Nove kvote za rad u Nemačkoj - hoće li “najmoderniji doseljenički sistem u Evropi” isprazniti Balkan?

migracija radnika u Nemačku
Izvor: Pixabay, ilustracija

“Kako bi se omogućio zaokret, nemačka vlada je sebi zacrtala cilj da stvori najmoderniji doseljenički sistem u Evropi”, poručio je u novembru 2022. nemački ministar rada Hubertus Hajl govoreći o zakonu o imigraciji stručnih radnika. Pre tačno nedelju dana na snagu je stupila i treća faza ovog zakona koja je udvostručila kvote za ljude sa Zapadnog Balkana na 50.000. Novina je i to što je radnicima koji se zaposle olakšano da za sobom dovedu članove ne samo uže, nego i šire porodice. Stručnjaci iz čitavog regiona upozoravaju za Kosovo onlajn da bi ovakva nemačka strategija zapošljavanja ubrzo mogla da isprazni Balkan.

Reč je o produženju zakona iz 2016. godine koji je državljanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije omogućio olakšice za ulazak na nemačko tržište rada, donekle i nezavisno od formalnih kvalifikacija.

Zakon je prošle godine produžen i izmenjen i stupa na snagu u fazama. Izmene se ne odnose na poslove čije je obavljanje zakonom vezano uz nostrifikaciju diplome, na primer akademskih zanimanja poput medicinskih ili poslova nege nemoćnih.

Novost je i takozvana “karta šanse” za traženje posla, koja se bazira na dodeli poena po različitim kriterijumima, kao što su kvalifikacije, znanje nemačkog ili engleskog jezika, radno iskustvo, veze sa Nemačkom i starost, i eventualno na porodici koja je u pratnji radnika.

Sagovornici Kosovo onlajna iz Beograda, Prištine, Skoplja i Tirane upozoravaju da se čitav Zapadni Balkan zbog sve lakšeg zapošljavanja stranaca u Nemačkoj suočava sa nedostatkom radnika u svim sektorima, a dodatni problem predstavlja i sve veći odlazak visoko obrazovanih ljudi sa iskustvom.

Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Čedanka Andrić ocenjuje da je to luksuz koji jedna zemlja ne bi trebalo sebi da priušti. Ona objašnjava za Kosovo onlajn da ova faza nudi mogućnost da se u Nemačku može otići bez prethodno sklopljenog ugovora sa nekom firmom ili institucijom i da se posao može tražiti do godinu dana. Dodaje da već generacijama ljudi odlaze, pa sada mnogi imaju i nekoga ko će ih tamo dočekati.

"Kada se sve uzme u obzir, mislim da će se odliv radne snage, pogotovu u Nemačku, nastaviti", kaže Andrić.

Kada je reč o zanimanjima radnika, objašnjava da se ne mogu izdvojiti specifična jer odlaze i lekari i inženjeri, vodoinstalateri, građevinski radnici...

"Mi sada imamo problem da nadomestimo radnu snagu u svim sektorima", ističe ona.

Kako kaže, više se ne radi samo o mladim ljudima koji imaju samo obrazovanje, nego odlaze i ljudi koji imaju višegodišnje iskustvo.

"Nije lako nadomestiti hirurga koji ima 15 godina radnog staža, možete vi da zaposlite na njegovo mesto nekog njegovog kolegu, ali kvalitet usluge koji se pruža građanima nije isti. Imamo i dodatni problem, a to je ko će podučavati te mlade ljude koji dolaze jer da bi se naučio neki posao potrebna je praksa, a za praksu je potrebno da imate nekog mentora uz sebe koji će vas makar nekoliko godina podučavati poslu", navodi naša sagovornica i podvlači da Srbiuja praktično dobar deo visoko obrazovanih ljudi obrazuje za tržište zapadne Evrope "što je luksuz koji ne bi trebalo sebi jedna zemlja da priušti".

Kada je reč o motivima zbog kojih ljudi odlaze, kako kaže Andrić, i dalje prema istraživanjima, više od 80 odsto njih zaradu navodi kao glavni motiv.

"To ide u prilog našoj tvrdnji koju pričamo već više od decenije da će niske zarade oterati ljude iz Srbije, ne samo Srbije, već i iz celog regiona", naglašava.

Nekih 70 odsto navodi kvalitet života koji nije isključivo povezan sa zaradom, a sličan procenat navodi sistem u kojem se živi, dodaje Andrić. Negde polovina navodi karijerno napredovanje i zdravstveni sistem što, kako ukazuje, nije čudno ako se pogleda da Srbija i Bugarska najviše izdvajaju za privatno lečenje u Evropi.

