Mladi i sezonski poslovi: Rad tokom leta na Jadranu - spajanje lepog i korisnog

Turistička sezona na Jadranu ove godine je obeležena nikad većom trkom za radnom snagom, prevashodno iz regiona. Mladi većinom biraju hrvatsko i crnogorsko primorje kao najpoželjnije destinacije za sezonski posao i to uglavnom iz oblasti ugostiteljstva i uslužnih delatnosti, kažu sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda, Gračanice, Skoplja i Tirane. Sa druge strane, teži, poljoprivredni poslovi koji se obavljaju na njivama nisu popularni među mladima.

Piše: Katarina Saičić

Prema procenama Hrvatske privredne komore, toj zemlji je pred sezonu bilo potrebno 75.000 radnika. Crna Gora je imala potrebu za oko 25.000 sezonskih radnika, od čega 5.000 samo u Budvi, pokazuju podaci tamošnje Privredne komore. Najveća potražnja je za radnicima u turizmu i ugostiteljstvu, a najviše se traže kuvari, konobari, sobarice i pomoćni radnici. 

Kada je reč o zaradama, konobari mogu očekivati mesečne plate od oko 1.200 do 1.600 evra, dok barmeni zarađuju između 1.400 i 1.600 evra. Recepcioneri mogu računati na iznose od oko 1.300 do 1.500 evra, dok radnici na održavanju i majstori najčešće zarađuju između 1.100 i 1.300 evra.

Najveće zarade za šefove kuhinja

U kuhinji je i dalje najveća potražnja za kuvarima, čije zarade se kreću u rasponu od 1.800 do 2.500 evra, dok šefovi kuhinja mogu da „dobace“ i do 3.000 evra mesečno. Roštilj majstori mogu očekivati zarade od 1.400 do 1.900 evra, dok su pica majstori takođe veoma traženi, sa platama između 1.900 i 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju između 1.400 i 1.800 evra, a pomoćni radnici u kuhinji od 900 do 1.400 evra.

Portparol Infostuda Miloš Turinski izjavio je za Kosovo onlajn da su mladi širom regiona zainteresovani za sezonske poslove, a najprivlačniji su oni u ugostiteljstvu i to na Jadranu - u Hrvatskoj i Crnoj Gori, dok sa druge strane, već godinama opada interesovanje za poljoprivredne poslove u Srbiji.

„Mladi svakako jesu zainteresovani za sezonske poslove, ali tu moramo da napravimo jasnu podelu i istaknemo koji poslovi zapravo interesuju i mlade i zbog čega. Najprivlačniji su im poslovi koji su vezani za ugostiteljstvo i za rad na jadranskom primorju, poput Hrvatske i Crne Gore”, kazao je Turinski.

Poljoprivredni poslovi neprivlačni

Dodao je da je, sa druge strane, iz godine u godinu kod mladih sve manje interesovanje za poljoprivredne poslove koji su vezani za rad u Srbiji i na otvorenom, zbog čega tu postoji veliki problem sa nalaženjem radne snage.

„To su teški fizički poslovi, rade se često po 12 i više sati dnevno. Iako je čak dobra dnevnica i mogu da zarade oko 50 evra tokom jednog dana, radije biraju poslove koji su vezani za Jadran jer misle da spajaju lepo i korisno - da budu na moru i rade malo lakši posao. Međutim, situacija na terenu, koju mnogi mladi ne shvataju, jeste da ni ti poslovi koji su vezani za ugostiteljstvo, nisu laki. Dobre su zarade na mesečnom nivou, ali se i tu često radi i po više od 10 sati dnevno, šest dana u nedelji. Imaju samo jedan slobodan dan da mogu da iskoriste za slobodno vreme i neke svoje aktivnosti“, objašnjava Turinski. 

Kako je naveo, mladi iz celog regiona su spremni da zbog posla otputuju u neku drugu zemlju.

