Kakav rasplet političke krize na Kosovu priželjkuju njegovi saveznici?

Ni u novom produžetku koji su političke partije na Kosovu dobile od Ustavnog suda za formiranje Skupštine ne nazire se kraj političke krize. Saveznici Kosova apeluju na političke lidere da postignu dogovor, ali kako konstatuju sagovornici Kosovo onlajna, oni u rukama nemaju mehanizme pritiska ni na Samoopredeljenje, ni na opoziciju. Njihov interes je da nova vlada bude stabilna i da u dijalogu sa Beogradom bude saradljiva, a postoje gledišta da bi radije na vlasti videli opcije koje su dosad bile u opoziciji.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Blokada Skupštine ne samo da odlaže napredak u budućim težnjama Prištine, već ugrožava i postignuto poverenje, rečeno je nedavno iz ambasade Nemačke u Prištini. Pre dva dana, u novom saopštenju, izraženo je očekivanje da će konstituisanje Skupštine Kosova biti sprovedeno u predviđenim rokovima i svi politički akteri pozvani su da budu spremni na kompromis.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država takođe je ukazala da blokada parlamenta usporava napredak Kosova ka njegovim ciljevima i ugrožava integritet institucija. I Amerikanci su pozvali kosovske političke lidere da svoju odgovornost shvate ozbiljno i da rade zajedno na postizanju dogovora o konstituisanju Skupštine. 

Apel poslanicima da poštuju poslednju odluku Ustavnog suda u vezi sa konstituisanjem Skupštine stigao je i iz ambasade Italije, u kom je poručeno da Kosovo gubi mnogo mogućnosti zbog institucionalne blokade. 

Koga bi kosovski saveznici i partneri radije videli kao predvodnika nove vlade - Samoopredeljenje ili stranke opozicije? 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić se ne dvoumi. Glavni interes međunarodnih aktera je, kaže, da Samoopredeljenje ne bude na vlasti. 

„Saveznici Prištine bi želeli da opozicione opcije dođu na vlast, ali se u ovom trenutku veoma malo pitaju. Oni nemaju nikakve mehanizme drastične ucene ili pritiska kako na Samoopredeljenje, tako i na opozicione stranke“, kaže Surlić za Kosovo onlajn. 

Međunarodni akteri u ovom trenutku, ističe on, uglavnom vide Demokratsku partiju Kosova kao stožernu stranku koja bi u eventualnom scenariju ponavljanja izbora bila ta koja bi vodila novu vladu. 

„Isto tako su svesni da Kurti sve više koncentriše moć u svojim rukama i da je vrlo verovatan scenario da će on ponovo biti na čelu vlade ukoliko se ponove izbori. Iz tog razloga su vrlo oprezni. Komuniciraju, razgovaraju, govore o različitim opcijama, ali nikada nećete čuti jasan stav da su protiv vlade Samoopredeljenja ili da zdušno podržavaju koaliciju opozicionih i manjinskih stranaka“, navodi Surlić. 

Saveznicima Kosova je važno, dodaje, da postoji neka vrsta stabilnosti i takva vlada sa kojom mogu biti pouzdan partner.

„Važno im je, pre svega, da se kroz novu vladu i nove političke aktere obnovi dijalog između Beograda i Prištine koji je klinički mrtav i da Priština ipak bude saradljiva strana“, kaže Surlić.

Ono što je, međutim, problem u varijanti u kojoj bi Samoopredeljenje otišlo u opoziciju, kako smatra, je to što bi ono bilo veoma jaka opozicija. 

„Niko od političkih aktera nije spreman da prihvati taj vruć krompir odmah na početku i da ublaži politiku koja je sada već ustanovljena, a to je sistemska diskriminacija prema srpskoj zajednici na severu Kosova, kao ni da tek tako obnovi dijalog sa Beogradom. Znaju da to politički mnogo košta i da bi odmah bili predstavljeni kao izdajnici nacionalnih interesa zarad nekakvog dogovora sa međunarodnim akterima“, ukazuje. 

Surlić veruje da će stranci lobirati da ishod političke krize ne budu novi izbori i da se dođe do dogovora o formiranju institucija, ali kaže da oni vide da za tako nešto postoje veoma male šanse zbog toga što čak i akteri u opoziciji pojedinačno pregovaraju sa Samoopredeljenjem.

„Na kraju krajeva vide i da je nametnut narativ koji otežava bilo kakvu ideju normalizacije odnosa ili dijaloga sa Beogradom ko god da je na vlasti u Prištini“, zaključuje on.  

Profesor evropskog prava iz Prištine Avni Mazreku mišljenja je da prijateljske i zemlje koje su sponzori Kosova imaju potrebu da vide stabilnu vladu koja razume potrebu učlanjenja Kosova u Evropsku uniju i Nato, kao i proces povećanja broja zemalja koje priznaju Kosovo. Za njih, konkretno pitanje izbora predsednika Vlade Kosova, kako kaže, nema posebnu težinu. 

