(Ne)sigurna budućnost: Kako prevazići izazove zapošljavanja mladih na Zapadnom Balkanu?

Kosovo se i dalje suočava s najvećim brojem nezaposlenih u regionu Zapadnog Balkana. Iako su brojke daleko bolje, tržište rada ne ohrabruje mlade ni u Albaniji, a slična je situacija i u Severnoj Makedoniji i Srbiji. Stručnjaci za Kosovo onlajn, s jedne strane, upozoravaju na kritičan nesklad između obrazovnog sistema i potreba tržišta rada, s druge, na manjak kvalitetnih poslova. Kao posledica toga, saglasni su svi, odliv mladih ljudi je neminovan.

Piše: Petar Rosić

U izveštaju Svetske banke navodi se da je Kosovo sa najvećim brojem nezaposlenih u regionu i da je samo 37,1 odsto radno sposobnog stanovništva zaposleno.

Ministar finansija Kosova Hekuran Murati tvrdi, međutim, da je najnoviji izveštaj Svetske banke pogrešno citiran na Kosovu i da je krajem 2023. godine zabeležen najbrži pad nezaposlenosti na 10,9 odsto.

Njegova izjava izazvala je brojne reakcije stručnjaka iz opozicije koji su poručili da je pogrešnom tumačenju i manipulaciji sklona jedino vlast na Kosovu.

“Nema pogrešnog tumačenja izveštaja Svetske banke ni od strane opozicije, ni od ‘medija bliskih opoziciji’. Gori smo od najgorih u regionu”, napisala je poslanica Demokratskog saveza Kosova Hikmete Bajrami na Fejsbuku.

Ni predsednik Poslovne alijanse Kosova Agim Šahini nema sumnju u izveštaj Svetske banke. I njihovo istraživanje objavljeno u junu pokazuje da se Kosovo nalazi u najvećoj ekonomskoj krizi i da svakodnevno život građana postaje sve teži.

“Mi smo najsiromašnija zemlja u Evropi, odmah nakon Ukrajine koja je u ratu. Po glavi stanovnika imamo najmanji BDP koji pokazuje da smo stvarno siromašan narod. Isto tako, nezaposlenost je dosta visoka. Po izveštaju Svetske banke 37 odsto građana je radno aktivno, što znači da čak 63 odsto građana koji žele da rade, ne mogu da nađu posao“, kaže za Kosovo onlajn.

Kada je reč o mogućnostima zapošljavanja, Šahini naglašava da se mladi najbrže zapošljavaju u IT sektoru, dok je situacija u svim ostalim profesijama gotovo ista.

“U građevinarstvu se svaki dan traži radnici, a radnika nema ili zato što su plate male ili zato što radnici nemaju stručnju spremu. Slično je i u medicini. Imamo dosta ljudi koji završe školu, a onda napuste zemlju. Kosovo nema strategiju kako da se bori protiv siramaštva i kako da razvije ekonomiju i privredu”, navodi naš sagovornik.

Dodaje da je ključni problem nezaposlenosti to što Vlada Kosova ne zna šta je prioritet razvoja Kosova.

“U strategiji se pravi vizija, pa se pravi i strategija kako se stiže do vizije za razvoj ekonomije. Mi kao Poslovna alijansa smatramo da je vlada izgubila dragoceno vreme fokusirajući se na dialog sa Srbijom, a da je privreda, koja nije u dobrom stanju, ostala po strani. Bez obzira što mi imamo pozitivan rast, i to najveći na Balkanu, nama je stopa razvoja dosta niska. Imamo veliko siromaštvo, veliku nerazvijenost i dosta ljudi koji nisu zadovoljni životom na Kosovu, bez obzira da li su Albanci, Srbi ili neki drugi građani Kosova”, kaže Šahini.

Navodi da bi u  njegovoj Alijansi želeli da je vlada u pravu.

“Ali, pre neki dan ministar finansija je izašao i rekao da je nezaposlenost četiri odsto, nakon pet dana je rekao 10,6 odsto. Sad, prema podacima, više od 30 odsto. Imamo dosta ljudi koji su van statistike, dosta ljudi koji su nezaposleni i koji su izgubili nadu da će se naći neko radno mesto i oni nigde nisu u evidenciji”, kaže on.

