Navijali za Kamalu, čestitali Trampu: Može li Osmani da izgladi odnose sa SAD?

Danima se nižu reakcije na godišnji govor kosovske predsednice Vjose Osmani. Mnogi su u njemu prepoznali i poruku Americi nakon pobede Donalda Trampa. Sagovornici Kosovo onlajna nemaju dilemu da Osmani ima nameru da pred izbore u februaru pokuša da izgladi već dovoljno narušene odnose sa SAD, ali i da ishendluje dodatni problem - otvorenu podršku koju je Priština davala kandidatu demokrata, Kamali Haris.

Piše: Arsenije Vučković

Osmani je u svom godišnjem govoru istakla da bi SAD trebalo da preuzmu lidersku ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine zato što je taj proces pod okriljem EU bio „potpuno neuravnotežen, sa nepravednim tretmanom Kosova i kontinuiranim ustupcima prema Srbiji“.

Poručila je i da nikada nije verovala „u neke birokrate iz država koje ne priznaju Kosovo“ i da je za sve najbolje da se budući statut ZSO dogovori sa Amerikom.

„Nikad nisam dobro razumela, ni sprdnju koja se pravi na račun saveznika, ni napade na njih, ni zloupotrebu njihovog imena za vlast. Ni jedno, ni drugo ne čini čast Kosovu“, naglasila je Osmani.

Odnosi Vašingtona i Prištine zahladneli jednostranim akcijama na severu i neobaziranjem na otvorena upozorenja američkih zvaničnika, dodatno bi mogli da se pogoršaju zbog nedvosmislene podrške Kamali Haris.

Premijer Aljbin Kurti u više navrata je nedvosmisleno poručio da „Kosovo postaje uznemireno i kada samo pomisle na Trampovu pobedu“, ali i da „povratkom predsednika Trampa postoji određeni stres i anksioznost širom Evrope i Kosovo nije drugačije“.

Kurti je takođe, u avgustu, prisustvovao Nacionalnoj konvenciji demokrata u Čikagu gde se i fotografisao sa Kamalom Haris.

„Čestitam predsedniče Donalde Tramp na izbornoj pobedi. SAD su ključni saveznik, prijatelj i partner Kosova i radujemo se zajedničkom radu za napredak i mir“, naveo je Kurti nakon što je postalo jasno ko će biti 47. predsednik SAD.

Doduše, i Osmani je pravila „selfi“ sa demokratskim kandidatom tokom Konferencije o miru u Ukrajini koji je održan u Švajcarskoj.

„Prenela sam joj duboku zahvalnost kosovskog naroda na nepokolebljivoj podršci i našem doživotnom prijateljstvu!“, navela je Osmani na svom „X“ nalogu.

Ipak, ona je na kraju izborne kampanje u SAD poručila da je za Kosovo nevažno ko će pobediti.

„Važno je da Sjedinjene Američke Države nastave da budu lider slobodnog sveta i najvažniji strateški saveznik Kosova“, objasnila je Osmani.

Ko se plaši Trampa?

Politički analitičar Obrad Kesić nema dilemu da prištinska administracija pokušava da amortizuje činjenicu da je tokom predizborne kampanje za predsednika SAD bila opredeljena za kandidata Demokratske stranke - Kamalu Haris i da sada na svaki način pokušavaju da zadobiju poverenje Donalda Trampa u strahu da bi sa njegovim izborom Srbija mogla da se bolje pozicionira, ali i da bi distanciranje SAD od EU značilo i manje podrške nego što je Kosovo do sada dobijalo.

„Definitivno, i to se vidi od samog dana posle izbora u SAD kada su izbrisali društvene medije od slika gde su se hvalili da su imali kontakte i sa Kamalom Haris i sa visokim demokratskim funkcionerima na demokratskoj Konvenciji. Jednostavno, od tog dana prevladao je strah na prvom mestu gde se plaše mogućih novih pozicioniranja ne samo Srbije, nego i SAD u smislu da se distancira od Evrope, a to bi značilo i distanciranje od podrške koju je Priština imala do sada“, kaže Kesić za Kosovo onlajn.

Dodaje da su vlasti u Prištini zbog tog straha krenuli u novu fazu diplomatske ofanzive u kojoj pokušavaju da se predstave kao strana kojoj odgovora povratak Trampa u Belu kuću.

U tom kontekstu Kesić tumači i poslednje izjave predsednice Vjose Osmani da očekuje od SAD da preuzme lidersku poziciju u pregovorima Beograda i Prištine.

