Kosovo pred novim pravnim lavirintom: Da li se prvo bira predsednik ili vlada?

Dok se čeka da CIK odsvira kraj i proglasi zvanične rezultate izbora, Kosovo se suočava sa novom pravnom dilemom: da li posle konstituisanja Skupštine prvo treba birati vladu ili predsednika? Sagovornici Kosovo onlajna pretežno su mišljenja da je ispravan redosled poteza - izbor predsednika Kosova pa vlade. Takođe smatraju da, ako Samoopredeljenje želi da predsednik bude izabran, onda mora da kandiduje apolitičnu ličnost ili da prihvati neki od predloga opozicije. Ukoliko se pokaže da je odabir predsednika i dalje nemoguća misija, prema nekim stanovištima, bilo bi dobro da se pre novog izlaska na birališta izglasa vlada u punom kapacitetu, makar ona trajala svega dva meseca.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Premijer u tehničkom mandatu i lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti najavio je danas da će njegova stranka odmah nakon što Centralna izborna komisija potvrdi rezultate izbora početi razgovore sa drugim partijama.

Da li će tema broj jedan biti ko će biti predsednik Kosova ili kako će izgledati nova vlada, nije precizirao.  

Nakon konstituisanja Skupštine Kosova, posle izbora održanih 7. juna, prema rečima bivšeg predsednika Ustavnog suda Kosova Envera Hasanija, poslanici bi prvo trebalo da se pozabave pitanjem izbora predsednika.

„To što govorim nije moje mišljenje, već norma. Najnovija presuda Ustavnog suda, paragraf 162, jasno stavlja do znanja da kad god nema predsednika, odnosno kada je upražnjeno to mesto, on se prvo bira“, rekao je Hasani.

Drugačijeg je stava bivši potpredsednik Ustavnog suda Kosova Kadri Krieziju, po kome bi najpre trebalo konstituisati parlament, zatim formirati vladu, a potom izabrati predsednika.

Ustav Kosova, prema rečima, bivše predsednice Centralne izborne komisije Valjdete Dake ne predviđa tačan redosled, ali i ona smatra da je logično da se posle konstituisanja Skupštine prvo izabere predsednik Kosova.

Politikolog Ognjen Gogić kaže da bi zarad korektnosti u pravnom pogledu, najcelishodnije bilo da Kosovo po konstituisanju Skupštine, prvo izabere predsednika i da onda predsednik koji će biti u punom mandatu da mandat za sastav vlade.  

Ipak, budući da je malo verovatno da će biti saglasnosti za izbor predsednika, on dodaje, da bi bilo bolje da Kosovo dobije vladu, makar u privremenom periodu, a ne da u dva izborna ciklusa nema ni vladu, ni predsednika. 

„Ako Kosovo ide na nove izbore, onda bi bilo bolje da ima makar jednu od te dve institucije u punom kapacitetu, vladu ili predsednika. Ali moguće je pomiriti tu situaciju, da se pokuša sa izborom predsednika, pa onda, ukoliko nema većine, da se pređe na izbor vlade“, navodi Gogić za Kosovo onlajn.

Ko se prvo bira, prema mišljenju političkog analitičara Nedžmedina Spahiua, irelevantno je pitanje jer, ako bude izabrana vlada, kako kaže, ona će biti ista kao i postojeća.

„Kurti za to ima brojeve poslanika potrebne u parlamentu, a i ako ne bude izabrana vlada, na dužnosti će ostati ista koja je u tehničkom mandatu. Vlada Kurtija zapravo ne radi ništa, tako da je ista stvar da li je to vlada u tehničkom mandatu ili vlada u punoj moći. Relevantno je da se nađe dogovor oko predsednika i nadam se da će on biti napravljen u okviru 60 dana nakon konstituisanja parlamenta“, rekao je Spahiu za Kosovo onlajn.

On, međutim, ocenjuje da će 60 dana, koliki je rok za izbor predsednika Kosova nakon konstituisanja parlamenta, Aljbin Kurti iskoristiti da ostavi Aljbuljenu Hadžiju na poziciji vršioca dužnosti predsednika, kako bi do tada bili izabrani glavni tužilac i neki ambasadori. Posle toga, kako smatra, funkcija predsednika Kurtiju će biti manje važna i slobodno može da je prepusti opoziciji.  

Kada se gleda broj osvojenih mandata, prema rečima Spahiua, dogovor o predsedniku Aljbin Kurti može da postigne sa Demokratskom partijom Kosova ili Demokratskim savezom Kosova, ali verovatno neće prihvatiti Vjosu Osmani kao kandidata.

„Sa svojom koalicijom Kurti ima 62 poslanika, a DSK ima 18, što je ukupno 80 i to znači da može da se izabere predsednik. To važi i za Demokratsku partiju Kosova koja ima 22 mandata. Brojevi ne omogućavaju neki sporazum sa Ramušem Haradinajem jer on ima samo sedam poslanika“, kaže Spahiu.

Kurti je, smatra on, oko pregovora o predsedniku u prednosti zbog toga što može sam da formira vladu.

„On može da traži dva kandidata od Demokratskog saveza Kosova, pošto Ustav nalaže da treba da postoje dva kandidata za predsednka. A ako DSK neće da da dva kandidata, onda će on postaviti jednog svog i opet bi pobedio. Tako da će oni morati da predlože dva kandidata, a onda će Kurti izabrati onoga koji mu više paše. Predlog može da mu da i Demokratska partija Kosova i da onda on od tri, četiri kandidata izabere jedno ime. Zbog broja glasova koji je postigao, on je u zavidnom položaju“, navodi Spahiu.

Programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici Aleksandar Rapajić kaže da po konstituisanju Skupštine, a pre formiranja vlade, mora da se glasa za izbor predsednika.

„Dok se ne završi izbor predsednika ne može da se izglasa vlada. Mislim i da je veoma jasno da bez Samoopredeljenja ne može da se izabere predsednik. Potrebno je prisustvo 80 poslanika u sali da bi došlo do izbora, tako da je Samoopredeljenje to koje sigurno može da odlučuje da li će biti izbora predsednika ili ne i ono može da stopira ceo proces“, rekao je Rapajić za Kosovo onlajn.

Prema njegovoj oceni, ako Samoopredeljenje želi da predsednik Kosova bude izabran, ta stranka će izaći sa nekom apolitičnom figurom, profesorom ili akademikom, kao kandidatom prihvatljivim za ostale partije. Dok, ukoliko njihov predlog bude bila politička figura, on veruje da opozicija za nju neće glasati. 

Nova kriza?

U prilog tezi da prvo treba izabrati predsednika pa vladu, profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju poziva se na Ustav koji kaže da predsednik ima pravo da dodeli mandat vladi, a ne vršilac dužnosti predsednika.

Upravo ovo pitanje - da li vršilac dužnosti predsednika Kosova može da da mandat za sastav vlade, prema oceni Gogića, može da bude okidač za novu ustavno-pravnu krizu. 

On objašnjava da onog momenta kada se izabere novi predsednik Skupštine Kosova Aljbuljeni Hadžiju koja je aktuelni vršilac dužnosti predsednika prestaje mandat. 

„Njeno mesto predsednika Kosova je povezano sa mestom predsednika parlamenta koje pripada prethodnom sazivu. Tako da onog momenta kada se izabere novi predsednik parlamenta, ako za to bude postojala većina, ta osoba postaje automatski i vršilac dužnosti predsednika Kosova. To nije Hadžiju, osim ako ne bude reizabrana na čelo Skupštine. I onda je pitanje da li ta osoba koja bude novi vršlac dužnosti predsednika Kosova može da da mandat za sastav vlade ili ne. Ili prvo mora se izabere predsednik Kosova koji ima pun mandat, pa tek onda on može da da mandat za sastav vlade“, navodi Gogić. 

Ipak, kako napominje, ova situacija nije nova. 

„I 2021. godine je bilo isto. Nakon parlamentarnih izbora Kosovo je imalo i v.d. predsednika i tehničkog premijera. Tada je Gljauk Konjufca bio izabiran za predsednika parlamenta i automatski je postao vršilac dužnosti predsednika Kosova. Na tom mestu je bio nekih 15 dana i u tom svojstvu je dao mandat Aljbinu Kurtiju za sastav vlade. Tako da ukoliko je to praksa bila 2021. godine, postavlja se pitanje zašto da tako ne bude i 2026. godine?“, kaže on.

Nova ustavno-pravna kriza, kako ocenjuje, mogla bi da nastane ukoliko novoizabrani predsednik Skupštine, koji postaje v.d. predsednika Kosova, da mandat nekome za sastav vlade, a to neka druga strana bude osporavala i uložila žalbu Ustavnom sudu. 

„Prema modelu iz 2021, prvo se bira predsednik Skupštine, koji automatski postaje v.d. predsednika Kosova i onda je na parlamentarnoj većini da li će prvo da pokuša da se izabere vlada ili predsednik. Ali, budući da svi spekulišu o tome da će Kosovo, vrlo verovatno ići na nove parlamentarne izbore već na jesen ili zimu, onda bi radi funkcionalnosti institucija i poretka bilo dobro da se izabere vlada, makar ona pala posle dva meseca i makar se išlo na nove izbore, jer će u suprotnom premijer Kurti biti tehnički premijer sve vreme, a njegovu vladu je izabrala Skupština kojoj je još ranije istekao mandat“, ukazuje Gogić. 

Stranci (ne) pritiskaju

Diplomate akreditovane u Prištini sugerišu da stranke treba da rade zajedno kako bi što pre formirale stabilan parlament, funkcionalnu vladu i izabrale predsednika.

Da li će osim „saveta“ u narednom periodu biti i pritisaka?    

Rapajić navodi da stranci već duže vreme vrše pritisak da se u Prištini formiraju institucije i da se ne ide na nove izbore, ali da je očigledno da Samoopredeljenju odgovara aktuelna pozicija.

„Oni su praktično na vlasti, ali nemaju odgovornost jer institucije ne postoje. I evo, već se blizu dve godine nalazimo u takvoj situaciji da je vlada Aljbina Kurtija praktično vlada, a kada treba nešto da uradi, onda kaže: ‘mi smo tehnička vlada i ne možemo da uradimo ništa’“, kaže on.

O tome da li će stranci vršiti pritisak na stranke da se dogovor o predsedniku postigne, Spahiu kaže da su stranci, izgleda, rešili da se ne mešaju u unutrašnje poslove Kosova, dok se ne ugrožavaju njihovi interesi.

„Kosovo je toliko malo da ne može da ugrozi interese velikih sila. Pošto ima 18 godina od nezavisnosti, a što je punoletstvo za jednu naciju, isto kao što je za jednog čoveka, oni se verovatno neće mešati i nadalje u ovaj proces“, smatra Spahiu.