Non pejper Slovenije i Nemačke - da li je ukidanje prava veta ipak nedostižno?

Upamćena kao kočničar hrvatskih pregovora o priključenju Evropskoj uniji, Slovenija je sada uz Nemačku autor non pejpera, čija je ideja da se državama koje su u procesu pregovora sa EU omogući nešto brži put. Njihov predlog je da se članice EU odreknu prava veta prilikom donošenja odluka u pretpristupnom procesu, ali na tu inicijativu ne gledaju svi blagonaklono. Žrtvovanje prava veta, makar kada je na stolu samo odluka o otvaranju klastera, pokazalo se kao popriličan izazov.

Piše: Dušica Radeka Đorđević 

Ministarka spoljnih i evropskih poslova Slovenije Tanja Fajon izjavila je su Slovenija i Nemačka pripremile non pejper kojim će biti predviđeno da u pretpristupnom procesu nema mogućnosti veta i blokade zbog bilaterlanih pitanja sa susednim državama. 

„To je inicijativa da ubrzamo celi proces proširenja, dakle pretpristupni proces, da nećemo imati previše mogućnosti veta blokade suseda zbog bilateralnih pitanja i da koristimo više puta mogućnost kvalifikovanog većinskog glasanja“, pojasnila je Fajon.

Prema rečima sagovornika Kosovo onlajna, o pomenutom non pejperu diskutuje se već pola godine, ali među 27 država EU o njemu i dalje nema saglasnosti. To znači da je sve po starom jer non pejper nema obavezujuću snagu. Dok ima članica koje stavljaju veto na ukidanje prava veta, svako na putu evrointegracija može da bude sapleten zbog uskih interesa pojedinih država, sve i da je ispunio i poslednji uslov.

Programski menadžer Centra za evropske politike Strahinja Subotić kaže za Kosovo onlajn da Slovenija i Nemačka u ovom trenutku nemaju potrebnu podršku članica EU za ideje koje su predložile u non pejperu, ali i da postoji ubedljiva većina članica kojima se ta ideja sviđa.

„Da bi se jednoglasnost ukinula potrebna je jednoglasna odluka. To jeste paradoks i teško ga je pravazići. Imamo države poput Mađarske koje insistiraju na pravu veta u svim oblastima gde je moguće da ga zadrže, Kipar kao jedna mala država smatra da će se njeni interesi, pogotovo ako se odnose na Tursku zaobilaziti i zanemarivati ukoliko odustane od prava veta, a imamo i veliku državu poput Francuske koja i dalje razmišlja da li da odustane od prava veta, jer je ona ipak osnivač Unije i smatra da treba da se pita“, navodi Subotić.

On objašnjava da je ideja non pejpera, o kom se govori poslednjih šest meseci, ubrzavanje procesa donošenja odluka koje se odnose na politiku proširenja. 

„I političke i tehničke odluke koje se odnose na proširenje zahtevaju jednoglasnost, a oni kažu da političke odluke - o otvaranju i zatvaranju pregovora treba da nastave da se donose jednoglasno, ali kao kompromisno rešenje predviđaju da se za jedan tehnički potez, kao što je otvaranje klastera, pređe na kvalifikovanu većinu. Time su hteli da ubrzaju pristupni proces, jer se zna da često jedna, dve ili tri države mogu da zloupotrebe svoje pravo veta i da blokiraju neku državu čak i kada je ona ispunila sve potrebne reforme, da bi se neki klaster otvorio. A, otvaranje klastera jeste tehničko pitanje koje može imati podsticajni efekat i za građane i za donosioce odluka i često je zaista šteta što se za tako tehničke stvari i dalje zahteva jednoglasnost“, kaže Subotić. 

Kada bi non pejper postao zvanična politika, kako ukazuje,  to bi bilo od značaja za one države koje su u „početnoj međufazi“ pristupanja EU, jer bi jednoglasnost i dalje bila potrebna pri zatvaranju poglavlja, kao i pri konačnoj odluci o prijemu neke zemlje u Uniju. 

„Non pejper, na primer, nije relevantan za Crnu Goru jer je ona već otvorila sve klastere. Relevantan je za Srbiju, koja tek treba da otvara dalje klastere, za Albanju, Ukrajinu i Moldaviju, odnosno za države koje su na početku ili kao Srbija negde na sredini. U pogledu Severne Makedonije ovaj non pejper ne bi promenio stanje na terenu jer oni treba da zatvore početak otvaranja pregovara a ta procedura zahteva jednoglasnost. Bugarska čak i kada bi pristala na non pejper i dalje bi imala pravo veta, dakle, mogla bi da zahteva da Severna Makedonija ispuni sve što je potrebno, da bi se pregovori i zvanično i otvorili“, navodi Subotić. 

