(Ne)postojanje Zakona o referendumu: Peticije za smenu gradonačelnika u pravnom vakuumu

Potpisivanje peticije u Severnoj Mitrovici
Izvor: Kosovo Online

Nedeljama nakon što su građani četiri opštine na severu Kosova predali potpise potrebne za glasanje o smeni gradonačelnika, Centralna izborna komisija Kosova nije se oglasila, kao da ne postoji. Oglasio se predsednik Skupštine opštine Severna Mitrovica, doduše, o sasvim drugoj peticiji, poručivši da je odbijena, jer ne postoji Zakon o referendumu. Da li ista sudbina čeka peticije za smenu gradonačelnika i ko je odgovoran što Srbi na Kosovu od prava imaju jedino - pravni vakuum?

Predsednik SO Severna Mitrovica Nedžat Ugljanin rekao je danas za Kosovo onlajn da je odbijen zahtev za referendum za opoziv odluke o dodeli zemljišta kod Vojnog remonta, koju je podnela Srpska demokratija, jer Zakon o referendumu ne postoji. Administrativno upustvo ne može biti jače od zakona i ustava, poručio je nekoliko dana ranije.

Administrativno uputstvo je, podsetimo, donelo Ministarstvo administracije i lokalne samouprave Kosova, na njega su se pozivali i najviši kosovski zvaničnici, ali se, dok nisu predati potpisi Srba sa severa, o "nepostojećim zakonima" nije raspravljalo. 

Osim toga, ne postoji ni zakon po kome SO Severna Mitrovica i njen predsednik odlučuju o nastavku postupka smene gradonačelnika, kažu naši sagovornici i ističu da je pravo na referendum predviđeno međunarodnim dokumentima na čije se poštovanje Kosovo obavezalo. Štaviše, dodaju da ni Zakon o lokalnoj samoupravi, ni Adminstrativno uputstvo ne govore o tome da se glasanje za smenu gradonačelnika sprovodi na osnovu Zakona o referendumu, tako da odsustvo tog zakona nije pravna praznina koja ograničava CIK. Ali CIK se, ipak, ne oglašava. 

Programska menadžerka NVO Društvena inicijativa Milica Andrić Rakić objašnjava da nepostojanje zakona o referendumu ne može biti osnov za odbijanje peticija.

"To što ne postoji zakon o referendumu, nije nešto što građani treba da nose na svojim plećima, već institucije treba da im omoguće alternativni način da to što su nameravali sprovedu, ospore tu odluku o referendumu ili kao što im je i zatraženo da suspenduju tu odluku, dok u nekom trenutku ne dođe do ostvarivanja uslova za organizovanje referenduma kroz usvajanje zakona. Potpuno je neodgovorno tvrditi da je odbijen zahtev građana zbog nepostojanja takvog zakona. To nije osnov za odbijanje, osnov za odbijanje bi bilo da nisu u roku predali ili da nema dovoljan broj potpisa kao što je predviđeno Zakonom o lokalnoj samoupravi ili na primer da CIK odbije to na osnovu toga što se ispostavilo da potpisi koji su verifikovani nisu validni, da su od ljudi koji ne žive u tim opštinama", rekla je Andrić Rakić za Kosovo onlajn.  

Istakla je da bi to što je navela kao razloge mogli da budu osnov za odbijanje, ali da nepostojanje zakona nije osnov za odbijanje.

"Meni je malo čudno da Ugljanin preuzima odgovornost za to govoreći da je on taj koji je odbio inicijativu, jer potencijalno može da bude i krivično odgovoran za sprečavanje provođenja zakona i Ustavom garantovanih prava građana. Da sam na njegovom mestu ostavila bih to drugim institucijama, ne vidim zbog čega on pruzima tu vrstu odgovornosti i peruzima to na sebe, jer nema tu nadležnost", kazala je.

Ističe da nije tačna ni tvrdnja koju je izneo u medijima da referenedum nije garantovan Ustavom. 

