Novi zahtevi Ustavnom sudu: „Tuk na utuk“ ili izlaz iz političke krize na Kosovu?

Umesto razrešenja, odluka Ustavnog suda još više je zapetljala političku krizu koja na Kosovu traje od februarskih izbora. Tako barem tvrdi opozicija. Nudi i izlaz. Prvo DPK, a zatim i DSK podneli su nove zahteve Ustavnom sudu. Sudeći po najavama, to bi uskoro mogla da uradi i predsednica Vjosa Osmani. „Tuk na utuk“ ili izlaz iz višemesečne agonije? Analitičari upozoravaju da Ustavni sud mora biti institucija koja će razrešiti, a ne dovesti do potpune paralize kosovskih institucija.

Piše: Đorđe Barović

Institucionalna kriza na Kosovu traje od 19. aprila kada su poslanici, iz drugog puta, izglasali - potvrdili svoje mandate.

Pokret Samoopredeljenje je za novog predsednika Skupštine odmah predložio Aljbuljenu Hadžiju, dosadašnju ministarku pravde, ali do sada, u više od 40 pokušaja, nije uspeo da sakupi 61 glas - potreban broj da bude izabrana.

Stranka Aljbina Kurtija rešenje je pronašla 1. maja kada su zatražili da se izabere na tajnom glasanju, ali ni za taj predlog nemaju većinu.

Kako bi se izašlo iz „pat pozicije“ Alijansa za budućnost Kosova prva je, 16. maja tražila pojašnjenje od Ustavnog suda. Dobili su ga 26. juna u odluci da se poslanici obavezuju da najkasnije u roku od 30 dana završe sa konstituisanjem parlamenta. I opet nije bilo ništa.

Zbog toga je Demokratska partija Kosova 3. jula podnela zahtev Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti odluka donetih tokom poslednja tri nastavka konstitutivne sednice Skupštine Kosova.

Već sledećeg dana Ustavnom sudu se obratio i Demokratski savez Kosova koji traži ocenu ustavnosti svih sednica od kada se Ustavni sud oglasio.

Istovremeno ne prestaje prepucavanje na relaciji većinskog Pokreta Samoopredeljenje i tri ključne albanske stranke iz opozicije: DSK, DPK i ABK.

Saradnik Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli tvrdi da će glavna posledica takvog prepucavanja, ali i neuspeha konstituisanja Skupštine biti ulazak Kosova u „nepoznatu ustavno-političku zonu“ zato što će svako rešenje nakon isteka prvobitnog roka od 30 dana koji je odredio Ustavni sud biti vanustavno.

„Svaka strana krivi onu drugu, dok nijedna, a posebno ona koja ima najveću odgovornost, ne čini ništa kako bi se postigao dogovor i prevazišao politički zastoj“, smatra Cakoli.

Misli na Pokret Samoopredeljenje.

I dok poslanica DPK Salja Jašari tvrdi da Kurtijeva stranka odluku Ustavnog suda tumači kako njoj odgovara, dotle kosovski Ombudsman Naim Ćeljaj krivi sve partije da su „stavile lične interese iznad interesa građana“.

„Nisam političar, ali ono što politička klasa trenutno radi, građani Kosova ne zaslužuju”, poručio je Ćaljaj.

„Kreativan pristup“

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić u razgovoru za Kosovo onlajn ocenjuje da je Ustavni sud Kosova do sada imao „dosta kreativan pristup“ razrešenju institucionalne krize, a da bi eventualna nova odluka mogla da dovede do paralize u konstituisanju parlamenta.

„To bi dovelo do još veće paralize procesa zato što ideja o tajnom glasanju postoji upravo zbog toga što se Samoopredeljenje nada da će nekim tajnim dogovorima obezbediti dovoljnu većinu i da će biti izabrana predsednica skupštine koju kandiduju. Ako se ceo postupak vrati na početak onda to suštinski znači da se ide u nedogled i da će možda doći do tumačenja da je to novih 30 dana koji tek treba da proteknu. Naravno, zalazimo u jedan pravnički prostor, ali i do sada i sam Ustavni sud je dosta kreativno pristupao tumačenju i izvodio zaključke koji uopšte nisu u slovu Ustava i zakona“, kaže Surlić.

Otuda su nove inicijative za ocenu ustavnosti po njemu ulazak u „nedefinisano“.

„Zalazimo u jedan potpuno nedefinisan prostor gde pre svega zavisi od političkog pritiska do koje će se odluke na kraju doći“, smatra Surlić.

Uveren je da bi to značilo i „kupovinu vremena“ opoziciji.

„Povratak na početak i anuliranje ove komisije značio bi i istovremeno i kupovinu vremena što se opozicije tiče da opstruira Samoopredeljenje“, naglašava Surlić.

„Drastične odluke“ i rešenja

Politički analitičar iz Prištine Gezim Kasapoli ne očekuje „drastične odluke“ Ustavnog suda nakon novih zahteva DPK i DSK, ali smatra da bi institucionalna kriza mogla da se razreši ukoliko bi se ovaj sud izjasnio koliko puta jedna stranka može da predloži kandidata za predsednika Skupštine i da li takvu mogućnost nakon toga mogu da dobiju druge partije.