Podvlači da su sve zemlje u regionu Zapadnog Balkana suočene sa istim problemom, a kao moguće rešenje, Andrić navodi primer Rumunije koja je odliv svojih radnika zaustavila značajnim povećanjem zarada. Ipak, dodaje, nisu samo zarade bitne, bitno je i to da mladi ljudi vide mogućnost profesionalnog napredovanja.

Ekonomista Mihailo Gajić objašnjava da je nemačko tržite rada privlačno za sve profile radnika, od ljudi sa nižim i srednjim kvalifikacijama, preko onih sa završenim fakuletima, do doktora nauka. Za Kosovo onlajn objašnjava da su uslovi za radnu dozvolu značajno smanjeni u odnosu na pre nekoliko godina, a razlog je to što Nemačka svake godine zbog demografskog kretanja stanovništva ima sve manji broj radnika.

“Onaj broj ljudi koji ulazi na tržište rada značajno je manji u odnosu na broj ljudi koji odlaze u penziju. Situacija je takva da je potražnja za svim radnicima, od ljudi koji se bave poslovima koji su više manuelne prirode poput vozača i viljuškara, do ljudi koji su završili fakultete i imaju visoke kvalifikacije kao što su programeri. Nije ograničeno samo za jednu vrstu poslova već postoji čitava lepeza zanimanja koja su u Nemačkoj u deficitu", rekao je Gajić za Kosovo onlajn.

Što se tiče profila koji odlaze u Nemačku, Gajić ističe da na rad u Nemačku odlaze svi, bez obzira na nivo obrazovanja.

"Nije samo da je u pitanju odliv mozgova, ljudi sa završenim fakultetima, već odlaze svi i od onih sa najmanjim kvalifikacijama do onih sa doktoratima. Zbog same strukture stanovništva najviše odlaze oni sa srednjom stručnom spremom. Ljudi sa srednjim i nižim primanjima imaju veću premiju zarade ukoliko odu da rade neki posao u Nemačkoj, nego da ostanu da rade u zemlji porekla. Tako da je to za njih nešto primamljivije nego ljudima sa završenim fakultetom", pojašnjava Gajić.

Ukazuje da je Srbija već decenijama zemlja emigracija, ali da je sreća što je upravo to bio ventil za sprečavanje socijalnih problema, imajući u vidu visoku nezaposlenost na lokalnom tržištu rada. 

Srbija, kaže, pokušava da pronađe pravi način za rešavanje problema nedostatka radne snage i za sada se okreće zemljama iz okruženja budući da se veliki broj ljudi iz BiH i Crne Gore tradicionalno doseljava u Srbiju.

Smatra da bi odlazak radne snage u druge zemlje sprečilo uvođenje novih politika koje se tiču uslova rada i visine zarada.

"Za to je potrebno da imamo niz godina visoke stope ekonomskog rasta koje će omogućiti da plate značajno porastu i da se približe zemljama u koje naši radnici tradicionalno odlaze. Ukoliko bi zarada u Srbiji bila zadovoljavajuća onda bi privlačnost nemačkog tržišta rada izgubila na snazi", zaključuje Gajić.

Siniša Naumoski, analitičar i predstavnik Upravnog odbora Univerziteta Heidelberg u Skoplju kaže da se novim, povećanim kvotama za zapošljavanje radnika sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj raduju svi koji su razočarani ili koji nisu dovoljno finansijski i socijalno integrisani u sistem, a takvih je, kako ocenjuje za Kosovo onlajn, nažalost mnogo.

“Nemačka je poslednjih godina značajno relaksirala, ako mogu tako reći, politiku prema svim zemljama Zapadnog Balkana. Njeno labavljenje vidi se ublažavanjem kriterijuma za ulazak radnika sa Zapadnog Balkana, sa posebnim akcentom na zanatlije. U globalnoj krizi sa ratom i ekonomskom krizom najviše dobijaju one zemlje koje ulažu u ekonomske radnike ili vojnike (metaforički)”, kaže naš sagovornik.

Objašnjava da su uslovi sada dodatno olakšani, upravo za zanatlije.

“Način prenosa je olakšan ne samo za zanatlije, već i za njihove porodice. Ali u pravcu onih visokokvalifikovanih kadrova kao što su medicinari i medicinski radnici važiće ista pravila. Vaša diploma mora biti prihvaćena od strane nemačke vlade i ministarstva i ovde je ceo proces olakšan, ali samo za zanatlije. Uslovi za medicinski profili ostaju isti”, kaže analitičar iz Skoplja.

Ocenjuje da iz regiona odlaze svi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, i da je to nešto što bi trebalo da na neki način ujedini Zapadni Balkan, kako bi zajednički pronašli rešenje.