Analitičar i profesor ekonomije na Univerzitetu u Tirani Eduart Đokutaj kaže da je za razliku od Kosova Albanija jedna od zemalja u regionu s najnižom stopom nezaposlenosti, ali da je vodeći problem zapošljavanje mladih koji utiče i na njihov odlazak iz zemlje.

„Prosečna stopa nezaposlenosti u Albaniji je, prema podacima iz 2023. godine, jedna od najnižih u regionu i iznosi oko 10,7 odsto, ali starosna grupa od 15-29 godina ima nivo nezaposlenosti veći od 22 odsto, što je iznad albanskog proseka. Naravno da je i iznad proseka regiona i da ima veze sa onim što nudi tržište rada, pa je to i razlog koji utiče na odlazak mladih. Očigledno da će tako biti i u budućnosti, sve dok se ne preduzmu mere mimo onoga što se u medijima izražava kao zabrinutost od strane stručnjaka ili predstavnika vlasti”, kaže profesor iz Tirane za Kosovo onlajn.

Ocenjuje da mlade ljude ovo tržište rada ne ohrabruje, niti u Albaniji, niti u zemljama regiona. Navodi da bi Albanija trebalo da napravi novi model koji će imati više koristi od “zajedničkog balkanskog tržišta”.

“Rekao bih da Srbija donekle pravi razliku jer je diverzifikovala portfolio svoje privrede i povećala proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda, ali eksponencijalno. Što se tiče prilagođavanja tržištu u budućnosti, Kosovo ima potencijal da se pojavi kao izvoznik usluga informacionih tehnologija. Ono što bi Albanija trebalo da uradi jeste da usvoji sličan model. Nešto između Kosova, Srbije i Makedonije, da se smenjuju i služe kao komplementarna ekonomija, tim pre što sada imamo Berlinski proces i sve one inicijative i projekte koji imaju za cilj da povežu ljude”, zaključuje Đokutaj.

Rukovoditelj Odeljenja za istraživanje i analizu tržišta rada u Agencije za zapošljavanje Severne Makedonije Biljana Delovska kaže da zvanični podaci Agencije za statistiku pokazuju da je nezaposlenost opala poslednjih godina, ali je i dalje visoka u poređenju sa zemljama EU.

U drugom kvartalu 2024. godine ona iznosi 12,5 odsto, od čega su 18 odsto njih mlađi od 29 godina.

Po obrazovnoj strukturi, objašnjava, skoro 61 odsto njih je bez obrazovanja i sa osnovnom školom, dok je sa višom i visokom stručnom spremom registrovano 7,6 odsto nezaposlenih. Među njima je 530 magistara nauka i 18 doktora nauka.

Delovska navodi za Kosovo onlajn da svaka mlada osoba očekuje da će mu nakon završenog formalnog obrazovanja (srednjeg ili višeg) diploma doneti brže zaposlenje, ali upozorava da dinamičan razvoj tržišta rada, nove tehničko-tehnološke promene stvaraju poslove koji zahtevaju znanja i veštine koje se ne mogu uvek steći u procesu formalnog obrazovanja.

“Poslodavci često traže radnike koji, pored diplome o završenom obrazovanju, treba da poseduju i niz sertifikata o stečenim znanjima i veštinama van procesa formalnog obrazovanja. Otuda je za uspešnu integraciju mladih na tržište rada neophodno povezivanje formalnog i neformalnog obrazovanja”, navodi ona.

Ocenjuje da je problem nezaposlenosti u Severnoj Makedoniji prilično složen i determinisan sa više faktora, jer uprkos činjenici da je u avgustu 2024. u Agenciji za zapošljavanje registrovano 99.142 aktivnih tražilaca posla, poslodavci sve više izražavaju zabrinutost zbog poteškoća u pronalaženju kvalifikovanih radnika.