„Najčešće biraju Hrvatsku i Crnu Goru, jer spajaju lepo i korisno, to što su na moru, a i privlačniji im je sam posao. Međutim, to nije jedini razlog. Biraju te zemlje i zbog poznavanja jezika i zbog lakšeg sporazumevanja, naročito ljudi koji odlaze iz Srbije putem Crne Gore ili Hrvatske. Sa druge strane, plate su razlog zašto se biraju baš ovi poslovi. Nisu samo poslovi u ugostiteljstvu nužno ti koji su najprivlačniji. Na Jadranu imate mnogo poslova i mogućnosti. Tu su razni pomoćni poslovi koji se obavljaju u kuhinji, traženi su animatori i fotografi u hotelima, recepcioneri, ljudi koji se bave turizmom u nekom obliku. Paleta tih poslova jeste raznolika. Samim tim i ponuda poslova jeste šira i veća, pa otud i mnogo veće interesovanje ljudi iz celog regiona da odlaze put jadranskog primorja. Posebno u Hrvatsku, jer ima i veću turističku ponudu, pa i veću ponudu poslova“, zaključio je Turinski.

I mladima na Kosovu Jadran najprivlačniji

Slično je i na Kosovu. Dušan Borisavljević iz Omladinskog saveta Opštine Gračanica kaže da mladi sa Kosova najčešće biraju jadransko primorje za sezonske poslove, a jedan od motiva im je i to što imaju priliku da tri meseca provedu na moru, a da u isto vreme solidno zarade.

„Kada se završi školska godina, odnosno godina na fakultetu, pojedinci odlaze put Crne Gore ili Hrvatske i tamo rade dva do tri meseca kako bi uspeli da zarade novac. Za mlade ljude nije sve uvek ni u novcu. Odlazak na primorje je poseban doživljaj i predstavlja novo iskustvo. Ljudi idu često i zbog druženja i provoda. Imaju prilike da tri meseca žive na moru i istovremeno zarade solidnu sumu novca sa kojom mogu šest meseci da žive na Kosovu“, rekao je Borisavljević za Kosovo onlajn.

Kada je reč o Gračanici, situacija sa mladima je slična, dok oni stariji biraju poljoprivredne sezonske poslove, ali oni ne donose znatniju zaradu.

„Opština Gračanica je i dalje ruralna. Imamo mnogo sezonskih poslova koji zavise od njiva i polja u okolini. Ako ljudi rade neke sezonske poslove, uglavnom to rade na svojim imanjima ili kod rođaka. Ipak, to nije nešto od čega bi moglo znatnije da se zaradi, pogotovo ne mladi ljudi. Mlađi najčešće odlaze u Crnu Goru ili u Hrvatsku, da na primorju rade sezonske poslove“, navodi naš sagovornik. 

Emigracija tokom letnje sezone

Direktor Agencije za posredovanje pri zapošljavanju u inostranstvu „Kouzon“ iz Skoplja Zoran Kočoski rekao je da makedonski sezonci već 30 godina leti posao traže van zemlje, a da je, za razliku od ranijeg perioda kada su najzastupljenije bile Nemačka i Grčka, sada dominantna destinacija Hrvatska.

„Tradicionalno, Makedonija već tridesetak godina, ima emigraciju koja tokom letnjeg perioda, od početka aprila do kraja oktobra, odlazi u inostranstvo da radi sezonu. Hrvatska je atraktivna u poslednjih sedam, osam godina zbog ponuda, pre svega u sektoru turizma“, rekao je Kočoski za Kosovo onlajn. 

On je podsetio da su ranije, sredinom 2000-ih, najpopularnije destinacije bile Nemačka i Grčka. 

„Migracija se potom preselila delimično na Crnu Goru, delimično na Italiju. Ali je u poslednjih sedam, osam godina izrazito najveća migracija u Hrvatsku. To je trend koji će trajati još nekoliko godina sve dok se neke plate ili deo plata ne izjednače sa onim što će nuditi hrvatsko tržište. Već imamo tendenciju u regionu povećanja plata u Makedoniji, Srbiji, Kosovu, Albaniji. Plate se približavaju onome što dobijaju mladi u Hrvatskoj. Iskreno, naša su očekivanja da će i Hrvati postaviti određene restrikcije, zato što radna snaga sa Balkana već postaje skupa za njihovo tržište“, objasnio je Kočoski.