"Druga stvar o kojoj je govorio u medijima je da referendum nije garantovan Ustavom, što apsolutno nije tačno. Ne samo da je garantovan Ustavom, već i Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi na koju se Kosovo obavezalo da je poštuje. Takođe to je jedan od osnovnih postulata koji prati Savet Evrope u raznim zemljama članicama, kako se poštuje pravo građana na učešće u odlukama lokalnih vlasti, tako da je sasvim sigurno zagarantovano zakonodavstvom na Kosovu, ali i pravo zagarantovano brojnim međunarodnim dokumetima", navela je Andrić Rakić.

Advokat Ardian Bajraktari ističe za Kosovo onlajn da na Kosovu trenutno ne postoji Zakon o referendumu, a da je Administrativno uputstvo Ministarstva za lokalnu samoupravu o smeni gradonačelnika sporno.

"Što se tiče razrešenja gradonačelnika opština u vezi sa relevantnom odredbom Zakona o lokalnoj samoupravi, Ministarstvo za lokalnu samoupravu je izradilo Administrativno uputstvo koje je po mom mišljenju, sporno", kaže on.

Bajraktari smatra neophodnim da se relevantna odredba Zakona o lokalnoj samoupravi dalje materijalizuje, da bi se omogućila smena predsednika opština putem peticije koju prethodno mora da potpiše 20 odsto građana.

„Da bi takav proces bio uspešan, za njega mora da glasa 50 plus jedan odsto građana sa pravom glasa u toj opštini. S obzirom na relativno malo učešće građana na izborima za gradonačelnika, imam utisak da je teško doći do te cifre“, rekao je on.

Politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da odluka Skupštine opštine Severna Mitrovica kojom je odbijen zahtev za referendum za opoziv odluke o dodeli zemljišta kod Vojnog remonta uz obrazloženje da ne postoji zakon o referendumu, ne može da se reflektuje na dalji proces smene gradonačelnika u ovoj, niti u ostale tri opštine na severu Kosova. Kako kaže, zahtevi za peticije u ova dva slučaja zasnivali su se na različitim članovima Zakona o lokalnoj samoupravi. Takođe ukazuje da je CIK taj koji odlučuje o nastavku postupka smene gradonačelnika, a ne SO Severna Mitrovica niti njen predsednik. Peticija povodom odluke o zemljištu, objašnjava Gogić, zasniva se na članu koji građanima daje pravo da na referendumu ospore neku odluku Skupštine opštine, dok se peticija za smenu gradonačelnika odnosi na drugi član zakona – o smeni gradonačelnika.

„U prvoj situaciji pravni način da se ospori odluka je da se ona stavi na referendum, a kada je reč o smeni gradonačelnika tu se ne radi o referendumu iako se u javnosti kolokvijalno govori ’referendum’, ali pravno to je procedura glasanja za smenu gradonačelnika. Član Zakona o lokalnoj samoupravi govori o tome da građani prvo treba da podnesu peticiju i da posle glasaju za smenu, a Administrativno uputstvo dalje razrađuje i daje nadležnost CIK-u da nakon što verifikuje potpise pokrene proceduru za smenu gradonačelnika na način predviđen Zakonom o lokalnim izborima. Prema Adminstrativnom uputstvu očekuje se da se primene odredbe Zakona o lokalnim izborima po kojima se gradonačelnici biraju, ali tako da se radi suprotna radnja, da se oni smenjuju“, kaže Gogić.

Sprovođenje Administrativnog uputstva, nakon što je zavšeno prikupljanje potpisa kroz peticije, dodaje, u rukama je CIK-a.

„CIK je taj koji treba da odluči da li je peticija prihvatljiva ili ne i CIK odlučuje da li se dalje nastavlja prema postupku predviđenom uputstvom a ne Skupština opština Severna Mitrovica niti njen predsednik koji ne može čak ni da se izjašnjava o tome u medijima jer time zadire u nadležnost nekog drugog tela. CIK je taj koji treba da odluči da li sada može da se organizuje glasanje za smenu gradonačelnika. CIK u ovoj situaciji neće moći da se pozove na odsustvo zakona o referendumu. Predsednik SO Severna Mitrovica Ugljanin se pozvao na odsustvo zakona o referendumu, ali CIK to neće moći jer niti Zakon o lokalnoj samoupravi niti Adminstrativno uputstvo govore o tome da se glasanje za smenu gradonačelnika sprovodi na osnovu zakona o referendumu, tako da odsustvo tog zakona nije pravna praznina koja ograničava CIK“, kaže Gogić.

