Kampanja i ZSO: Ostaju li pozicije iste i posle izbora?

Iako se iz redova pojedinih opozicionih stranaka tokom predizborne kampanje čuju stavovi da evropski nacrt statuta Zajednice srpskih opština treba da bude podnet Ustavnom sudu na ocenu, pitanje je da li bi ove partije, ako posle 9. februara budu deo kosovske vlade, napravile takav korak, ali i sve ostale potrebne da bi ZSO mogla da bude formirana. Analitičari smatraju da nijednoj albanskoj stranci neće biti lako da osnuje ZSO, kao i da za to neće postojati stvarna politička volja.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Ukoliko pobedi na izborima 9. februara, predsednik Alijanse za budućnost Kosova i bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj uverava da će u prvoj nedelji poslati Ustavnom sudu na ocenu nacrt statuta Zajednice srpskih opština.

Demokratska partija Kosova po pitanju ZSO šalje dvosmislene signale. Dok poslanik Džavit Haljiti smatra da nacrt statuta treba da bude upućen Ustavnom sudu, lider te partije Memlji Krasnići kaže da je taj dokument neprihvatljiv jer je u suprotnosti sa Ustavom Kosova. 

Tonovi koji se u kampanji čuju iz Demokratskog saveza Kosova po pitanju evropskog predloga o ZSO nedvosmisleno su negativni. Kandidat za poslanika DSK Gezim Pljakoli poručio je da se ta stranka protivi nacrtu statuta jer, kako je naveo, donosi teritorijalnu autonomiju za srpsku manjinu na Kosovu.

Prema oceni univerzitetskog profesora iz Prištine Mazluma Baraljiua, bez obzira na izjave tokom kampanje, teško je pretpostaviti da će bilo koja koalicija ili politička partija pristati tako lako na sve ono što traže Evropska unija i međunarodna zajednica u vezi sa ZSO. 

On podseća da su sporazumi u vezi sa ZSO zaključivani 2013. i 2015. godine, da je sporazum između Prištine i Beograda postignut u Briselu 2013. godine i ratifikovan u kosovskom parlamentu, ali da ih nijedna vlast nije sprovela. 

„Bez obzira na sve to niko se nije usudio da to pitanje stavlja na dnevni red. Ne znamo kakav će biti mozaik političkih partija i koalicija koje će dobiti izbore, a bilo ko da je na vlasti nisam ubeđen da će preduzeti nešto brzo i odlučno u tom pravcu, kao što nijedna politička elita u Srbiji ne sme da tako lako i brzo prizna nezavisnost Kosova“, izjavio je Baraljiu za Kosovo onlajn. 

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić mišljenja je da koja god politička opcija bude na vlasti posle 9. februara, stvarna politička volja da se formira Zajednica srpskih opština neće postojati. To, kako smatra, neće biti izvodljivo bez jakog međunarodnog pritiska, odlučnih sankcija ili pretnji koje bi pre svega došle od američke, ali i evropske strane.

Surlić ukazuje da je pitanje ZSO na političkoj sceni Kosova tako postavljeno da je to - eliminaciono pitanje i da se namerno insistira da se svi izjasne o tome, iako u stvari svi izbegavaju da kažu: „da, mi smo za punu autonomiju Srba u okviru Zajednice srpskih opština“. 

„Imamo dve političke opcije koje su se u kampanji izjasnile da će podneti tekst nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu, Haradinajeva stranka i bivša stranka Hašima Tačija, ali oni kažu da je to nešto na šta se obavezao Aljbin Kurti i na čemu insistiraju američki i evropski partneri, tako da niko ne govori o suštinskoj potrebi da se to sprovede zarad trajnog mira i razumevanja između srpske i albanske zajednice, nego kao neko moranje i uslov zapadnih partnera“, ocenjuje Surlić za Kosovo onlajn. 

Sa druge strane, kako dodaje, postoje i političke opcije koje ne žele da uđu u bilo kakvu vrstu priče o ZSO, smatrajući da ukoliko pokažu mekši stav da će time dati vetar u leđa Samoopredeljenju, koji je do sada bio stava da ZSO nema i da je neće nikad ni biti. 

„Ovo je neko zaklinjanje na nacionalističku retoriku koja, nažalost, oblikuje celu političku scenu na Kosovu“, ističe Surlić. 

Slično rezonuje i Marko Milenković iz NVO „Nova društvena inicijativa“ koji kaže za Kosovo onlajn da je tokom svog mandata Samoopredeljenje kontaminiralo i zloupotrebilo temu Zajednice srpskih opština, predstavljajući je kao pitanje koje se tiče bezbednosti građana, kao veoma negativnu stvar za Kosovo i suverenitet, zbog čega će biti veoma teško bilo kojoj političkoj opciji koja bude na vlasti posle izbora da pokrene pitanje ZSO i predstavi je u nekom drugačijem svetlu. 

„U kampanji nemamo preveliki fokus ni od strane opozicije, ni od Samoopredeljenja na dijalog i Zajednicu srpskih opština jer je to tema na kojoj oni samo mogu da izgube  poene kod biračkog tela“, ocenjuje Milenković. 

I u javnom mnjenju na Kosovu ZSO se, kako ističe, trenutno vidi kao veoma negativna stvar. 

„Zbog toga će biti veoma teško bilo kojoj političkoj opciji kada dođe na vlast da pokrene ovo pitanje i predstavi ga u nekom drugačijem svetlu i duhu, pogotovo imajući u vidu da će verovatno postojati opozicija koja će to da koristi kao sredstvo za kritiku vlasti. Verovatno će se sagledavati nekoliko faktora, među kojima i odnos međunarodne zajednice prema ovom pitanju, ali i sama snaga vlasti koja bude formirana u Prištini, jer će za ovakvo pitanje verovatno postojati potreba za nekom većom koalicijom i na vlasti, ali i društveno gledajući“, navodi Milenković.

On ukazuje da se u kampanji po pitanju ZSO nešto specifičnije odredila stranka Ramuša Haradinaja, govoreći da bi nacrt statuta ZSO trebalo poslati Ustavnom sudu na ocenu, ali da je to sa ciljem unapređenja odnosa sa međunarodnom zajednicom.

Cela opozicija je, kako konstatuje, kroz svoju istoriju imala bolje odnose sa međunarodnom zajednicom nego Samoopredeljenje, zbog čega u slučaju pobede opozicije na izborima očekuje veću saradnju za međunarodnom zajednicom koja bi rezultirala novim sporazumima i primenom dogovorenog, ali uprkos tome ne očekuje da će bilo koja partija u svom programu imati ZSO kao prioritet.