Ko su kandidati za premijera i šta ih preporučuje biračima?

Aljbin Kurti (49), Bedri Hamza (61), Ljumir Abdidžiku (41) i Ramuš Haradinaj (56) u nedelju će odmeriti snage na biralištima kao kandidati četiri najveće partije na Kosovu za premijera. Kurti i Haradinaj sa premijerskim stažom, Hamza i Abdidžiku sa ministarskim. Trojica lidera stranaka, jedan gradonačelnik. Dvojica ekonomista, jedan inženjer elektrotehnike i jedan bivši komandant OVK.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Sve četiri stranke iz kojih dolaze ovi kandidati već su imale svoje ljude na čelu vlada, a pomenuta četvorka biračima je dobro poznata. 

Kurti, lider Samoopredeljenja, inženjer elektrotehnike, još uvek aktuelan premijer i predsednik vlade tokom 2020. sa najkraćim mandatom od 51 dana. Hamza, kao gradonačelnik Južne Mitrovice od 2021, a pre toga guverner Centralne banke Kosova i ministar finansija i jedini koji nije lider svoje partije DPK. Haradinaj kao premijer u dva navrata od 2004. do 2005. i od 2017. do 2019. i predsednik ABK, Abdidžiku, doktor ekonomskih nauka, sa kratkim mandatom ministra za infrastrukturu i životnu sredinu 2020. godine i lider DSK.   

Tehnokrata iz DSK

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić Abdidžikua svrstava u tehnokrate, a prigovara mu se, kaže, da nema dovoljno harizme.

„On dolazi iz akademskog sveta. Prigovara mu se da je njegova kampanja bazirana na opštim mestima, poput obećavanja više radnih mesta, bolje ekonomske situacije, većih socijalnih izdataka, ali realno je da on neće moći tek tako lako da ispuni sva ta obećanja i zapravo nema ništa što je autentično, barem u dosadašnjoj kampanji. Mnogi mu zameruju to što nema bar malo, kako kažu, populističkog takta, da privuče veći broj glasova, pogotovo onaj broj glasova koji je iz DSK otišao sa predsednicom Vjosom Osmani, koja je svoje glasove i onih koji su je podržavali poklonila Samoopredeljenju“, kaže Surlić za Kosovo onlajn.

Za Ljumira Abdižikua Marko Milenković iz NVO „Nova društvena inicijativa“ kaže za Kosovo onlajn da nema neko veće iskustvo u vođenju institucija, da je najveća nepoznanica ali da će kao lider DSK, svakako povući glasove birača koje okuplja ova stranka.

Konzervativno krilo DPK

Kada je reč o gradonačelniku Južne Mitrovice Bedriju Hamzi, Surlić kaže da je on konzervativno krilo DPK, ali i neko ko nije bio kompromitovan u odnosu na Tačija i Veseljija. 

„Njega preporučuje iskustvo u političkom smislu i obavljanje vrlo zahtevnih funkcija. On okuplja konzervativno krilo DPK u odnosu na lidera partije Krasnićija i druge. Unutar DPK postoji i jedna velika grupacija koja bi se možda suprotstavila njemu kao kandidatu, zato što mlađi i alternativni deo stranke, ako možemo tako reći, navija za Vljoru Čitaku. I tu će u stvari trka biti ne za premijera, koliko ponuda za predsedničku funkciju: ili Bedri Hamza ili Vljora Čitaku, to je nešto na šta ide DPK u slučaju koalicije sa Samoopredeljenjem“, ukazuje Surlić.

Politički analitičar iz Prištine Afrim Kasoli kaže da su se u dosadašnjoj kampanji kandidati za premijera iz DPK i DSK Bedri Hamza i Ljumir Abdidžiku, najviše fokusirali na ekonomska pitanja. 

„Hamza pominje činjenicu da su, dok je bio ministar u Vladi pod bivšim premijerom Tačijem, bile povećane plate i to uzima kao kriterijum da je lider koji drži reč i da nije samo dao jedno prazno obećanje kako bi prevario građane nego je pružio i dokaze da je u stanju da ispuni data obećanja u pravcu poboljšanja života, ekonomskih i socijalnih uslova građana Kosova“, navodi Kasoli za Kosovo onlajn. 

Hamza i Abdidžiku, kako dodaje, nadaju se da će pridobiti građane obećavajući poboljšanje životnih, ekonomskih i socijalnih uslova, što je neizbežna važna tema za život građana. 

