Dve decenije nezavisnosti Crne Gore: Kakve je odnose izgradila sa regionom?

Izvor: Magnific.com

Crna Gora danas obeležava 20. godišnjicu proglašenja nezavisnosti od državne zajednice koju je imala sa Srbijom, a manifestacija će trajati tri dana. Da li će nastup Rikija Martina i Robina Šulca na Trgu nezavisnosti u Podgorici doprineti da se spuste tenzije koje su ovim povodom izbile na relaciji sa Beogradom, ostaje da se vidi. Sagovornici Kosovo onlajna različito ocenjuju trenutni odnos Crne Gore sa regionom. Ima mišljenja da su sa Srbijom na „staklenim nogama“, sa Kosovom teško rešivi, sa Albanijom generalno mirni, dok sa Hrvatskom još nije zatvoreno pitanje Prevlake.

Piše: Katarina Saičić

Centralna proslava očekuje se večeras u Podgorici. Premijer Milojko Spajić izjavio je sinoć da Crna Gora, dve decenije nakon obnove nezavisnosti, ima ideju koja je spaja i vodi, a čijem ostvarenju nikada nije bila bliža. To je, kako je poručio, evropska Crna Gora i projekat ujedinjene Evrope.

Za Podgoricu se u ovih 20 godina mnogo toga promenilo. U Nato su ušli 5. juna 2017. godine, a neki prognoziraju da će Crna Gora biti prva sledeća država koja će biti primljena u EU.

Proslava se, inače, održava samo desetak dana nakon što je najmlađa i najmanja crnogorska opština - Zeta donela deklaraciju o ukidanju priznanja nezavisnosti Kosova na svojoj teritoriji. Upućeni kažu - simboličan čin, međutim, naglašavaju da to ipak može pokrenuti talas sličnih deklaracija u opštinama u kojima Srbi imaju većinu.

Uoči obeležavanja jubileja - tenzije na liniji sa Beogradom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbio je poziv da prisustvuje događaju u Podgorici, rekavši da ne želi da slavi otcepljenje od Srbije, nakon čega je iz Ministarstva spoljnih poslova Crne Gore poručeno da ta zemlja svoju nezavisnost ne slavi protiv bilo koga.

Ovi poslednji događaji nameću pitanje: kakve je odnose Crna Gora izgradila sa regionom tokom dve decenije?

Neuspeh politike regionalne bliskosti

Istoričar Milan Gulić ocenio je za Kosovo onlajn da je politika regionalne bliskosti koju je Crna Gora pokušavala da održava sa susedima doživela neuspeh jer odnosi nisu najbolji.

On ocenjuje da je pokušaj Crne Gore da sa svima u regionu bude dobra, neretko išao i na njenu štetu i kao udar na njeno dostojanstvo i na ono što Crna Gora istorijski gledano jeste.

„Crna Gora ima loše odnose sa Hrvatskom, loše odnose sa Srbijom, nedovoljno dobre sa Kosovom, odnos prema Bosni i Hercegovini se uglavnom zasniva na podržavanju onoga što one najsnažnije sarajevske političke struje pokušavaju da proture. To nije odnos obostranog poštovanja, to nije ravnopravan komšijski i prijateljski odnos. To je ipak nešto potpuno drugo“, kazao je Gulić.

Otvorena pitanja između Crne Gore i Kosova, kako ukazuje naš sagovornik, nisu rešena.

„Čini se da je tu jedino bilo važno da Crna Gora prizna nezavisnost Kosova, da uspostavi diplomatske odnose sa Kosovom i da je to jedino što je zanimalo Prištinu i one koji su Crnu Goru podsticali da to učini. Sve ono drugo što je život crnogorske manjine na Kosovu, razgraničenje između Kosova i Crne Gore, sporadični čak incidenti na toj graničnoj liniji, to je ono što nije rešeno i pitanje je kako će da bude rešeno, jer teško je rešiti odnos sa nečim što je bio deo vaše teritorije. Podsetiću da je Crna Gora uoči ujedinjenja obuhvatala, njena državna teritorija je obuhvatala značajne delove Metohije. Odnos Crne Gore prema Kosovu zbog toga ne može biti jednostavan i tako lagan kao što neko u Briselu, Vašingtonu ili sada u Podgorici zamišlja“, istakao je Gulić.

