnosti da oni skrate radno vreme personala na tim prelazima. Na primer, nedeljom ne postoji mogućnost da prođete kroz taj carinski tretman, i praktično, ko nije uspeo da prođe do subote uveče, mora čekati do ponedeljka, dakle više od jednog dana. Opet, ako postoji određeni pritisak sa strane EU da se poveća funkcionalnost tog administrativnog prelaza i da se otvore za kamionski transport i drugi prelazi, to bi svakako povećalo promet, a samim tim i otpremu robe iz Srbije na Kosovo“, objašnjava Stanić.

On je izrazio nadu da će u 2026. biti otvoreni i drugi prelazi.

„Mi očekujemo, mi se nadamo, imajući u vidu da sarađujemo i sa privrednicima sa Kosova i Metohije u okviru komorskog investicijskog foruma. I zaista, to takođe čini štetu za njihove kompanije, imajući u vidu da oni iz Srbije nabavljaju robu koja je cenovno konkurentnija i za njih prihvatljivija“, kazao je Stanić.

Dodao je da Srbija najviše na Kosovo izvozi žitarice, aluminijum, proizvode od aluminijuma, razne prehrambene proizvode i stočnu hranu.

 „Dakle, to je sve nešto što iz Srbije dolazi i u tom cenovnom smislu doprinosi njihovim troškovima proizvodnje da budu niži nego kada bi ih nabavljali iz Albanije, Severne Makedonije i nekih drugih tržišta“, ukazuje Stanić.