Ipak, upozorava da ovakav politički „salto mortale“ ukazuje da Kosovo mnogo više od članstva u EU zanima da sačuva privrženost SAD kao ključnog promotera nezavisnosti.

„U ovom kontekstu, ono što je izjavila je važno zbog nekoliko razloga. Prvo, to pokazuje da Priština apsolutno nije odana niti je odlučna da ide prema članstvu u Evropskoj uniji. Jednostavno, ne pokazuje se volja da Priština, na prvom mestu nastavi sa reformama koje su nužne da bi se postigao napredak na putu ka članstvu u EU. Drugo, pokazuje se da i dalje postoji jedna zavisnost  opstanka takozvane države Kosovo vezanog za SAD. Da oni ne vide perspektivu, budućnost, ako SAD aktivno ne podržavaju, ne učestvuju u stvaranju i konsolidaciji te nezavisnosti. I zbog toga sada, po svaku cenu, pokušavaju prvo da naprave kontakt sa SAD, sa novom administracijom na najvišem nivou, a posle toga žele da što više pokažu odanost prema novoj administraciji“, smatra Kesić.

Dodaje da takva politika „nije ništa novo“ i da je menjaju svaki put kada se u nekoj državi kojoj je bitna promeni administracija.

„Oni vrlo brzo pokušavaju da se pozicioniraju da bi stekli ponovo podršku i poverenje nove vlasti. U ovom slučaju mislim da apsolutno nema šanse za uspehom. Ne zbog toga što će nova administracija imati neku jasno definisanu prosrpsku politiku. Ali, sve ovo što se najavljuje za glavne tačke nove spoljne politike predsednika Trampa su ključne tačke i za interese ne samo Srbije, nego i za Republiku Srpsku i ceo srpski narod“, tvrdi Kesić.

Dodaje da će se borba za naklonost Trampove administracije odvijati preko albanskog lobija u Americi.

„Ima pojedinaca iz američke albanske zajednice i oni sada pokušavaju da koriste te ljude da bi ostvarili tu komunikaciju koju priželjkuju. Druga stvar jeste da sada usmere finansiranje prema Republikancima i prema svim interesima koji su usko povezani sa Maga pokretom i na taj način pokušavaju da kupe uticaj među ključnih ljudima koji će imati ulogu u odlučivanju u novoj administraciji“, smatra Kesić.

Uz to, očekuje i da zvanična Priština nastavi sa slanjem „signala odanosti“ i da će to najvidljivije biti na primeru podrške Izraelu.

„Možemo očekivati nastavak one priče koju smo videli na kraju prvog mandata predsednika Trampa da će Kosovo da iskoči od svih država sa većinskim muslimanskim stanovništvom i oni će na neki način pokazati da i dalje podržavaju Izrael, da priželjkuju da pokažu odanost novoj administraciji s tim što će to javno da govore i što će podržavati Izrael ne samo vezano za glasanje koje će biti u raznim organizacijama gde su već prisutni nego takođe i da će javno zauzimati stavove i tamo gde nemaju pravo glasa“, zaključuje Kesić.

Prekasna incijativa

Politički analitičar iz Prištine Afrim Kasoli smatra da je inicijativa predsednice Vjose Osmani o uključivanju SAD u pregovore Beograda i Prištine prekasna zato što odnosi sa Vašingtonom više nisu na istom nivou kao ranije.

„Da odnosi sa SAD više nisu na nivou na kojem ih je Kosovo imalo do sada, sve do dolaska ove vlade na vlast, činjenica je i to je očigledno“, ističe Kasoli u razgovoru za Kosovo onlajn.

Naglašava da izjave Osmani u godišnjem govoru pre svega treba tumačiti u svetlu njene namere da SAD podrže ranije zahteve da Kosovo, u saradnji sa Amerikom, preuzme nadležnost u izradi nacrta Statuta ZSO.

„Ipak, sada mogu reći da je možda prekasno s obzirom na trenutne okolnosti u kojima se nalazimo. Još ne možemo sa sigurnošću da kažemo kakav stav će zauzeti nova američka administracija - da li će podržati proces dijaloga koji se vodi u Briselu i koji moderira EU ili će insistirati na paralelnom procesu dijaloga pod vođstvom Bele kuće, kao što je to bio slučaj na kraju mandata prve Trampove administracije, kada je potpisan sporazum o ekonomskoj normalizaciji između Kosova i Srbije, konkretno između bivšeg premijera  Avdulaha Hotija i aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, naglašava Kasoli.

