Može li doći do promene u spoljnoj politici Ukrajine i priznanja Kosova?

Ambasador Ukrajine u Albaniji Volodimir Škurov poručio je krajem prošle nedelje da je priznavanje Kosova "pitanje vremena". Izjava je izazvala polemiku zato što je usledila neposredno nakon Samita Ukrajine i Jugoistočne Evrope u Tirani na kome je izglasana Deklaracija u kojoj je istaknuta nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica od 1991. godine.

"Cenimo pomoć Kosova. Priznavanje Kosova je na dnevnom redu. Ništa nije nemoguće, ali smo trenutno više fokusirani na to kako da se izvučemo iz vatrenog ognja. Pitanje priznavanja Kosova je više političkog karaktera, gde se mora uzeti u obzir nekoliko elemenata koji se možda ne pojavljuju uopšteno", poručio je Škurov nakon Samita u Tirani.

Ubrzo je stigao odgovor i iz Ambasade Ukrajine u Srbiji da "stav Ukrajine ostaje nepromenjen i zasniva se na bezuslovnom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država unutar njihovih međunarodno priznatih granica".

Profesor na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Životić ocenjuje da bi ukrajinsko priznanje Kosova bilo veliki udarac za Srbiju i posledica lobiranja, ali sumnja da će se to i dogoditi jer bi takav potez drastično naštetio poziciji ove države u jeku rata sa Rusijom.

Komentarišući najavu ambasadora Ukrajine u Albaniji Volodimira Škurov Životić kaže za Kosovo onlajn da je reč o “bombastičnoj i neočekivanoj izjavi” koja je “iskliznuće iz glavnog toka ukrajinske spoljne politike”.

“Teško je reći da li je to iskliznuće slučajno ili namerno. U Ukrajini postoji struja koja se zalaže za priznanje kosovske nezavisnosti. Teško je reći koliko je to struja pod uticajem aktuelnih događaja, a koliko je reč o izvesnim lobističkim strukturama unutar samog Kijeva. Ono što je važno napomenuti je da se radi pre svega o opozicionim političarima koji su čak pokretali i nekoliko incijativa u tom pravcu”, kaže Životić.

Objašnjava da je jedna inicijativa trebalo da se razmata u ukrajinskom parlamentu, ali da nije prošla u nadležnom odboru, dok je u drugom slučaju organizovana peticija, ali da ni ona nije uspela.

Životić ističe da su sasvim jasni razlozi zbog kojih Ukrajini u ovom trenutku ne bi odgovaralo priznavanje Kosova.

“Ako se uzme u obzir prosta činjenica da se Ukrajina trenutno suočava sa aneksijom delova svoje teritorije od strane Rusije, i to postojano od 2014. godine do danas, svakako da bi to predstavljalo svojevrstan potez koji bi drastično naštetio njenoj poziciji pre svega u odnosu na Rusiju, ali i na glavne aktere na međunarodnoj sceni”, navodi Životić.

Dodaje da je i za Srbiju važno da ne dođe do tog priznanja.

“Izuzetno je za Srbiju važno da se to ne desi iz nekoliko razloga. Pre svega, priznanje kosovske nezavisnosti od strane još jedne evropske zemlje, velike - mnogoljudne države, pritom veoma bliske slovenske, dominantno pravoslavne, bio bi veliki udarac za Srbiju u ovom trenutku. Na drugoj strani, pozicija Srbije u odnosu na Rusiju bi se na neki način izmenila. Rusiji bi svakako odgovaralo takvo priznanje jer bi na taj način bile drastično poljuljane ukrajinske pozicije ne samo u Beogradu, već i u regionu. Na taj način bi opet dobili i određeni argument za opravdanje onoga što je trenutna ruska politika u odnosu na Ukrajinu”, smatra Životić.

Po njemu najbolji scenario po Kosovo bilo bi da Ukrajina otvori u Prištini predstavništvo ispod nivoa ambasade, ali da su i za to male šanse.

“S obzirom na to da se Ukrajina nalazi u ratu i da su njeni prioriteti mnogo širi i drastično se razlikuju od ovih koje bi želele prištinske vlasti teško je to očekivati. Mada treba napomenuti da niz zemalja koje nisu priznale kosovsku nezavisnost imaju predstavništva različitog ranga, nivoa i različitih zadataka u Prištini”, zaključuje profesor Životić.

S druge strane, politički analitičar Visar Zani iz Prištine ocenjuje za Kosovo onlajn da ukrajinsko priznavanje Kosova jeste komplikovan i proces povezan sa geopolitičkim dešavanjima u regionu i svetu, ali da zasluge neće imati ni Ukrajina ni Kosovo jer će to biti politička odluka SAD i EU.

“Neki signali mogu uticati da se zvanični Kijev podstakne da prizna nezavisnost Kosova, ali to se neće dogoditi zbog snage Kosova, već isključivo uz podršku SAD i zemalja EU koje žele da na taj način prenesu političku poruku da je realnost Kosova mnogo drugačija od one u kojoj su trenutno Rusija i Ukrajina”, ističe Zani.

Naglašava da već postoje pozitivni pomaci, a da je suštinski nebitno da li će Ukrajina priznati Kosovo sada ili po okončanju rata sa Rusijom.

“Postoje pozitivni pomaci u pogledu priznanja od strane Ukrajine. Za to je potrebno mnogo rada i mnogo posvećenosti svetske diplomatije kako bi se to i dogodilo. Možemo da dobijemo priznanje, a da li će do njega doći sada ili posle rata u Ukrajini je pitanje. Ali, doći će do relaksacije odnosa i komunikacije zato što je Kosovo bilo veoma angažovano i u potpunosti podržalo Ukrajinu u ratu sa Rusijom”, smatra Zani.