Kako ističe, u letnjem periodu su najplaćenija radna mesta u turizmu i ugostiteljstvu.

„Profesionalni kuvari mogu da zarade i po 3.000 do 3.500 evra. Profesionalni konobari koji rade u prestižnim restoranima zarađuju oko 2.500 evra, a prosečni prihodi mladih kreću se od 1.200 do 1.800 evra. To su plate koje se nude najviše na hrvatskom tržištu, dok su druge destinacije, poput Crne Gore, a donekle Grčke,  Bugarske, Albanije, sa nižim primanjima“, kaže Kočoski.  

Plata u Albaniji veća tokom sezone

Šef poslovne administracije i informacionih tehnologija Kanadskog tehnološkog instituta u Tirani Enriko Ceko izjavio je da su tokom letnje sezone u Albaniji, kao i na Balkanu, najzanimljiviji hotelijerstvo, turizam, rad u barovima i restoranima, kao i poljoprivredni sektor i maloprodaja.

Kada je reč o zaradi, Ceko kaže da se ona razlikuje i zavisi od sezone, budući da leti uglavnom može više da se zaradi.

„Ako pogledamo hotelijerstvo i turizam, u Albaniji je u ovom sektoru tokom leta zaposleno 110.000 do 120.000 ljudi, dok je tokom zimskog perioda taj broj 25.000 do 30.000. Dakle, razlika je četvorostruka. U hotelijerstvu i turizmu postoje dve vrste plata - veoma visoke, namenjene menadžerima, kuvarima, ali i niske plate koje su za konobare, čistače u hotelima“, objasnio je Ceko za Kosovo onlajn.

Napominje, međutim, da su u Albaniji plate leti veće, pa se može zaraditi od 800 do 1.000 evra mesečno, a menadžeri ili kuvari čak i 3.000 evra, pa i više.

Sezonski trend i u informacionim tehnologijama

On ističe da je u Albaniji zanimljiv i sektor informacionih tehnologija.

„Sektor informacionih tehnologija u Albaniji je bio stabilan, sa postepenim povećanjem zaposlenih i povećanjem plata. Danas je nezamislivo raditi u sektoru informacionih tehnologija, u oblasti zaštite ličnih podataka, sajber bezbednosti, a imati platu manju od 1.200 evra. To važi i za javni i za privatni sektor. Zapravo, u javnom sektoru postoje određeni odeljenja u kojima plata dostiže 3.000, čak i 4.000 evra zbog nivoa bezbednosti. Rekao bih da čak i u oblasti informacionih tehnologija, veštačke inteligencije, digitalizacije, postoji sezonski trend, jer su dobri studenti uglavnom slobodni tokom leta i čak rade dva posla. Generalno, na balkanskom tržištu postoji potražnja za zaposlenima u oblasti informacionih tehnologija“, naveo je Ceko. 

On je ukazao da je u poslednjih šest do sedam godina u Albaniji primetan trend da 30.000 do 40.000 mladih napusti zemlju svakog leta. 

„Razlog je i zakonodavstvo EU o sezonskom boravku koje dozvoljava građanima Albanije da u periodu od tri meseca žive i rade u ovim zemljama. Bilo bi veoma dobro kada bi i balkanske zemlje imale koristi od prethodnih sporazuma koje su potpisale o priznavanju diploma i razmeni radne snage, jer bi to bilo veoma interesantno u nekim sektorima. Makedonija i Srbija imaju samo jedan do dva procenta radne snage zaposlene u sektoru hotelijerstva i turizma, a ovaj sektor donosi samo dva procenta ukupne bruto proizvodnje. S druge strane, potrebni su nam zaposleni koji znaju strane jezike tokom leta. Dobar deo turista koji dolaze u Albaniju je iz slovenskih zemalja, tako da znanje slovenskih ili engleskog jezika pomaže“, rekao je Ceko.