„Prijatelji Kosova, imajući u vidu da dolaze iz demokratskih i veoma razvijenih zemalja, nemaju specifične uslove kao što je to bio slučaj pre 15 godina kada je demokratija na Kosovu bila krhka. Mislim da prijatelji Kosova žele stabilnu i sposobnu Vladu koja može rešiti otvorena politička pitanja Kosova“, rekao je Mazreku za Kosovo onlajn. 

On podseća da je Ustavni sud odredio rok u kom Skupština treba da bude konstituisana i kaže da politički akteri koji čine političku scenu Kosova moraju naći formulu za odgovor na pitanje da li pobednička partija treba da formira Vladu ili to treba da učini opozicija. 

„Smatram da ceo politički spektar koji čini političku scenu Kosova mora da u okviru zakonskog roka formira institucije Kosova. Prvo skupština, pa Vlada i onda druge institucije. Sada govorimo o jednom ustavnom roku koji politički akteri na Kosovu ne bi trebalo da krše. Ako se to ne poštuje preći ćemo iz političke krize u kojoj smo sada u zakonsku. Smatram da politički akteri na Kosovu nisu toliko nezreli i da neće prekršiti ovaj rok“, optimista je Mazreku. 

Marko Milenković iz nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice konstatuje da ne postoje konkretne aktivnosti niti pritisci međunarodne zajednice usmerenih ka rešavanju političke krize u Prištini.

„Imamo sporadično neka saopštenja koja se pre svega tiču poziva da se politički subjekti okrenu ka rešavanju situacije i naprave kompromis, ali ništa konkretno. Postoje i pozivi iz međunarodne zajednice da pritisci na Ustavni sud nisu na mestu i da je potrebno smanjiti tenzije i odblokirati institucije“, naveo je on za Kosovo onlajn.

Kako kaže, postoje mišljenja da bi sa promenom vlasti Kosovo ponovo uspostavilo bolju saradnju sa međunarodnom zajednicom, ali ističe da je u ovom trenutku teško proceniti šta je interes saveznika Kosova.

Važno je, smatra, da se sagleda da je vlada Samoopredeljenja donekle urušila odnose sa međunarodnom zajednicom i da je možda od 2008. godine status Kosova u međunarodnoj zajednici najkritičniji.

„Odnos međunarodne zajednice i Kosova je pod određenim izazovima jer je prethodna vlada donela mnogo jednostranih poteza i nije želela da pravi kompromise“, ocenjuje on. 

Ukoliko Samoopredeljenje ostane ključni akter i u narednom periodu, ne očekuje mnogo promena. 

„Videli smo da oni ne vide saradnju sa međunarodnom zajednicom kao ključan faktor u ostvarivanju pozicija u međunarodnoj zajednici. Znamo da Kosovu i dalje nedostaje napredak ka članstvu u međunarodnim organizacijama, kao i kada je reč o međunarodnim priznanjima. Samoopredeljenje je doprinelo da se međunarodna zajednica ne bavi više tako aktivno zagovaranjem za Kosovo. Čak i saveznici koji su u bili aktivni po tom pitanju u poslednjih par godina nisu toliko. Pre svega američka administracija, gde smo imali promenu vlasti“, ocenjuje Milenković. 

U ovom trenutku, dodaje, deluje da svi čekaju da li će se nova američka administracija uključiti aktivnije u pitanje Kosova, poučeni primerom Vašingtonskog sporazuma iz prethodnog mandata Donalda Trampa da inicijativa može da dođe odjednom, bez mnogo prostora za pregovaranje, već nametanjem određenog sporazuma ili rešenja koje političke opcije u tom trenutku moraju da prihvate.

Za EU kaže da nema snagu faktora stabilnosti koji može da utiče na neke političke odluke u Prištini.

„Odnos prethodne vlade Samoopredeljenja i EU nije baš bio bajkovit. Bilo je nesuglasica, ima ih i sada“, ukazuje.  

Da bi opozicija dobila priliku da preuzme inicijativu, objašnjava on, potrebno je da Samopredeljenje odblokira proces jer ono i dalje drži situaciju u svojim rukama. Veruje da bi do deblokade institucija došlo ako bi Ustavni sud predložio da se u Skupštini predloži kandidat za predsedavajućeg iz redova opozicije.

„Uz neku promenu uslova, verovatno bismo došli u situaciju da i opozicija igra aktivniju ulogu u rešavanju problema“, navodi naš sagovornik. 

DPK, kao partija koja je osvojila najviše glasova posle Samopredeljenja, kao i DSK bi, smatra, možda mogle da naprave kompromis i da promene situaciju u institucijama. 

„Međutim, mislim da smo i dalje bliži novim izborima nego nekim političkim kompromisima“, zaključuje Milenković.