Kuda vodi kriza na severu: Šta radi Kfor i može li da se izbegne sukob većih razmera?

Nasilni upad kosovskih specijalaca u zgrade opština u Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku kako bi omogućili pristup albanskim gradonačelnicima izabranim bez učešća Srba i sa samo tri odsto izašlih glasača, kulminirao je u krizu koja preti da dovede do sukoba većih razmera, a sagovornici Kosovo onlajn upozoravaju da se stvari kao nikad ranije mogu potpuno oteti kontroli.

"Desant" oklopnih vozila i policajaca naoružanih dugim cevima, uz suzavac i šok bombe, koji kosovski premijer Aljbin Kurti naziva "normalnim postizbornim procesom", dobio je u prethodna dva dana i asistenciju pripadnika Kfora na severu Kosova, što je dodatno zakomplikovalo čitavu situaciju.

Vojska Srbije je podignuta u najviši stepen borbene gotovosti zbog "brutalne primene sile Kurtija i njegovih snaga prema srpskom narodu na KiM" i ova odluka ostaje na snazi do daljeg. Na ovu meru Beograd je bio prinuđen i jer Kfor nije u dramatičnim dešavanjima tokom zauzimanja opština na severu obavio svoj posao u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i Vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova.

Iz Srpske liste su zatražili da Beograd suspenduje dijalog sa Prištinom sve dok se ne povuku "Kurtijevi fiktivni gradonačelnici i dok sa severa ne odu specijalne jedinice Rosu".

Iako su EU, SAD i Kvinta oštro osudili nasilnu akciju koju je Priština sprovela na severu, a američki državni sekretar Entoni Blinken čak zapretio i ozbiljnim posledicama po odnose SAD i Kosova, Kurti uzvraća da za svoje poteze ima podršku međunarodne zajednice.

Da se stvari vrlo lako mogu oteti kontroli zbog jednostranih poteza i nasilja Prištine očigledno je postalo jasno čak i onima koji su do sada gotovo bezuslovno podržavali politiku Kurtija. Tako je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon tokom jučerašnjeg obilaska zgrada opština na severu koju su zauzeli kosovski specijalci bez diplomatskih rukavica upitala policajce - "šta vas je, za ime boga, dovelo ovde". Usledio je i njen komentar u kojem je stala suština političkog i bezbednosnog besmisla sprovedenih izbora na severu: "da su gradonačelnike koje štitite izabrali građani na izborima, ne bi bilo potrebe da ih štitite". 

Od ponedeljka je inače uzavrela situacija na severu još komplikovanija, zgrade opština na severu u obruču su velikog broja pripadnika Kfor i kosovske policije, a građani svakodnevno protestuju tražeći da se zauzete zgrade oslobode, da nelegitimni gradonačelnici odu, kao i kosovski specijalci. 

Nekadašnji predsednik Izvršnog veća Kosova i Metohije Zoran Anđelković kaže za Kosovo onlajn da to da li će doći do eskalacije situacije na severu ili ne zavisi od međunarodne zajednice koja treba da odlučila da li će da urazumi Kurtija.

"Kvinta i Kurtijevi sponzori ga ne zaustavljaju i to je dovelo do nasilja u Zvečanu. Da je Kfor reagovao kako je trebalo po mandatu koji ima, da su sprečili upad kosovske policije i nasilno uvođenje gradonačelnika, do svega ovog ne bi došlo. Kfor je dozvolio da se kosovska policija obračunava sa građanima i tako postao saučesnik u napadu na Srbe. Ukoliko, ne daj bože, dođe do nekih ozbiljnijih incidenata i neko strada, teško će biti izbeći sukobe širih razmera. Siguran sam da dve trećine Srbije ne bi dozvolilo stradanje kosovskih Srba, da se ponovi neki novi zulum. Ni Srbi s Kosova, ni Beograd tako nešto ne bi posmatrali 'skrštenih ruku'. Država i narod moraju da se brane. Da li će se konflikt izbeći zavisiće od poteza Kurtija i kako će se zemlje Kvinte ponašati ", navodi Anđelković.

Povodom oštre osude zapadnih saveznika Kosova zbog akcije sprovedene na severu, a koje su se "odbile" o Kurtija kao o zid, jer poručuje da će izabrani albanski gradonačelnici raditi iz otetih opštinskih zgrada, Anđelković kaže da je je ovo što on sada radi rezultat toga što nije kažnjen ni za jedan prethodni jednostrani potez i nasilnu politiku prema kosovskim Srbima.

"Kada imate podršku za stvaranje lažne države 15 godina, onda mislite da je ona blanko data i da možete da radite šta hoćete. Kad dete 15 godina radi šta hoće, roditelji mu sve dozvoljavaju, onda ono više i ne mora da pita, već podrazumeva da ta podrška postoji", kaže on. 

Dodaje da je u redu što su EU, SAD i Kvinta osudili nasilne akcije Kurtija, ali dodaje da je on toliko predvidiv da je bilo jasno da će da izvede ovo na severu.

"Morali su da ga oštro upozore i obuzdaju pre upada policije u zgrade opština. I Kfor je morao da reaguje pre, jer Kurti nije nepredvidiv čovek. Znalo se i šta će da uradi sa izborima i sa inauguracijom gradonačelnika i sa zauzimanjem objekata. Prema tome, zadat je bio da ga upozore pre toga i da Kfor reaguje pre upada u zgrade. Šta Kfor u stvari radi na Kosovu? Čeka da Srbi budu pobijeni i crkve zapaljene pa onda da reaguje? JA sam shvatio da su oni tamo da ne dođe do toga, a sad vidim da oni mirno gledaju kako kosovska policija napada goloruke Srbe", navodi Anđelković. 