“Jedan od razloga je nedostatak radnika sa odgovarajućim obrazovanjem i kvalifikacijama. Naime, 61 odsto registrovanih tražilaca posla nema obrazovanje ili ima završeno osnovno obrazovanje. Većina njih ne poseduje nikakva znanja i veštine za obavljanje konkretnih radnih zadataka, odnosno oni su bez ikakvog zanimanja. S druge strane, veliki broj njih su korisnici socijalne novčane pomoći, a Zakon o socijalnoj zaštiti ih obavezuje da se prijave u Agenciji za zapošljavanje kao aktivni tražioci posla”, objašnjava naša sagovornica.

Dodaje da se iz godine u godinu sve više sredstava izdvaja za realizaciju aktivnih programa i mera za zapošljavanje i usluge na tržištu rada, a time sve više građana dobija priliku da se uključi na tržište rada.

“Istovremeno, poseban fokus je na inkluziji mladih, kako bi se sprečio odliv mlade radne snage u inostranstvo i stvorili uslovi da naši studenti koji studiraju u inostranstvu svoja znanja praktično primenjuju u ovoj zemlji”, kaže Dolevska.

Od svih zemalja u regionu koje su kandidati za ulazak u EU, Srbija je po zaposlenosti prva, objašnjava predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda Dragan Todorović. On za Kosovo onlajn ističe da u Srbiji definitivno ima posla, ali upozorava na manjak kvalitetnih poslova.

Navodi da, ako se pogleda sa strane, veoma lepo zvuči da je samo 257.000 nezaposlenih u Srbiji.

“Međutim, ako vidimo stopu neaktivnog stanovništva i odbijemo penzionere i još neke grupacije, poput izdržavanih lica koja primaju socijalnu pomoć i slično, sigurno se dolazi do nekih 500.000 ljudi koji nedostaju u toj statistici”, objašnjava Todorović.

Ako se doda i 600.000 sa neformalnim poslovima - privremenim, povremenim i sezonskim, kako kaže, više od milion ljudi je u nekoj "sivoj zoni".

"Rade oni nešto sigurno. Ono što bih hteo da istaknem jeste da u Srbiji ima posla, ali nema kvalitetnih poslova i ono što bi ljudi želeli da imaju - solidne plate od kojih mogu da žive. Zato i imamo veliki broj tih ljudi koji su u neformalnom obliku i lutaju, odnosno ili rade više poslova da bi preživeli. Snalazi se svako na svoj način i onda taj podatak koji daje statistika nije baš reprezentativan da kažemo 'da, to je tako'", navodi.

Kada je reč o trendovima, kako kaže Todorović, ako uporedimo Srbiju sa zemljama kandidatima za ulazak u EU - BiH, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom, stopa zaposlenosti u Srbiji je najveća. Ako se gledaju zemlje iz regiona koje su u EU, Bugari su možda čak i jedan procenat ispod, ali su svi ostali iznad.

"Hrvati su na 68., Rumunija na 66. mestu i to su među najmanje rangiranim zemljama u Evropi. Jedino Italijani imaju stopu zaposlenosti 65 odsto, dok zemlje gore severnije idu preko 70, neke čak i preko 80. Kada dodamo ovo što nam nedostaje u zvaničnoj statistici dolazimo do tih nekih sedamdesetak odsto koji bi po meni trebalo da bude cilj kojem težimo", kaže.

Jedno od glavnih pitanja, kako kaže Todorović, jeste pronalaženje posla za mlade ljude.

"Mladi u Srbiji relativno brzo mogu da dođu do posla. Sigurno u prvih godinu dana posle školovanja, ali pitanje je kvaliteta posla. One neke manje kvalitetne, sa nižim primanjima u par meseci mogu da nađu. Za ono što je struka i kvalitetnija radna mesta, potrebno je oko godinu dana. Ima i mnogo pozicija na kojima se od nekoga očekuje znanje i iskustvo na samom početku, a oni to nemaju i onda imamo taj nesklad u zahtevima poslodavaca i onoga što realno mlad čovek može da ponudi", navodi.

Posledice svega toga su prvenstveno odlazak mladih ljudi, kaže Todorović i dodaje da se više ne priča samo o mladima.

"To jeste trend i u Evropi, ali mislim da to nije opravdanje da mi ne preduzmemo ono što možemo", zaključuje.