Milivojević: Izmenom Poglavlja 35 EU dovodi u pitanje dalji pregovarački proces Srbije

Zoran Milivojević
Izvor: Kosovo Online

Diplomata Zoran Milivojević ističe da uključivanjem Ohridskog sporazuma u Poglavlje 35 EU pokušava da silom nametne Srbiji da taj sporazum, koji podrazumeva defakto priznanje Kosova, postane za nju obavezujući. To, kako pojašnjava, ulazi u zonu 'crvenih linija' za Srbiju i dovodi u pitanje dalji pregovarački proces.

"Prema tome, definitivno postaje jasna pozicija EU - da više nije statusno neutralna i da se opredelila na pritisak na Srbiju da prizna tzv. novu realnost, odnosno da prihvati defakto priznanje Kosova, jer fransusko-nemački plan, odnosno Ohridski sporazum, upravo to sadrži", rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.

Istakao je da se to jasno vidi u članu 2 i 4, podsećajući da se u članu 2 traži da Srbija prihvati suverenost i teritorijalni integritet u skladu sa Poveljom UN i da da prednost principu samoopredeljenja međunarodnog prava u odnosu na druge principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

To je, konstatuje, jasan putokaz prema defakto priznanju.

Sa druge strane, napominje da se u članu 4 traži da Srbija dozvoli pristup Kosova međunarodnim organizacijama bez izuzetka, a to uključuje UN i organizacije sistema UN.

Zbog toga, zaključuje, postoje rezerve Srbije na Ohridski sporazum, te ga ne smatra obavezujućim.

"Uključenje u Poglavlje 35 je pokušaj da se Srbiji silom nametne da je Ohridski sporazum za Srbiju obavezujući i da bude uslov za pristupne pregovore, odnosno za pristupanje EU u budućem vremenu, kad to bude. To je sada potpuno jasno i to dovodi u pitanje dalji pregovarački proces jer to već ulazi u 'crvene linije' na šta Srbija nije spremna i o čemu nije moguće pregovarati sa Srbijom, jer mi imamo najmanje tri ograničenja - Ustav Srbije, opšte raspoloženje i stav većine u zemlji i na kraju, međunarodno pravo i Rezolucija 12 44, koja govori sasvim nešto drugo", naveo je Milivojević.

Ukazao je da EU ubacivanjem Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 sebe diskredituje kao posrednika u pregovorima o normalizaciji zato što se, kako ističe, statusno izjašnjava.

EU, objašnjava, ima mandat Generalne skupštine UN da podrži i pomogne pregovore o normalizaciji i da deluje kao statusno neutralna u dijalogu imeđu Srbije i Prištine.

"Na ovaj način ona (EU) se svrstava na jednu stranu i na ovaj način potvrđuje se ta politika dvostrukih standarda, podela i podrške Prištini i vladi Kurtija i svim njegovim merama i akcijama represije, negiranja prava u svakom smislu, što pokazuje i neuspeli referendum i stav srpskog naroda. Evropske velike sile, sad se vidi, negde su od početka podržavale ovu tezu i nisu bile nepristasne, podržavale su prištinsku stranu i odobravale mere i akcije prištinske strane da se uspostavi nova realnost na severu KiM i time utiče i na pregovarački proces Srbije i na rešavanje kosovskog pitanja", ukazuje diplomata.

Geopolitika trenutno daje prednost pritiscima na Srbiju, zapaža Milivojević dodajući da je u interesu mnogih da se kosovsko pitanje reši brzo i efikasno, dakle defakto priznanjem.

To je, kako kaže, u interesu zapadnih sila kada je reč o ratu u Ukrajini, o raspletu na globalnom planu, kao i o eventualnom sukobu za dominaciju u novom međunarodnom pretku.

Sa druge strane, "kopenhaški uslovi", vladavina prava, reforme i sve ono što nalažu poglavlja 23 i 24 je sada u drugom planu i u senci je politike, navodi diplomata.

"Evropska unija u ovom momentu daje prednost geopolitici i u politici EU, i prema nama, ali i prema nekim pitanjima u Evropi. U ovom trenutku dominira geopolitika, a ne 'kopnhaški uslovi' i ono što bi za nas trebalo da bude u prvom planu", rekao je Milivojević.

Međutim, diplomata naglašava da bez obzira na stav EU i njihove zahteve, "ni danas, ni sutra, ni bilo kada" Srbija neće razgovorati o ulasku u EU uz odricanje Kosova.

"To za nas nije tema, nama su Ustav, suverenitet i teritorijalni integritet, kao i stav većine važniji nego odricanje države od same sebe. Mislim da je manje važno kada će Srbija morati da ispuni svoje obaveze, već da oni nas time uslovljavaju i da time otvaraju suštinsko pitanje da li žele Srbiju u EU ", naglasio je.

Na pitanje da li ulaskom Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 zemlje koje ne priznaju Kosovo daju podršku da Kosovo postane članica UN, Milivojević naglašava da po tom pitanju postoji jedna vrsta pravne ekvelibistrike i politike.

Ukazuje da u Ohridskom sporazumu nema odrednice priznanje, ali da odrebe koje u tom dokumentu stoje stvaraju uslove za to.

"Tu je postignuta neka vrsta konsenzusa i sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, pri čemu je težište na Srbiji. Ako bismo mi priznali onda to njih ne bi obavezivalo, onda bi se oni na to oslonili i onda bi to tretirali isto kao i mi. Dakle, bez dejure priznanja to bi tretirali kao defakto priznanje i tako bi se i oni ponašali sa izgovorom da je to Srbija učinila. Ukoliko bi mi to učinili, mi bismo stvorili uslove da po modelu nemačkog aranžmana iz '74 godine stvorimo mogućnost da se Kosovo legitimiše i da stekne međunarodno pravni subjektivitet, a onda bi te zemlje delovale po jednom pragmatičnom modelu", kazao je Milivojević.

Ukoliko bi Srbija defakto priznala Kosovo, dodaje, ona bi otvorila prostor ka UN i dovela bi u pitanje Rezoluciju 12 44, a ne zemlje "nepriznavači".

"Ako matična država prizna nezavisnost svoje teritorije onda to menja situaciju i sve sada zavisi od nas", zaključuje diplomata.