Koja opcija će prevagnuti, precizira, zavisiće najviše od odnosa između Brisela i Vašingtona.

„To će uglavnom zavisiti od odnosa koji će imati ova dva važna diplomatska centra, Brisel i Vašington. Prema trenutnim koordinatama Vašington već podržava nacrt statuta koji je izradila Evropska unija i koji je ponuđen Kosovu, i jedino što zahtevaju od centralnih vlasti države Kosovo je da pošalju taj nacrt na Ustavni sud“, ističe Kasoli.

Upozorava i da će od budućih odnosa Brisela i Vašigtona zavisiti i sva druga rešenje vezana za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

„Međutim, ako dođe do promene odnosa između Brisela i Vašingtona, ostaje da se vidi kakva rešenja mogu biti tražena i u kom obliku može biti zahtevana normalizacija između dve zemlje“, zaključuje Kasoli.

Pogodbe i dodvoravanja

I politikolog iz Beograda Ognjen Gogić poslednje izjave Vjose Osmani tumači kao dodvoravanje novoj američkoj administraciji Donalda Trampa, ali i pokušaj njenog distanciranja od politike premijera Aljbina Kurtija.

„Osmani zapravo sve vreme pokušava da se predstavi kao neko ko se u međunarodnim odnosima razlikuje od Kurtija i da se ponekad i distancira od njega, pre svega vezano za te jednostrane akcije koje preduzima Vlada Kosova koje su narušavale odnose Kosova sa SAD. S obzirom na činjenicu da se Tramp vraća u Belu kuću Osmani ima još veći razlog da se pokazuje kao više proamerički orijentisana nego Kurti“, naglašava Gogić za Kosovo onlajn.

Kaže da razlog leži u verovanju da je upravo američka administracija tokom prvog mandata Trampa orkestrirala rušenje prve vlade Aljbina Kurtija, odnosno nije tolerisala njegovu „neposlušnost i jednostrane akcije“.

„Tako da - da, Osmani se dodvorava ovim izjavama novoj administraciji i pokušava da se predstavi kao konstruktivniji partner sa Kosova u odnosu na vladu koju vodi Kurti“, naglašava Gogić.

Komentarišući tvrdnje Osmani da bi SAD trebalo da budu posrednik u dijalogu Beograda i Prištine i da „potpis predsednika SAD mnogo više vredi od potpisa predsednika Srbije“, Gogić kaže da su ovakvi stavovi začuđujući.

„Te izjave Vjose Osmani su pomalo začuđujuće s obzirom na činjenicu da se u Ameriku vraća Tramp. Ti njeni apeli i pozivi imali bi više smisla da su svojevremeno upućeni Bajdenu za koga se verovalo da je naklonjeniji Prištini i kosovskim Albancima. Tako da je Vjosa Osmani sa tim zakasnila“, smatra Gogić.

Dodaje da je nejasno i na šta Osmani tačno misli kada govori o važnosti potpisa američkog predsednika.

„Nije jasno na šta zapravo SAD treba da stave svoj potpis. Pretpostavljamo da je reč o tome da ona želi da SAD budu garant toga da će Kosovo ući u međunarodne organizacije, pre svega u Nato. I ona zapravo u tim izjavama nudi jednu vrstu pogodbe Amerikancima, a to je da je Kosovo sa svoje strane sprovede neke od preuzetih obaveza, u prvom redu formiranje ZSO, a da zauzvrat Amerikanci budu ti koji će da garantovati da će Kosovo biti nagrađeno za to time što će postati deo, prvenstveno Natoa“, ističe Gogić.

Međutim, smatra da je i ovde reč o zakasnelom pozivu.

Podsećajući na raniju izjavu američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera da vlasti u Prištini da ’troše strpljenje’ SAD, kao i da postaju sve manje motivisani da promovišu Kosovo u međunarodnim odnosima, Gogić kaže da je malo verovatno da bi nova administacija mogla da preuzme ulogu one koju je predvodio Džozef Bajden.

„A s druge strane, treba imati u vidu da na kraju, o članstvu Kosova u Natou ne odlučuju samo Amerikanci, već odlučuju i druge članice. Da su Amerikanci mogli da nateraju nepriznavače, četiri zemlje u Nato: Španiju, Rumuniju, Slovačku i Grčku da priznaju Kosovo i da prihvate da Kosovo postane deo Natoa, oni bi to već učinili za vreme Bajdena“, zaključuje Gogić.