Politički veteran ABK 

Kao hendikep Haradinaja, Kasoli vidi to što je njegov mandat premijera bio obeležen povećanjem plata njegovog političkog kabineta. 

„To je prouzrokovalo nezadovoljstvo kod dela građana Kosova i stvoren je utisak da politički zvaničnici brinu za ličnu dobrobit, a ne za nešto drugo. Ipak, njegova dostignuća na planu transformacije KBS-a u vojsku Kosova ne mogu da se negiraju i on to smatra važnim pitanjem za građane Kosova za ovu izbornu bitku 9. februara“, kaže Kasoli. 

Prema oceni Surlića, Ramuš Haradinaj je na ovim izborima apsolutni autsajder iako ima neke bombastične najave kako će uspeti da uvede Kosovo u Nato kao punopravnu članicu, da će rešiti sve loše odnose koji trenutno postoje sa SAD kao i sa nekim evropskim prestonicima. 

„On se u suštini bori da održi svoju biračku bazu u Metohiji i da osigura barem 10 odsto glasova, ali nije igrač koji se pominje kao koalicioni partner, a pogotovo ne kao budući premijer. Govorimo o jednom političkom veteranu koji egzistira u želji da odbrani dosadašnji politički legat i političku podršku, ne i da bude neki ključni igrač ili veto igrač u narednoj koaliciji“, ističe Surlić. 

Zaštitno lice tvrde politike Samoopredeljenja

Kao kandidat za novog-starog premijera Aljbin Kurti je „u minusu“ kada je reč o obećanjima iz prethodnog izbornog ciklusa da će ekonomski poboljšati uslove na Kosovu, mišljenje je Surlića, jer je realnost da nema dovoljno ni domaćih ni stranih investicija, ali, kako ukazuje, on je odsustvo ekonomskog rasta i borbe protiv kriminala nadomestio politikom suvereniteta na celoj teritoriji Kosova, uključujući pre svega sever.

„Kurti nastavlja upravo na toj politici kako je obezbedio konačno potpunu državnost Kosova i na tom talasu će i osvojiti najveći broj glasova. Njega preporučuje ta tvrda politika, politika da je odbijanje uslova od strane zapada omogućilo bolji položaj Kosova nego da su prihvatani, kako on kaže, truli kompromisi. Kao njegov najveći gubitak u javnosti se pominje propuštena šansa za članstvo Kosova u Savetu Evrope, za šta je bilo potrebno samo da pošalje statut Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu“, navodi Surlić. 

Marko Milenković konstatuje da je Kurti kroz prethodni mandat vodio kampanju za predstojeće izbore kroz nacionalističku politiku okrenutu bezbednosnoj situaciji.

„Sa druge strane, izostaju konkretni rezultati vlade u prethodnom mandatu. U međunarodnim odnosima Kurti se nije baš proslavio, dok bi za Bedrija Hamzu i Ramuša Haradinaja mogli da kažemo suprotno pošto su iz stranaka koje su imale drugačiji pristup prema međunarodnoj zajednici. Bitnu ulogu igraće svakako i pristup američke administracije, a tu su Hamza i Haradinaj verovatno viđeni kao prihvatljivi, što tumačimo i kroz sastanke koje su ova dva lidera imala u SAD“, navodi Milenković za Kosovo onlajn.

Kurti se, kaže Kasoli, fokusira na temu severa u kampanji, prikazujući sebe kao jedinog lidera koji može da reši glavni problem sa kojim se suočava Kosovo što se tiče severa, uzimajući u obzir nekoliko inicijativa koje je preduzeo tokom svog mandata, nezavisno od toga što je time izazvao tenziju u odnosima sa međunarodnim saveznicima. Zbog tih inicijativa, kako navodi Kasoli, Kosovo je pod međunarodnim sankcijama i nalazi se u međunarodnom „grču“ što se tiče evroatlantskih integracija. 

Imajući u vidu istraživanja javnog mnjenja, predstojeće izbore na Kosovu, Stefan Surlić ipak vidi kao utakmicu za drugo mesto od kog će i zavisiti kakva će biti buduća vlada. 500.000 glasova koje obećava Kurti, a što bi značilo da osvaja više od 55 odsto glasova birača, deluje, kako kaže, potpuno nerealno. Pokret Samoopredeljenje prema njegovoj oceni imaće najveći broj glasova i realno je da budu na oko 40 odsto, a u takvoj situaciji biće uslovljen premijerskim mestom. Kao najverovatniji koalicioni partner buduće vlade u tom slučaju se, navodi Surlić, već pominje Demokratska partija Kosova.