Prema njegovom mišljenju, obeležavanje 20 godina nezavisnosti je porazno.

„Slavite obnovu državnosti na referendumu koji je, najblaže rečeno, neregularan, narod bi rekao pokraden. Nisam siguran da tu ima nešto da se slavi“, smatra on.

Kad je u pitanju nedavna odluka Opštine Zeta o tome da ne prihvata crnogorsko priznanje nezavisnosti Kosova, za Gulića to nema značaj.

„To nije nadležnost opština, ne može nijedna opština da vodi spoljnu politiku jedne države. Ipak, to govori samo po sebi da jedan značajan deo Crne Gore, značajan deo naroda Crne Gore, još uvek u istorijskom smislu dobro zna šta je i bez obzira na to da li se ti ljudi izjašnjavaju kao Srbi ili se izjašnjavaju kao Crnogorci, znaju šta je Kosovo i za Crnu Goru“, zaključuje on.

Novinar Juronjuza iz Podgorice Marko Stojanović izjavio je za Kosovo onlajn da se Crna Gora od obnavljanja državnosti trudi da sa komšijama održava dobre odnose.

„To je bio prioritet svih vlada, ali bi se moglo komentarisati na različite načine kako je taj dobar komšijski odnos bio održavan. Odnos sa Srbijom je na staklenim nogama. Sa Hrvatskom je bilo trzavica poslednjih godina na temu Prevlake, na temu školskog broda Jadran, ali manje-više sa svima ostalima, čini se da nema otvorenih pitanja“, rekao je Stojanović.

Kosovo otvorena tema

Kada je u pitanju Kosovo, to je, kako kaže Stojanović, otvorena tema poslednjih 18 godina, odnosno od 2008. godine kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova.

„Značajan broj građana Crne Gore je bio protiv te odluke i dan-danas ta odluka izaziva podeljena mišljenja. Naročito ako se uzme u obzir da je te 2008. godine kada je odluka donešena, ustvari više od 85 posto stanovništva Crne Gore bilo protiv te odluke. To je tema koja deli javnost, deli čak i vladajuću koaliciju, s obzirom da je vladajuća koalicija Crne Gore prilično heterogena i čine je predstavnici i srpske zajednice i nacionalne manjine Albanaca, tu su i Bošnjaci. Naravno, uz predstavnike crnogorske nacije“, kazao je Stojanović.

Prema njegovom mišljenju, čin donošenja odluke o otpriznavanju Kosova koji se dogodio u opštini Zeta više ima simbolički značaj.

„Ta rezolucija nije pravno obavezujuća, ona nema nikakvu posledicu. Ona nije od suštinskog značaja za srpsko stanovništvo u Crnoj Gori, ali sam čin bi mogao predstavljati 'svetlo na kraju tunela', odnosno činjenicu da makar na unutrašnjem planu, jedna opština odluči da ne priznaje nezavisnost Kosova. Dobar deo crnogorske javnosti nije gledao blagonaklono na taj potez. To su osudile albanske partije koje su deo koalicije na državnom nivou. Međutim, svi su oni svesni da ta odluka ne proizvodi pravno dejstvo. Sa druge strane, predstavnici srpskih partija koji su na vlasti u Zeti, pozdravili su ovu odluku. Odluka je naišla na odobravanje srpskog stanovništva u Crnoj Gori, ali ponavljam, nema pravnu posledicu, ona se ne tiče ničega mimo opštine Zeta, koja je jedna od manjih opština u Crnoj Gori, a i najmlađa od formiranja“, ukazuje on.

Diplomata iz Prištine Aljbert Prenkaj izjavio je za Kosovo onlajn da je proglašenjem nezavisnosti Crna Gora uobličila političku kartu Evrope.