U razgovoru za Kosovo onlajn Kasapoli kaže da bi najbolje bilo da se u slučaju konstituisanja Skupštine primene ista zakonska rešenja koja važe za izbor nove vlade.

„Ne verujem da će Ustavni sud doneti neku drastičnu meru jer ne verujem da je to u njegovoj nadležnosti. Ustavni sud nema nikakve nadležnosti što se tiče narodnih poslanika. Svi eksperti se slažu da je parlament taj koji glasa za Ustavni sud i za sudije. U tome je problem. Ustavni sud nema nadležnosti prema poslanicima“, smatra Kasapoli.

Komentarišući nove zahteve Kasapoli ističe da Ustavni sud suštinki može da odgovori samo na dva pitanja.

„U principu Ustavni sud može da reši samo dve stvari. Prvo, da uspostavi rok: koliko puta jedna politička partija može da pokuša sa svojim predlogom za predsednika Skupštine. I, drugo pitanje, da li druge političke partije i druga većina ima mogućnosti da predloži svog kandidata. To su dva pitanja na koja bi Ustavni sud mogao odgovoriti“, kaže Kasapoli.

Dodaje da odluka Ustavnog suda od 26. juna nameće poslanicima rok od 30 dana „da reše probleme i konstituišu novi parlament“.

„Ono što nedostaje toj odluci - mišljenju su neke mere koje bi trebalo ustanoviti u slučaju da ne dođe do formiranja parlamenta u tih 30 dana. Znači, to je ostavljeno na volju narodnih poslanika da nađu neko političko rešenje. Ali, kako vidimo, to rešenje ne dolazi jer se vidi da političke partije nemaju tu volju da krenu dalje“, ističe Kasapoli.

Objašnjava da se u praksi događa to da Pokret Samoopredeljenje ne želi da odustane od svog kandidata za mesto predsednika Skupštine Aljbuljene Hadžiju, a stranke opozicije „ne vide sebe u toj kombinaciji“.

„Znači, opet smo  na početku jer Ustavni sud nije doneo nikakve mere u slučaju da posle tih 30 dana ne dođe do konstituisanja novog parlamenta“, smatra ovaj analitičar.

Upozorava da je problematičan i rok koji je Ustavni sud dao poslanicima zato što - nije po Ustavu.

„U tome je problem. Dali su taj rok koji nije ustavan. Ali, u principu, ako Ustavni sud nastavi da daje rokove onda verujem da bi najbolje bilo da ista logika koja važi i za vladu - 15 dana za prvi pokušaj, 10 dana za drugi pokušaj, onda bi to imalo neku logiku“, navodi Kasapoli.

Kasapoli odbacuje mogućnost da bi poslanici, zbog neglasanja, mogli da trpe neke zakonske sankcije.

„Ne verujem da će Ustavni sud ići dotle da uspostavi neke mere protiv poslanika“, uveren je Kasapoli.

„Institucionalni poredak“

S druge strane, poslanik DSK Škemb Manaj tvrdi da ova stranka ne traži ništa više nego da Ustavni sud „vrati institucionalni poredak“ na Kosovo.

„Obratili smo se Ustavnom sudu u vezi sa nastavkom konstitutivne sednice od 29. juna. Po našem mišljenju, nastavak sednica koji vodi predsedavajući u potpunoj je suprotnosti sa Ustavom i sa zaključcima iz presude Ustavnog suda. Zbog toga smo podneli zahtev kako bi se iscrpno razjasnile sve ustavne norme i odredbe Poslovnika Skupštine, u vezi sa nastavkom sednice u skladu sa Ustavom“, objasnio je Manaj za Kosovo pres.

Prema tumačenju DSK predsedavajući, poslanik Avni Dehari iz Pokreta Samoopredeljenje mora da vodi sednicu prema dnevnom redu utvrđenom na prvoj konstitutivnoj sednici.

„Ne postoji politička volja koja može da promeni dnevni red Skupštine. Molimo Ustavni sud da ovaj slučaj razmotri što je pre moguće, kako bi se vratio institucionalni poredak“, kaže Manaj.

Komentarišući tumačenje Vjose Osmani da je tajno glasanje dozvoljeno, Manaj kaže da je baš to i suština problema zbog čega su se obratili Ustavnom sudu.

„Ovo je pitanje Ustavnog suda, a jedna od tačaka bila je upravo pitanje javnog glasanja. Znate da je Ustavni sud odredio da se mora poštovati Poslovnik Skupštine i dosadašnja parlamentarna praksa. U svim prethodnim slučajevima, predsednik i potpredsednici Skupštine birani su javnim glasanjem... To nije stvar dogovora. Nije stvar političke volje, već Ustava i Poslovnika“, naglašava Manaj.

Poslanik DSK dodaje da nije zatražio od Ustavnog suda donošenje privremene mere u vezi sa konstitutivnom sednicom, ali je istakao da je to u nadležnosti samog suda.