Prema njegovim rečima Ukrajina to, na izvestan način i sada pokazuje i pored činjenice da ima problema sa teritorijalnim pretenzijama Rusije.

“Ali te pretenzije Rusije nemaju veze sa Kosovom. Kosovo je jedinstven slučaj koji se potpuno razlikuje od ruskog narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine”, objašnjava Zani.

Zbog toga je, naglašava, krajnje nevažno što u ovom trenutku ambasadori Ukrajine u Tirani i Beogradu nemaju usaglašene stavove.

“Jedan ambasador na neki način ima pozitivne signale u vezi sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, dok ambasador Ukrajine u Srbiji ostaje u prošlosti i uverava Beograd da nema konkretnih poteza ili namere da ova zemlja prizna nezavisnost Kosova”, zaključuje Zani.

Srećko Đukić, bivši diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji ocenjuje da pitanje priznanja Kosova još dugo neće biti tema za Ukrajinu.

“Tako nešto nije pitanje tekuće ili kratkoročne politike Ukrajine. To pitanje će sačekati da se razreše stvari između Beograda i Prištine ili da se razreše stvari u samoj Ukrajini”, ističe Đukić za Kosovo onlajn.

Naglašava da je i za Ukrajinu i za Srbiju važno da slede politiku uvažavanja teritorijalnog integriteta.

“Bitno je i za nas, ali bitno je i za Ukrajinu da se održi sadašnji status jer je u pitanju principijelni stav podržavanje zemlje kojoj je ugrožen teritorijalni integritet, dakle nepriznavanje Kosova. Srbija je ipak u svim rezolucijama koje su usvojene u UN, a mislim da ih ima šest ili sedam, podržala teritorijalni integritet Ukrajine”, naglašava Đukić.

Objašnjava da je za Srbiju veoma važno da Ukrajina ne promeni svoj stav zato što bi to moglo da proizvede lančanu reakciju u zemljama bivšeg Sovjetskog saveza.

“Bitan momenat za razumevanje ukupne situacije u srpsko-ukrajinskim odnosima i zašto je važno da Ukrajina ne prizna Prištinu jeste i činjenica da bi to bila prva zemlja sa postsovjetskog prostranstva, ako izuzmemo tri pribaltičke države, koja bi priznala Kosovo kao nezavisnu državu”, kaže Đukić.

Najavu ambasadora Ukrajine u Tirani Volodimira Škurov da bi ova zemlja mogla da promeni svoj stav i da je “priznanje Kosova samo pitanje vremena”, Đukić tumači kao “dosta slobodno i široko tumačenje moguće politike Ukrajine prema Srbiji”.

“Ta tema jeste otvorena u ukrajinskoj javnosti. Bilo je govora ne samo u medijima, već i u Vrhovnoj radi i još kod nekih ličnosti. To je nešto što, na kraju krajeva, mora da izbije na dnevni red. Međutim, objektivno posmatrajući, to nije tema koja je aktuelna niti je tema koja će biti uskoro razmatrana u tom smislu da bi Ukrajina mogla da prizna Kosovo kao nezavisnu državu. Iz više razloga. Pre svega to je principijelan, načelan stav. I jedna i druga zemlja se bore za svoju teritorijalnu celovitost i svakako da Ukrajina, bez obzira koliko ima na svojoj strani moćne saveznike koji objektivno Srbiji nisu saveznici, ne bi izlazila iz tog okvira”, uveren je Đukić.

Navodi da je Srbija važan činilac za Ukrajinu i da je to potvrđeno i kroz Deklaraciju koja je usvojena na Samitu Ukrajina - Jugozapadni Balkan u Tirani, ali i u razgovoru koji su tamo imala dva predsednika, Aleksandar Vučić i Vladimir Zelenski.

Upitan koliko je za Srbiju otežavajuća okolnost što je zauzela neutralan stav prema ratu u Ukrajini, Đukić odgovara da je srpska pozicija previše komplikovana, a da je pitanje ko kako tumači tu neutralnost.

“Zavisi ko i kako posmatra. Mislim da je potrebno da srpska politika bude aktivna na svim pravcima i domenima, uključujući i ukrajinsko-ruski rat. Tu se teško može reći da Srbija ima neutralni status. Rekao bih da je srpska politika više vezana za rusku politiku i uverenje da se preko te čvrste veze sa Moskvom čuva status Kosova i Metohije i da je u tom smislu pitanje srpsko-ukrajinskih odnosa potisnuto u drugi plan, odnosno da je naša politika prema Ukrajini nedovoljno aktivna”, smatra Đukić.

Upitan da li izjavu ukrajinskog ambasadora treba tumačiti kao moguću najavu otvaranje diplomatske misije ove zemlje u Prištini, Đukić kaže da je to moguće.

“Ali Ukrajina time ne bi nešto posebno dobila. Moguće da bi to značilo za Prištinu s obzirom da je ona potpuno stala na stranu Ukrajine” kaže Đukić i podseća da slične misije, ispod nivoa ambasada, u Prištini imaju i mnoge druge države koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

“Ukrajina to može da učini svaki dan, to ne bi bilo ništa neobično i ne bi bilo presedan zato što priličan broj država ima svoje kancelarije ambasada iz Beograda u Prištini. Počnite od Rusije, pa Kine, Grčke, niza drugih zemalja. One su akreditovale iz Beograda u Prištinu preko našeg ministarstva spoljnih poslova i naravno, preko prištinskog ministarstva spoljnih poslova svoje kancelarije i svoje diplomate. Rusija drži svoju jaku diplomatsku misiju još od 2000. godine. Grčka je podigla nivo svog diplomatskog predstavništva pre nekoliko godina do nivoa trgovinskog predstavništva”, podseća Đukić.