Kako dodaje, da su svi u EU prihvatili non pejper, Srbija bi bila u mogućnosti da otvori klaster 3, jer bi čak i sa osam članica koje su bile protiv, postojala kvalifikovana većina. 

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Slobodan Zečević kaže za Kosovo onlajn da je non pejper neformalna izjava ili stvar dobre volje nekoga da kaže: „ja neću koristiti pravo veta“, zbog čega kao rešenje vidi samo sistemsku promenu unutar EU kojom bi se definisalo da se klasteri i poglavlja u njima otvaraju kvalifikovanom većinom.

„Sistemska promena koja bi bila prava, i o kojoj se razgovaralo na nivou eksperata Francuske i Nemačke, jeste da se više ne odlučuje jednoglasno kada je reč o otvaranju klastera i poglavlja u njima, već kvalifikovanom većinom, koja podrazumeva da 55 odsto ministara u Savetu Evropske unije glasa 'za' i da oni predstavljuju 65 odsto stanovništva Evropske unije. Da je taj princip usvojen i da je promenjena metodologija otvaranja klastera, Srbija bi bez problema otvorila klaster 3“, ocenjuje Zečević.

Kada bi nemačko-slovenački non pejper formalno prihvatile sve članice EU, kako objašnjava, onda država kandidat za ulazak u EU ne bi mogla, kada ispuni sve uslove za otvaranje nekog klastera, da bude ucenjena nečim što sa tim klasterom nema veze.

„Vrlo često susedne države koriste neki argument koji apsolutno nema veze sa tematikom klastera, nego ima veze sa nekim njihovim kalkulacijama i spoljnopolitičkim interesima i tako usporavaju proces pristupanja EU. Bugarska može da ucenjuje Severnu Makedoniju, ali i Srbiju jer ima interese u Severnoj Makedoniji i smatra da je  Srbija previše bliska sa Skopljem. Hrvatska može da ucenjuje Srbiju zato što smatra da bi njen položaj u Evropi ojačao ako bi postala član EU“, navodi naš sagovornik. 

Najizrazitiji primer blokade, kako podseća, bio je svojevremeni konflikt između Slovenije i Hrvatske povodom teritorijalnih voda.

„On je pravio problem Hrvatskoj prilikom pristupanja EU do te mere da je Hrvatska rekla: 'mi nikada nećemo koristiti takav metod u odnosima sa susednim zemljama', a ipak vidimo da je Hrvatska sada bila protiv otvaranja klastera 3 Srbiji, pa je možda kasnije promenila mišljenje“, kaže Zečević.

I on ističe da kada bi se usvojilo pravilo kvalifikovane većine za otvaranje klastera, da bi pravilo jednoglasja svakako ostalo pri odlučivanju o prijemu nove članice u EU, jer se smatra da je to ozbiljan, formalan čin oko kog sve članice EU treba da se usaglase. 

Inicijativa koju su pokrenule Slovenija i Nemačka, prema oceni profesora evropskog prava u Prištini Avnija Mazrekua, tek je u preliminarnoj fazi.

„Svaka država članica EU može da blokira ovu inicijativu ili da stavi veto na nova članstva za zemlje Zapadnog Balkana“, navodi Mazreku za Kosovo onlajn, i dodaje da inicijativu posmatra više u kontekstu pristupanja regiona u celini, nego pojedinačnog pristupa država. 

On podeća da je Slovenija svojevremeno stavila veto na članstvo Hrvatske zbog redefinisanja granice između te dve zemlje i da je najkritičnije pitanje između njih bila nuklearna elektrana koja se nalazi na granici. Kako primećuje, ovakvi tehnički i politički problemi za zemlje Zapadnog Balkana su uvek prisutni. 

„U slučaju Severne Makedonije postoje otvorena pitanja u vezi sa upotrebom bugarskog jezika i kao rezultat toga Bugarska ima manje konstruktivan odnos prema članstvu Severne Makedonije, dok je za Albaniju otvoreno pitanje granice između nje i Grčke. U slučaju Crne Gore postoji nezadovoljstvo Hrvatske u vezi sa demarkacijom granice između njih na Prevlaci, a tu je i pitanje demarkacije granice između Srbije i Hrvatske“, navodi Mazreku. 

U slučaju Bosne i Hercegovine, kako kaže, postoji pretnja vetom iz Holandije. 

„Jedna od zemalja EU koja može da upotrebi veto za BiH je Holandija, s obzirom na to da je poznato da je imala vojni kontingent u Srebrenici, gde se desio masakr. Holandija nije zadovoljna svime što se desilo sa konfiguracijom BiH“, ocenjuje Mazreku.