On dodaje da Kfor i Euleks imaju funkciju važnog faktora bezbednosti na Kosovu, ali, nažalost, "samo na papiru".

"U praksi, tokom poslednjih nekoliko akcija koje je Kurti preduzimao nisam video nijednu ozbiljniju aktivnost koju su preduzeli da to spreče. Zadatak bezbednosnih snaga je da spreče nešto a ne trče nakon posledica. A oni čak nisu ni reagovali na posledice, sem što su bili prinuđeni da osude. Jer bi im se smejao ceo svet da nisu to uradili", navodi naš sagovornik. 

Ukoliko Kurti nastavi sa svojom destruktivnom politikom i insistira da novoizabrani gradonačelnici u zgradama opština na severu, u obruču do zuba naoružanih kosovskih specijalaca, pokušaju da rade, Anđelković kaže da se nada da će ih Srbi potpuno ignorisati:

"Najbolje bi bilo da nastave da vode svoje živote oslonjene na Srbiju i Beograd, a te albanske gradonačelnike uopšte da ne primećuju, kao svaku kugu koja se pojavi u društvu."

General u penziji i bivši šef Vojno-bezbednosne agencije Srbije Mitar Kovač ukazuje da Priština uporno zloupotrebljava insistiranje Srbije da se problemi rešavaju isključivo mirnim putem i da albanske vlasti iz koraka u korak ugrožavaju srpsko stanovništvo na severu Kosova, preduzimaju mere klasične okupacije, mimoilazeći osnovne demokratske procedure.

I on smatra da ključ za smirivanje situacije u rukama drže SAD, EU i Kfor. 

"Ako nastave da ne reaguju na to što Priština pokušava da nametne okupacioni sistem nad Srbima, treba da znaju da to neće proći bez otpora. Kurtiju može biti plan da uvuče Srbe u sukob sa NATO, ali da je bilo razumnog ponašanja Kfora ne bismo se uopšte našli u toj poziciji da brane albansku policiju od lokalnog stanovništva. Svako njihovo svrstavanje na tu stranu je izuzetno opasno. Upotreba sile od strane Kfor obesmišljava ulogu ove misije koja je tu ne da ućutka Srbe već da ih zaštiti. Ono što je najbolnije, jeste to što institucije koje su dole raspoređene sa mandatom UN ne čine ništa da se ne ponašaju albanske vlasti na taj način, da ne dovode svoje policijske snage na sever, da ne izgrađuju baze, da postavljaju kontrolne punktove kao okupaciona vlast, da maltretiraju i pucaju na Srbe. Sve to je nekako prihvaćeno od strane snaga Kfor i Euleksa, jednostavno tolerišu ovakvo ponašanje Albanaca i u smislu lokalnih izbora i prihvatanja i primene rezultata tog glasanja, što nikada i nigde ne bi bilo prihvaćeno na svetu da manjinski deo naroda, njih tri odsto, budu u poziciji da vrše vlast i da terorišu srpsku većinu", priča Kovač.  

Demokratska sredstva su na raspolaganju Srbima na Kosovu i legitimno bi bilo, kaže, da spreče da se uspostavlja vlast u četiri opštine bez njih. 

"Ispravni su zahtevi predstavnika Srba sa Kosova da se povuku jedinice kosovske policije sa dugim cevima, da se ne instaliraju albanski gradonačelnici. U tim zahtevima treba da budemo istrajni, ako Srbija sada popusti, ovako nametnuto stanje će se veoma brzo zaboraviti i prihvatati od strane Zapada kao nešto normalno, da manjina teroriše većinu", naglašava on.

Pripremanje nastavka nasilja na severu, po Kovaču, može biti scenario Prištine.

"Vidimo kako se arogantno ponašaju prema narodu za bilo kakav razgovor, da su sa zgrada opština skinuli obeležja većinskog naroda na tom prostoru i da, ukoliko srpski narod pruži otpor, verujem da su spremni da primene silu, a to je onaj rizik koji lebdi u vazduhu. U  situaciji primene sredstava prinude oružanih formacija i policije i tzv. 'vojske Kosova', Srbija neće imati puno izbora. Bez obzira što Kfor preduzima aktivnosti prema administrativnoj liniji i što je ova Misija dozvolila da se mimo mandata UN nedavno izvode vežbe na Kosovu", kaže Kovač. 
 
Dalji razvoj situacije, po njemu, zavisi od daljih poteza Prištine, ali i od poteza Srba i Srbije.

"Ako budemo prihvatili ovu okupaciju kao gotovo stanje i ne budemo preduzimali bilo kakve mere, onda će Priština nastaviti taj okupacioni proces izgradnje baza, raspoređivanja njihovih bezbednosnih snaga. Ukoliko se pruži građanski demokratski otpor i traže prava srpskog naroda na severu Kosova verujem da će hteti i biti voljni da primene silu. A to je ono što može dovesti do konflikta između policijskih snaga tzv. države Kosovo i srpskog naroda. Kfor u svemu tome ima veoma bitnu ulogu, ali do sada se ponašao pristrasno. Ne verujem ni da će sada biti objektivan i staviti se u zaštitu srpskog naroda, ističe general.

Dodaje da se, nažalost, dosadašnje osude poteza Prištine ne sprovode na terenu.  

On očekuje da će novoizabrani gradonačelnici pokušavati u narednim danima da dolaze u okupirane zgrade opština da navodno rade svoj posao.

"To je jedan od scenarija sukoba. Srbi ne treba uopšte nijedan dan da dozvole legitimizaciju i legalizaciju njihove vlasti na severu, jer niti predstavljaju narod, niti su većinski deo naroda", zaključuje on.