„Odnosi Crne Gore i Kosova poslednjih pet godina su na takozvanom 'stendbaju'. Nijedna strana se nije istakla sa međudržavnim aktivnostima. Primetno je da Crna Gora ima pozitivne odnose sa Albanijom kao Nato partnerom, a imaju i pozitivan rivalitet u procesu integracije u Evropskoj uniji. U poslednje vreme, zbog stalnog nastojanja Srbije i Srpske pravoslavane crkve da se meša u unutrašnja pitanja, društvene, kulturne, istorijske pa i verske veze, odnosi između Crne Gore i Srbije su zaoštreni i naglasio bih da su na najnižem nivou, od nezavisnosti do danas. Mislim da bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da se usresrede na prioritet Evropskih integracija i članstva u Nato paktu“, ocenio je Prenkaj.

Za njega, Crna Gora je konstruktivan član regiona Zapadnog Balkana.

„U ovih 20 godina regionalna, pa i spoljna politika Crne Gore imala je pozitivnu dinamiku. U međuvremenu, Crna Gora je pristupila najsnažnijoj sili koju poznaje svetska istorija, a to je Nato, i sa druge strane, u procesu pregovora integracije u EU, otvorila je 33 poglavlja od kojih je 14 zatvoreno. U ovom procesu, Crna Gora je lider, ispred Albanije, Srbije i Makedonije. Slučaj Crne Gore je nerazdvojiv sa mešanjem ne-zapadnih geopoličkih interesa u regionu jugoistočne Evrope. Trenutne tenzije u Crnoj Gori su uzrokovane pitanjima identiteta, diplomatskim sporovima sa susednom Srbijom a i sa Hrvatskom, dok je prioritet nad prioritetima članstvo u EU predviđen do 2028. godine“, istakao je ovaj diplomata.

Podseća da Crna Gora, zajedno sa Severnom Makedonijom nije priznala Kosovo odmah nakon proglašenja nezavisnosti.

„Odnosi između Podgorice i Prištine su istrajavali na prijateljskom nivou, slično komšijskim, povremeno sa tendencijama napetosti. Pitanje demarkacije između Kosova i Crne Gore je pre svega proizvelo tenzije na Kosovu između tadašnje vlasti na čelu sa predsednikom Tačijem i premijerom Mustafom na jednoj strani, i opozicijom predvođenom Aljbinom Kurtijem. Sporazum o demarkaciji je potpisan 26. avgusta 2015, u Beču, i zvanično je ratifikovan od strane Kosova 2018. Sporazum je zvanično stupio na snagu 4. juna 2018. godine, nakon razmene diplomatskih nota u Podgorici. Taj sporazum je bio preduslov da građani Kosova dobiju bezvizni režim za putovanje u Šengensku zonu koji je dobijen tek prvog januara 2024. godine“, objasnio je Prenkaj.

Fokus na evropskim integracijama

Bivši otpravnik poslova Albanije na Kosovu Gezim Podgorica ocenio je da su odnosi Crne Gore sa susedima u poslednjih 20 godina raznoliki i da je trenutno glavni fokus Podgorice na evropskim integracijama, budući da u tom pogledu prednjači u regionu.

Podgorica navodi za Kosovo onlajn da politička klima u Crnoj Gori nije mirnija u odnosu na komšije, ali su oni našli način da sa entuzijazmom sprovode sve reforme i ubrzaju proces evropskih integracija.

„U poslednje vreme postoji entuzijazam u vezi sa sprovođenjem svih zadataka koje je EU ostavila zemlji poput Crne Gore sa ciljem da joj se pridruži. Ako je uporedite sa drugim zemljama Zapadnog Balkana, videćete da politička klima tamo nije mirnija u odnosu na susede, naprotiv. Političke tenzije su prisutne već dugi niz godina, ali čini se, i to je činjenica, da su ispravniji u sprovođenju nekih procesa koji ubrzavaju korake integracije“, ocenjuje on.

Ističe da je uticaj Srbije i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i dalje veoma velik.