CIK, navodi, može da kaže da Zakon o lokalnim izborima ne može da se primeni na ovu situaciju jer on ne predviđa glasanje za smenu, već glasanje za gradonačelnika, ali odustvo zakona o referendumu, ponavlja, ne može da bude niti povod niti izgovor da obustavi ovaj postupak.

Gogić, međutim, kaže da pravni okvir za smenu gradonačelnika, svakako nije jasan a da CIK ne može sebe da dovede u situaciju da sam stvara pravne norme koje su zakonska materija i verovatno će da se uzdrži od toga.

„Tu će se desiti situacija kao i sa uredbom Centralne banke Kosova, gde se prebacuje loptica odnosno odgovornost. I CBK i CIK se smatraju nezavisnim institucijama na koje izvršna vlast ne može direktno da utiče tako da ćemo imati začarani krug, gde će premijer ili predsednica Kosova govoriti da oni ne mogu da utiču na rad CIK-a, i da je CIK taj koji treba da sprovede postupak glasanja za smenu gradonačelnika, a CIK će reći da nema dovoljno pravnog osnova da tako nešto uradi a da ne prekši neke zakone“, kaže Gogić.

Izjava koja dolazi iz Opštine Severna Mitrovica je donekle tačna, jer na Kosovu ne postoji Zakon kojim se reguliše organizovanje referenduma, izjavio je za Kosovo onlajn programski direktor organizacije ACDC iz Severne Mitrovice Aleksandar Rapajić, ali naglašava da postoji Administrativno uputstvo o načinu smene gradonačolnika, gde se navodi referendum kao jedan deo procesa.

Slučaj da nešto nije regulisano zakonom, ali je regulisano Administrativnim uputstvom, dovodi prema rečima Rapajića, do pravnog vakuma i zato dolazi do različitih tumačenja.

„Vidimo da opština Severna Mitrovica ima tumačenje da ne postoji zakonska odredba. U skladu sa tim, vidimo da se Centralna izborna komisija ne oglašava već više od mesec dana o predatim potpisima peticije za smenu gradonačelnika na osnovu Aministrativnog uputstva koje je doneseno. Centralna izborna komisija najčešće mnogo brže pregleda potpise kada se radi o izbornim procesima, tako da nije baš jasno zašto dolazi do ovakvog kašnjenja. Imamo i određene informacije iz Prištine koje su isto kontradiktorne, imamo informacije iz novinskih krugova da je peticija prihvaćena, ali dok ne dobijemo zvaničnu informaciju iz institucija ne možemo ništa komentarisati u tom smislu, a imamo i određene analitičare koji navode da ne postoji zakon o referendumu i da je nemoguće organizovati ga. Mislim da to pokazuje koliko pravni okvir nije regulisan, koliko imamo mesta da se neke stvari ne odrade, koje bi trebalo da se odrade, i da ceo ovaj proces Administrativnog uputstva nije napravljen da reši problem, nego da ga samo prolongira što duže“, rekao je Rapajić.

On podseća da procedura, iako nije urađena po zakonu, jeste po Administrativnom uputstvu. 

„Po Administrativnom uputstvu građani su skupili potpise, i sada bi trebalo da se organizuje referendum. Sada dolazimo do glavnog problema. Prvi problem je da se ti potpisi verifikuju, ali čak i kada se ti poptisi verifikuju, ko donosi odluku o referendumu, ko će ga organizovati, ko će pratiti njegov proces? Mnoge te stvari nisu regulisane i tu dolazimo do tog pravnog vakuma gde svaka institucija beži od odgovornosti, a na kraju, pate građeni na terenu, jer i dalje imamo gradonačelnike koji ne odražavaju želju stanovništva“, rekao je Rapajić.