“Moji koreni su iz Zapadne Makedonije, Ohrida, Kičeva, gde sam živeo kao dete. Moji prijatelji i komšije Albanci su svi otišli. Nema pravila i to je nešto što bi trebalo da nas ujedini kao ekonomski uzrok, da vidimo šta možemo da uradimo za sistem. Odlaze i bankari. Mi, ovde na akademiji imamo desetogodišnji portfolio dobro uspostavljenih bankara visokog profila. Danas i oni odlaze jer im je plata deset puta veća od normalne prosečne plate ovde. Šta hoću da kažem? Odlaze svi, najviše sa Kosova, iz Makedonije, Albanije i BiH. Jednom rečju, odlaze uglavnom svi oni koji imaju loše sisteme unutar uređenja zemlje. Moramo sami da počnemo da menjamo sistem, a to je veoma teško”, kaže Naumovski.

Profesor Ekonomskog fakulteta i stručnjak za rad i zapošljavanje iz Tirane Erion Muča objašnjava da je Nemačka kroz novu reformu koja je stupila na snagu 1. juna, ne samo povećala mogućnost zapošljavanja za različite profesionalce iz svake zemlje, već je i uklonila neke od birokratskih i konzervativnijih barijera koje je ranije imala.

Najveću korist od ove reforme sada imaju oni zaposleni, koji su do juče imali neizvesnost u pogledu priznavanja diploma, dokumentacije i kvalifikacija, kaže on za Kosovo onlajn.

“Nemačka strana uglavnom ocenjuje profesionalne veštine pojedinca. Takođe, potrebno je poznavanje nemačkog jezika na normalnom nivou upotrebe. Ukoliko je zaposleni u redu u oba elementa, pruža mu se mogućnost zaposlenja u Nemačkoj, uz smanjenje vremena za procedure za dobijanje radne vize, skraćivanje vremena za kompletiranje dokumentacije i smanjenje potrebnih dokumensta. To znatno olakšava kretanje zaposlenih, posebno iz zemalja van Evropske Unije ka Nemačkoj”, kaže naš sagovornik.

Objašnjava da će se od nih tražiti da dokažu svoje veštine i to samo u prvom probnom roku od tri meseca, u zanimanju za koje nameravaju da se zaposle. Međutim, dodaje, Nemačka pored specijalizovanih radnika zahteva i nekvalifikovane radnike.

“Za ove zaposlene potrebno je samo poznavanje nemačkog jezika, i dokumentacija vezana za poštovanje zakona, dokaz o krivičnom dosijeu, za dobijanje radne vize. Ostali uslovi su veoma povoljni jer Nemačka država, kao i druge države u EU, pati od nedostatka radne snage za neke profesije koje Nemci ne vole. Ove poslove će raditi stranci, kako se ne bi blokirali procesi privrede i usluga. To je razlog sto su procedure za zapošljavanje u Nemačkoj pojednostavljene”, navodi Muča.

Na pitanje radnici kojih profila najviše odlaze u Nemački kaže da se oni dele u tri glavne kategorije.

“Prvo, radnici u građevinarstvu (visoki i srednji specijalisti). Drugo, zdravstveni specijalisti poput medicinskih sestara, laboratorijskih tehničara, fizioterapeuta, koji se posle završenih viših ili srednjih stručnih studija tu mnogo lakše zaposle. Treće, stručnjaci za informacione tehnologije, uglavnom mladi ljudi koji su završili stručne škole, koji mnogo lakše idu u Nemačku. Pored ovih, tu su i obični zaposleni, koji čine najveći broj onih koji odlaze da rade u Nemačku. Pošto oni nisu specijalizovani i nisu otišli u emigraciju uz prethodni dogovor, ista je mogućnost da se zaposle ili da se vrate nazad”, ocenjuje profesor iz Tirane.

I bivši direktor Privredne komore Kosova Safet Grdžaliju veruje da će sama činjenica da je Nemačka udvostručila kvotu za radnu snagu sa Balkana dodatno motivisati mlade da odluče da odu. On je za Kosovo onlajn ocenio da je potrebno otvoriti javne debate kako bi građani bili upoznati s tim šta će dobiti ako odu da rade u inostranstvo, a šta ukoliko ostanu.

„Evropa više nije ono što je bila nekada. Drugo, moramo imati razne kampanje da bi motivisali ljude, a treća stvar, ono što bi trebalo da znaju naši mladi i građani Kosova je da da 500 evra zarade danas na Kosovu i na Balkanu ima vrednost plate od skoro 2.000 evra u Nemačkoj, kada se uporede troškovi za život, za stanovanje, porez i ostalo“, navodi Grdžaliju.

Napominje da je veoma bitno voditi dijaloj o ovom problemu.

„Mislim da tu treba da se vrati dijalog , moramo vratiti poverenje da se ovde može živeti“, kaže on.