„Uprkos odvajanju od Srbije i nezavisnosti, Crna Gora je svakako zadržala svoju povezanost, koja bi mogla biti i duhovna povezanost velikog dela stanovništva sa Srbijom. To ne znači da se to odnosi na sve etničke grupe. Deo koji ima ovu vezu sa Srbijom je dominantan, ne kažem da je većina, ali je dominantan, jer većina je nešto drugo. Većinu drže Crnogorci. Međutim, ovaj deo prosrpskog stanovništva je dominantan i u sadašnjoj Vladi, uzimajući u obzir veze koje su stvorili sa sadašnjom Vladom u Srbiji, postignut je veći uticaj srpske politike, čak i u pogledu donošenja odluka“, kaže Podgorica.

Prema njegovom mišljenju, odnosi Albanije sa Crnom Gorom su generalno bili mirni. Kada su u pitanju odnosi sa Hrvatskom, ona je, kako kaže Pogdorica, daleko od Crne Gore, dok sa BiH imaju problema.

„Situacija nije pozitivna. Činjenica da sama Bosna 'plovi' u turbulentnim vodama, čak ni ne znajući u kom pravcu treba da ide, ovde ima uticaj. Dejtonski sporazum je stvorio smirenost, ali to je smirenost koja kao da skriva buru“, zaključuje Podgorica.

Korektni odnosi

Analitičar iz Skoplja Blagojče Atanasovski izjavio je za Kosovo onlajn da je Crna Gora od kada je postala nezavisna država uhvatila zalet ka evroatlantskim integracijama i istovremeno održala korektne odnose sa susedima.

„Posle razjedinjenja zajednice Srbije i Crne Gore, ova mala balkanska država je uhvatila put ka svojoj evroatlantskoj integraciji. Crna Gora je već stalna i punopravna članica Nato alijanse i prema svim najavama u doglednoj budućnosti biće nova, 28. zemlja članica Evropske unije. Što znači da se Crna Gora definitivno kao država, kao društvo i u svom geopolitičkom orijentacionom putu usmerila ka punopravnoj integraciji u zapadne alijanse“, naveo je Atanasovski.

Kada su u pitanju odnosi Crne Gore i Kosova, Atanasovski kaže da su oni u granicama normalnih na Balkanu.

„Znamo da je Balkan kao region trusno i turbulentno područje sa izuzetno teškom prošlošću. Pre 30-40 godina na Balkanskom poluostrvu pri raspadu bivše zajedničke države Jugoslavije u velikom delu balkanskih zemalja dogodili su se ratovi i vojni konflikti. Sa tog aspekta, mislim da su odnosi između Crne Gore i Kosova korektni i nema nekih dramatičnih narušavanja tih odnosa. Odnosi su u granicama normalnih diplomatskih društvenih odnosa između dve balkanske države, bez većih i nekih nerešenih otvorenih pitanja poput problema koje je Makedonija imala sa svojim južnim susedom Grčkom ili sa Bugarskom. Takav tip problema između Crne Gore i Kosova nema. Nadam se da će i u budućnosti ostati dobri“, kazao je naš sagovornik.

Kada su u pitanju odnosi Crne Gore sa ostalima u regionu, oni su, smatra, prilično korektni.

„Postoji jedan problem, koliko sam informisan, oko demarkacije Prevlake sa Hrvatskom, ali mislim da i to nije krucijalno značajno pitanje da bi Hrvatska koja je sused Crne Gore blokirala prijem Crne Gore u Evropsku uniju. Nema takvih najava i u odnosu na druge njene susede, Albaniju, Kosovo, pa ako hoćete i Srbiju sa kojom Podgorica ima prilično korektne i dobre odnose. Ima uvek određenih nekih trvenja u odnosima između Crne Gore i Srbije, zbog velike srpske manjine u Crnoj Gori i statusa Srpske pravoslavne crkve, ali mislim da su prilično dobri i u granicama normalnog komuniciranja između balkanskih država“, zaključuje ovaj analitičar.